Зборник радова

Радови у зборнику

Апстракт: У овом раду представљамо како су фактори с тржишта рада укључени у  макроекономски модел који се у Народној банци Србије користи за средњорочну пројекцију инфлације, што омогућава сагледавање трендова на тржишту рада, али и анализу везе с другим макроекономским показатељима, а пре свега њихов ефекат на инфлацију. Оцене добијене применом Калмановог филтера упућују да је NAIRU и даље испод стопе незапослености, што указује на позитиван јаз у незапослености и да тржиште рада у Србији не врши значајније притиске на инфлацију. У раду су изложени и резултати тестирања релевантности ефекта хистерезиса у стопи незапослености за Србију. Применом тестова јединичног корена и оценом статистичке значајности стохастичког тренда у кретању серије NAIRU потврђен је ефекат хистерезиса.

Кључне речи: тржиште рада, инфлација, NAIRU, монетарна политика

JEL Code: C53, E17, Е58

Апстракт: Циљ рада је анализа концепата отвореног банкарства и отворених финансија као модела дељења података у банкарској и финансијској делатности. Једна од основних идеја иза њих јесте повећање конкуренције између пружалаца платних услуга, транспарентности њиховог рада, проширење корисничког избора и, најпре, стварање вредности за крајњег корисника путем раста квалитета и снижавања цена услуга. Главни покретач тих модела дељења у Европи били су пружаоци услуга који су се прво појавили у појединим земљама Европске уније (Немачкој, Холандији и Шведској – Sofort Überweisung, iDeal и Trustly), након чега је Европска унија одлучила да ову врсту нових платних услуга регулише како би се створио простор за додатно унапређење конкуренције на тржишту платних услуга и већу заштиту корисника код употребе тих решења, због чега је и донета Директива о платним услугама на унутрашњем тржишту Европске уније 2015/2366 (Second Payment Services Directive, PSD2), која је обавезала банке да обезбеде доступност информација о својим клијентима свим пружаоцима – трећим странама, као што су платне институције, институције електронског новца, FinTech компаније, али и другим кредитним институцијама, уз неопходно одобрење клијената. Директивом PSD2 препознате су две нове врсте небанкарских учесника на тржишту – пружаоци услуге пружања информација о платном рачуну (Account Information Service Providers, AISP) и пружаоци услуге иницирања плаћања (Payment Initiation Service Providers, PISP). У раду су комбиновани описни и упоредни метод и метод студије случаја како би се приближиле одлике битних прописа у области дељења података, на њима заснованих модела, али и поменутих пружалаца платних услуга. Предмет рада су и искуства у примени отвореног банкарства и отворених финансија у Уједињеном Краљевству и Бразилу. Последњи део рада бави се институционалним претпоставкама за развој модела дељења података у Републици Србији. Тренутни Закон о платним услугама („Службени гласник РС”, бр. 139/2014 и 44/2018) у великој мери је усклађен с PSD2, будући да је у домаће законодавство потпуно пренета првобитна Директива о платним услугама 2007/64 (PSD). Потпуно усклађивање с PSD2 обезбеђено је усвајањем измена и допуна Закона о платним услугама („Службени гласник РС”, бр. 64/2024) 31. јула 2024. године, које предвиђају мере у правцу даљег повећавања конкуренције, иновативности и могућности избора за крајњег корисника, а примена овог закона почиње од 6. маја 2025. године. То, између осталог, подразумева и увођење отвореног банкарства, као и домаће еквиваленте учесницима AISP и PISP.

Кључне речи: подаци, отворено банкарство, отворене финансије, иницирање плаћања, информације о рачуну, Закон о платим услугама

JEL Code: E42, G15, G21, G28

Апстракт: Рад се бави апсолутним и релативним показатељима Србије у токовима страних директних инвестиција и робном извозу. Србија је прошла дуг пут од политички и економски изоловане земље до отворене земље, упоредиве с другим земљама сличне величине и нивоа развијености, што израчунати релативни показатељи потврђују. На основу досадашњих тенденција, и у будућности можемо очекивати надпросечне показатеље Србије код прилива директних инвестиција и робног извоза у односу на светске показатеље.

Кључне речи: стране директне инвестиције, робни извоз, међународни показатељи, глобализација.

JEL Code: F40, F41.

Радови у зборнику

Апстракт: Главна тема овог рада јесте представљање метода машинског и дубоког учења, као и регресионих модела података мешовитих фреквенција, ради предвиђања текућег кретања БДП-а. Циљ рада је одабир адекватног модела који на коришћеним подацима показује боље перформансе. Рад даје одговор на питање да ли се употребом метода дубоког учења могу унапредити текуће пројекције БДП-а у поређењу с традиционалним економетријским методама, као и да ли употреба одређених високофреквентних индикатора побољшава квалитет коришћених модела. У раду је обрађено питање одабира адекватних индикатора – и званичних, и оних из алтернативних извора, представљен је оквир регресионих модела мешовитих фреквенција и модела дубоког учења који се користе за текуће прогнозе, уз оцену два таква модела на примеру српског БДП-а. Моделован је БДП Србије за период Т1 2016 – Т2 2023, а крај посматраног периода (шест тромесечја) коришћен је за прогнозу. Коначно, упоређена су два оцењена модела, регресиони модел података мешовитих фреквенција и неуронска мрежа LSTM, а посебан акценат у раду био је на начинима побољшања оба модела. Мању грешку прогнозе, уз коришћење комбинације званичних и алтернативних (високофреквентних) индикатора, имао је модел рекурентне неуронске мреже LSTM, али се и регресиони модел података мешовитих фреквенција показао као добар алат доносиоцима одлука, будући да његова структура омогућава увид у текућа кретања која су детерминисала динамику БДП-а. Коришћење алтернативних индикатора у текућој пројекцији побољшало је пројекције путем оба представљена модела.

Кључне речи: БДП, текућа прогноза, MIDAS, неуронске мреже, високофреквентни индикатори.

JEL Code: C32, C45, C53

Апстракт: Учесталост појављивања појединих тема у новинским чланцима може бити добар индикатор одређених економских кретања. Примена тематског моделирања на српском језику, моделом LDA, отежана је чињеницом да је у питању језик с високом флексијом, у коме речи имају велики број облика, које модел препознаје као речи с различитим значењима. У овом раду настојали смо да ту отежавајућу околност претворимо у предност, тако што смо само економске речи свели на основни облик. Тиме смо им дали већи значај у односу на неекономске речи, које су остале у великом броју облика с мањим фреквенцијама појављивања. Како су теме класификоване на тај начин у већој мери базиране на економским изразима, за очекивање је да имају већу употребну вредност у даљим економским анализама.

Кључне речи: текстуална анализа, тематско моделирање, Latent Dirichlet Allocation, модел LASSO

JEL Code: C13, C55, E31, E37, E52

Апстракт: Циљ рада је анализа пројеката миграције платних система у свету и Републици Србији са актуелног стандарда ISO15022 на нови стандард ISO20022. Један од главних циљева пројекта јесте олакшавање прекограничних плаћања, која још увек у знатној мери одликују високи трошкови, ниска брзина и недовољна транспарентност. Тај циљ је препознат на глобалном нивоу, чему сведочи план земаља Г20 формулисан октобра 2020. На нивоу националних централних банака спроводе се засебни пројекти миграције у чијој је основи праћење добре пословне праксе и рад по најсавременијим стандардима. Поред тога, када је реч о Народној банци Србије, мотив је и остваривање компатибилности са захтевима потенцијалног повезивања с другим платним системима (нпр. TARGET сервисима Европске централне банке) и прикључења географском подручју SEPA. Нове електронске поруке су до три пута обимније и структуриране су тако да нуде већу флексибилност, прилагодљивост економској конјунктури и сложеним захтевима AML/CFT, KYC, Fraud prevention регулативе, као и могућност за готово стопроцентну стопу Straight-Through процесирања. Анализа је спроведена комбиновањем дескриптивног и компаративног метода и метода студије случаја како би се приближиле карактеристике платних система као темељне јавне инфраструктуре, трендова у области плаћања, али и самог феномена стандарда електронских порука и XML шеме као синтаксичке основе стандарда ISO20022. Предмет рада су и искуства међународних платних система и њихових оператора, начин миграције у мрежи SWIFT, али и рада централног сервиса SWIFT за конверзију МТ и МХ порука. Такође, пажња је посвећена потенцијалним карактеристикама будуће софтверске платформе Народне банке Србије за рад RTGS НБС и Клиринг НБС платних система. Миграција платних система окончаће се у новембру 2025. године. Када је реч о мрежи SWIFT, од марта 2023. године у току је период коегзистенције, када је могућа употреба порука по оба стандарда. Народна банка Србије ће као једну од мера за обезбеђивање континуитета рада платних система чији је оператор, а који ће прећи на нови формат порука, до краја 2024. године омогућити коегзистенцију два формата порука.

Кључне речи: миграција, стандард ISO20022, електронске поруке

JEL Code: Е42, Е58, F30, F33 и G20

Радови у зборнику

Апстракт: Циљ овог рада био је да се испита у којој мери глобални фактори – застоји у глобалним ланцима снабдевања и раст светских цена нафте – утичу на инфлацију у Србији и другим земљама Европе, што је посебно битно у контексту актуелне епизоде раста инфлације на глобалном нивоу, која је у највећој мери последица избијања пандемије вируса корона, а потом и енергетске кризе и конфликта у Украјини. Анализа је спроведена коришћењем метода панела, при чему је дата оцена за 31 европску земљу заједно посматрано и одвојено за европске развијене земље и земље у успону. Анализа је спроведена за период од првог тромесечја 2006. закључно с другим тромесечјем 2023. године коришћењем панел-модела ARDL и оцена добијених применом метода PMG и DFE, као и асиметричног модела ARDL, где се одвојено тестира утицај раста и пада светских цена енергената, као и повећања и попуштања застоја у глобалним ланцима снабдевања, на инфлацију. Добијени резултати сугеришу на то да застоји у глобалним ланцима статистички знатно утичу на потрошачке и произвођачке цене у дугом року, а светске цене нафте и у кратком и у дугом року (контролисано за утицај домаћих фактора). Веза инфлације и застоја потврђена је и за развијене земље и за земље у успону, као и за различите показатеље застоја у глобалним ланцима снабдевања (Business Climate Indicator Европске комисије, који мери ниво поремећаја специфичан за конкретну земљу, и Global Supply Chain Pressure Index, који обрачунава ФЕД и представља меру глобалних притисака), што указује на робусност добијених оцена. Када се примени асиметрични модел ARDL, добија се већи коефицијент уз показатељ застоја у глобалним ланцима снабдевања (мерено GSCPI) када се дешава негативан шок (њихово попуштање) него у случају позитивног шока (заоштравања) и последица је знатног пада овог показатеља у последња три тромесечја анализираног периода. То упућује на то да добијени резултат није робустан у односу на анализиран период, због чега би пре коначних закључака о овом делу анализе требало сачекати и поново оценити модел када буду доступни подаци за још неколико тромесечја.

Кључне речи: инфлација, застоји у глобалним производним ланцима, енергенти, панел

JEL Code: C32, C33, E43

Апстракт: Рад се бави испитивањем утицаја концентрације понуде и тражње резидената и нерезидената за девизама на укупан износ понуде и тражње ових банкарских клијената за девизама, при чему је намера била и да се уоче евентуални трендови и корелације с другим тржишним показатељима у посматраном десетогодишњем периоду. За потребе израчунавања концентрације понуде и тражње за девизама коришћен је Херфиндал–Хиршманов индекс, који се показао као статистички значајан регресор при објашњавању кретања нето тражње резидената и нерезидената за девизама. Резултати су показали да је вишегодишњи позитиван тренд опадања концентрације понуде девиза, односно диверсификације извора девиза, вођен динамичним растом броја резидената понуђача девиза. С друге стране, више показатеља указује на то да наше девизно тржиште и даље карактерише релативно ниска ликвидност. Међутим, током периода структурних апрецијацијских притисака, односно од 2017. године, приметно је да постепено расте капацитет понуде девиза да „упије” тражњу за девизама у данима када је тражња концентрисанија, што одражава раст броја резидената понуђача девиза и диверсификацију извора девиза.

Кључне речи: концентрација понуде и тражње за девизама, Херфиндал–Хиршманов индекс, диверсификација извора девиза

JEL Code: C20, F31

Апстракт: Спречавање прања новца и других злоупотреба у сектору дигиталне имовине представља важан корак у очувању стабилности финансијског система. Неусаглашеност регулаторних режима у условима убрзаног развоја тржишта ствара потенцијал за настанак злоупотреба и криминалних активности. Праћење тржишта захтева систематичност у анализи ради дефинисања јасних смерница за ублажавање препознатих ризика. Редовно спровођење процене ризика и надзорне функције регулатора олакшава утврђивање ризичности целокупног сектора дигиталне имовине. Поред прегледа регулативе и стандарда којима се уређује спречавање прања новца, у раду су разматрани ризици којима је сектор дигиталне имовине изложен, са освртом на спровођење надзора и, у том смислу, примену приступа заснованом на ризику.

Кључне речи: регулација, дигитална имовина, виртуелне валуте, надзор, прање новца, злоупотребе

JEL Code: Е30, К20, К23, 010, G18

Радови у зборнику

Апстракт: Рад се бави приказом методологије коју Народна банка Србије примењује за оцену инфлације у реалном времену на основу цена са интернета, које скида аутоматски тзв. web-scraping-ом. Специфичност метода који користи Народна банка Србије огледа се у томе што се не базира само на ценама за онлајн куповину, већ на свим релевантним информацијама о ценама, укључујући оне које су на интернету приказане само информативно. Поред тога, Народна банка Србије настоји да изворима са интернета покрије што већи број производа из корпе индекса потрошачких цена (око 90% у тренутку писања овог рада), са идејом да тиме добије поузданију оцену централне тенденције инфлације. У првој години примене овог метода резултати су охрабрујући – оцењена инфлација се у просеку у посматраном периоду налазила на нивоу реализоване (оцене нису пристрасне), просечно апсолутно одступање износило је 0,20 процентних поена, а медијално 0,13 процентних поена, што није значајно с обзиром на то да је посматрани период карактерисала релативно висока и волатилна инфлација.

Кључне речи: прогнозирање инфлације, цене са интернета, web-scraping, big data

JEL Code: C53, E17, E58

Апстракт: Технолошки платни биланс представља статистички преглед међународних тржишних трансакција између резидената и нерезидената, насталих по основу трансфера технологија који се остварују нематеријалном имовином (патенти, лиценце, тзв. know-how и др.) и пружањем услуга с доминантном технолошком компонентом (истраживање и развој, техничка помоћ, инжењерске услуге и др.). Он се заснива на статистици платног биланса и међународне трговине услугама, у складу с међународним статистичким стандардима. У овом раду израђен је и приказан технолошки платни биланс Републике Србије како би се уочила основна кретања технолошке размене са иностранством и сагледала аналитичка вредност технолошког платног биланса као показатеља међународне технолошке размене.

Кључне речи: технолошки платни биланс, трансфер технологије, платни биланс, рачун услуга

JEL Code: F14, O33, О34, L84, L86

Апстракт: Након светске финансијске кризе из 2008. године, односно након краха банке Lehman Brothers, расте значај превенције банкротства. Поред тога, пошто су трошкови превенције кризе скоро увек нижи од решавања њених последица, рад има за циљ разматрање модела за оцену солвентности банака. Предуслов за спровођење модела представљају квалитетни улазни подаци који се преузимају из финансијских и регулаторних извештаја банака. Модели који ће се у раду разматрати бележе дуг развојни пут, који је започет показатељима финансијског здравља, настављен развијањем модела s-scorе, затим стрес-тестова, док се током последњих деценија пажња све више усмерава на употребу вештачких неуронских мрежа. Практичан део рада обухвата анализу резултата добијених применом s-scorе модела на податке системски значајних банака у Републици Србији, којом је потврђена њихова снажна финансијска позиција, чак и у условима неизвесности изазваних пандемијом вируса корона.

Кључне речи: Финансијски извештаји, регулаторни извештаји, показатељи финансијског здравља, s-scorе модел, стрес-тестови.

JEL Code: G01, G17, G21

Папир се у модификованој форми базира на мастер-раду који је одбрањен у марту 2022. на Економском факултету у Београду.

Радови у зборнику

Апстракт: У овом раду представљамо структурне промене у макроекономском моделу, који се у Народној банци Србије користи за средњорочну пројекцију инфлације, које су извршене у периоду од увођења режима циљања инфлације. Детаљно смо описали три најзначајније измене које се односе на детерминанте инфлације. Прва промена се односи на компоненте укупне инфлације, с циљем прецизнијег сагледавања трошковних фактора који утичу на њене појединачне компоненте. Друга промена се односи на утицај зарада запослених у приватном сектору на инфлацију, док трећа представља укључење ефеката фискалне политике на агрегатну тражњу, што је добило на значају у периоду након избијања пандемије вируса корона у 2020. години. Са становишта смањења грешке пројекције, оправданост измена потврђена је симулацијама на историјском периоду.

Кључне речи: инфлација, модел, цене, тржиште рада, зараде, фискални импулс

JEL Code: C53, E17, E58

Апстракт: У овом раду представљамо резултате речничке текстуалне анализе новинских чланака из економских рубрика четири српске дневне новине, како бисмо оценили да ли ти чланци садрже корисне информације за процену инфлаторних притисака. Укупно смо анализирали 117.113 економских чланака за период 2007–2022. године, пребројавајући  зразе у вези с растом и падом цена, односно текстове који садрже те изразе. Мере новинског инфлационог сентимента, које смо добили на овај начин, показале су се високо корелисаним са инфлацијом, с тим да је то вођено периодима с високим осцилацијама инфлације. Током периода са стабилном инфлацијом корелисаност је знатно нижа. Узрочна веза иде од сентимента ка инфлацији, а модели инфлације с новинским инфлационим сентиментом показују боље резултате у прогнозирању изван узорка него реперни ауторегресиони модели инфлације. На основу анализе закључује се да се новински инфлациони сентимент може користити као показатељ инфлаторних притисака, пре свега у периодима високих осцилација инфлације.

Кључне речи: прогнозирање инфлације, текстуална анализа

JEL Code: C13, C55, Е31, Е37, Е52

Апстракт: Предмет овог рада су зелене обвезнице у еврима које су емитовале европске државе. Циљ је да се утврди какав утицај на приносе зелених обвезница имају: (1) индекс волатилности индекса S&P 500 – VIX, (2) шестомесечни EURIBOR, (3) преостала рочност обвезнице, (4) кредитни рејтинг издаваоца и (5) непостојање независног екстерног мишљења о усклађености оквира зелених обвезница с Принципима зелених обвезница, као и да ли приноси на ове обвезнице обезбеђују тзв. зелену премију. Резултати панел-регресије показују да више вредности VIX-а, шестомесечног EURIBOR-а, дужа преостала рочност и изостанак независног екстерног мишљења захтевају вишу стопу приноса зелених обвезница, док виши кредитни рејтинг омогућава нижи захтевани принос. Поред тога, поређење зелених и конвенционалних обвезница у већини случајева није показало постојање зелене премије.

Кључне речи: зелене обвезнице, зелена премија, одрживост.

JEL Codе: G10, C10, C21, C22, C23

Апстракт: Технолошки развој у протеклим деценијама допринео је и области плаћања и битно утиче на трендове у оквиру ње. Пружаоци платних услуга данас нуде широк спектар платних инструмената, апликација и сервиса и сви ови елементи су неретко засновани на информационим технологијама. Услед развоја оваквих решења за учеснике у области плаћања и њиховог прихватања од стране корисника одвија се процес дигитализације и дигитизације платних услуга. Како би се ови процеси што боље пратили, у раду је предложен метод анализе стања платног промета у Републици Србији, који обухвата све елементе релевантне за област дигиталних плаћања у нашој земљи. Резултат предложеног начина анализе јесте креирање индекса дигиталних плаћања Србије, који ствара нову димензију праћења развоја платног промета, конкретно његовог дигиталног сегмента. Индекс дигиталних плаћања представља мерну јединицу која показује развој употребе дигиталних плаћања у Србији кроз време и састоји се од пет стубова. Трендови у Србији који се односе на дигитална плаћања налазе се раме уз раме с глобалним трендовима, уз понуду савремених начина извршавања плаћања. Када је у питању употреба картица и канала електронског и мобилног банкарства, расте број корисника и број извршених трансакција, што битно утиче на то да током последњих година и индекс дигиталних плаћања константно расте, што значи да се употреба дигиталних плаћања у Републици Србији из године у годину повећава.

Кључне речи: плаћања, дигитализација, развој, платне услуге, Народна банка Србије, картице, мобилни телефони, индекс дигиталних плаћања, вирус корона, статистичко извештавање, Србија

JEL Code: C43, C80, E42, E58

Апстракт: Међународна конвергенција и стандардизација услова пословања банака везује се првенствено за рад Базелског комитета, који је резултирао доношењем Споразума о адекватности капитала (Базел I, Базел II и Базел III), с циљем ограничавања потенцијално растућих ризика у међународном пословању банака путем адекватне капитализације. Циљ овог рада је да се на основу доступне научне литературе, међународних стандарда и регулативе Европске уније, као и националне регулативе и других статистичких података, укаже на значај базелских споразума, односно да се представи њихов утицај на пословање банака и финансијску стабилност. Полазећи од дефинисаног предмета и утврђеног циља, у раду ћемо најпре анализирати основна правила Базела I и прелазак на нови споразум Базел II. Након утврђених недостатака Базела II, који су се испољили током глобалне финансијске кризе, пажња ће бити усмерена на развој и имплементацију Базела III. Имајући у виду очување финансијске стабилности, Народна банка Србије посебну пажњу посвећује унапређењу регулативе из области пословања банака, у складу с међународним стандардима и регулативом Европске уније, а уз уважавање специфичности домаћег правног оквира и националног тржишта.

Кључне речи: Базелски комитет за супервизију банака, показатељ адекватности капитала, финансијска стабилност, Базел I, Базел II, Базел III, заштитни слојеви капитала

JEL Code: G01, G21, G38, O11

Рад се базира на мастер раду који је одбрањен јуна 2022. на Правном факултету у Приштини с привременим седиштем у Косовској Митровици.

Радови у зборнику

Апстракт: Да бисмо тестирали у којој мери су глобални и домаћи фактори определили динамику инфлације у Србији у претходних 15 година, у раду смо користили три приступа: 1. метод главних компоненатa, којим смо раздвојили допринос глобалних и домаћих фактора међугодишњој инфлацији; 2. оцену утицаја конкретних домаћих и глобалних фактора на тромесечну стопу инфлације применом ARDL модела; 3. оцену SVAR модела, на основу којег смо пратили реакцију инфлације на различите шокове из домаћег и међународног окружења. Економетријска оцена утицаја глобалних и домаћих фактора на инфлацију у Србији указује на статистичку значајност коефицијената уз девизни курс и инфлациона очекивања, упућујући на значај релативне стабилности девизног курса и усидрености инфлационих очекивања за домаћу инфлацију. У посматраном периоду инфлација је била под утицајем и глобалних шокова (раста светских цена примарних производа) и домаћих фактора (депрецијације динара према евру), при чему се њихов утицај разликује у потпериодима. Од почетка 2017. девизни курс је утицао на смањење варијабилитета инфлације, док раст инфлације од 2021. воде пре свега глобални фактори.

Кључне речи: инфлација, глобални фактори, домаћи фактори, метод главних компонената, структурни VAR

JEL Code: C10, C5, Е31, Е37, Е52

Апстракт: Рад истражује узрочно-последичне везе између макроекономске стабилности и приватних фиксних инвестиција у периоду од 2001. до 2019. године, у земљама средње и југоисточне Европе које у монетарној политици примењују режим инфлационог циљања. Макроекономску стабилност апроксимирамо променом стопе инфлације, учешћем дефицита текућег рачуна платног биланса у БДП-у и променом учешћа фискалног дефицита у БДП-у. У сврху анализе оцењен је модел панела с фиксним ефектима, уз истовремену контролу за стандардне детерминанте инвестиција (квалитет институција, екстерна тражња, релативна цена капиталних добара, реална каматна стопа, отвореност економије и развијеност финансијског тржишта). Резултати показују да побољшање показатеља макроекономске стабилности позитивно утиче на раст учешћа приватних фиксних инвестиција у БДП-у, чиме се побољшавају перспективе привредног раста. Оцењени модел потврђује и да на раст учешћа приватних фиксних инвестиција у БДП-у позитивно утичу и побољшање квалитета институција и друге стандардне детерминанте приватних инвестиција. Анализа такође показује робусност у условима примене панела с фиксним или случајним ефектима, као и у условима коришћења различитих контролних варијабли.

Кључне речи: приватне инвестиције, инфлација, текући дефицит, фискални дефицит, квалитет институција, реална каматна стопа, релативна цена капиталних добара, екстерна тражња, отвореност економије, развијеност финансијског тржишта

JEL Code: Е22, Е3, Е52, Е61

Апстракт: У раду су анализирани билансни подаци Народне банке у периоду 1884–1940. Подаци су прикупљени из годишњих извештаја Народне банке и накнадно су класификовани по финансијским инструментима и секторима. У прилогу рада представљена је упрошћена верзија биланса Народне банке, с обзиром на то да су поједини рачуни обједињени ради лакшег приказа и разумевања. У посебним табелама приказани су детаљнији подаци о кредитима банкама и предузећима, затим подаци о капиталу, расподели добити и нето добити Народне банке, као и резервном фонду и другим фондовима Народне банке. Ради приказа што детаљније структуре појединих података, као што су на пример кредити, били су неопходни додатни обрачуни који су примењени на основу расположивих информација из оригиналних извора и других публикација. За потребе рада урађена је анализа фактора који су утицали на креирање ликвидности (новчанице у оптицају и депозити банака и предузећа код Народне банке). Такође, ради бољег разумевања у којој мери се Народна банка придржавала законом утврђених ограничења у погледу оптицаја и одржавања покрића новчаница, урађени су обрачуни редовног контингента новчаница у периоду 1898–1919. и слободног контингента новчаница у периоду 1920–1930. Што се тиче курса динара, за поједине валуте рађени су додатни обрачуни, како би јединична вредност иностране валуте била приказана према вредности динара, што је конзистентно данашњим стандардима. У раду се на више места помињу међународна кретања и догађаји који су директно или индиректно утицали на билансне промене Народне банке.

Кључне речи: резерве, кредити, новчанице у оптицају, валута, привремена размена, каматне стопе, креирање ликвидности, златни стандард

JEL Code: C32, G01, E44

Апстракт: Тржиште дигиталне имовине у последњој деценији бележи раст. Развој тржишта доноси нове могућности развоја привреде на националном нивоу. Међутим, широко прихватање виртуелних валута уједно ствара потенцијал за настанак злоупотреба у погледу прања новца, финансирања тероризма и других ризика карактеристичних за ово тржиште. Из тога произлази потреба за континуираним праћењем тржишта и успостављањем адекватног регулаторног оквира који ће, пре свега, допринети већој правној сигурности у пословању с виртуелним валутама. Иако у свету не постоји јединствен приступ правног регулисања виртуелних валута, велики број држава успоставио је систем регулисања, односно правила у погледу лиценцирања и надзора у овој области. У овом раду је најпре представљена кратка анализа тржишта дигиталне имовине. Анализа има за циљ сагледавање постојећих ризика, као и волатилности цена виртуелних валута. У наставку рада представљено је упоредно-правно проучавање закона и прописа којима је уређен поступак лиценцирања и надзора на тржишту дигиталне имовине у Европској унији, Јапану, Сједињеним Америчким Државама и Републици Србији. Циљ је разумевање потребе дефинисања регулаторног оквира и јединствених правила за спровођење поступка лиценцирања и надзора од стране регулатора.

Кључне речи: регулација, дигитална имовина, виртуелне валуте, лиценца, надзор

JEL Code: Е30, К20, К23

Радови у зборнику

Апстракт: У овом раду оцењена је јачина канала каматне стопе у Србији на основу података за појединачне банке. Анализа је спроведена за период од септембра 2010. до маја 2021. године, коришћењем тестова коинтеграције у панелу и оцена добијених на бази метода потпуно модификованих најмањих квадрата (FMOLS), динамичких оцена најмањих квадрата (DOLS), здружених оцена групних средина (PMG) и групних средина (MG). Добијени резултати сугеришу постојање статистички значајне дугорочне равнотежне везе између каматних стопа на динарске кредите и каматних стопа на динарском међубанкарском тржишту новца. Пренос каматних стопа с тржишта новца на каматне стопе на динарске кредите потпун је и у случају кредита привреди и становништву, при чему је у случају привреде бржи и већи степен реакције него код становништва, јер предузећа имају на располагању више могућих извора финансирања. Добијене оцене на основу метода FMOLS, DOLS, PMG и MG врло су сличне, што указује на робусност добијених резултата. Оцена преносног ефекта вршена је и за краћи период – од септембра 2010. до краја 2014, а добијени резултати указују на то да преносни ефекат јача током времена, чему доприносе повећана конкуренција међу банкама, убрзање привредног раста и повољнији макроекономски изгледи економије. Потврђен је и статистички значајан утицај премије ризика, мерено EMBI, на каматне стопе на динарске кредите привреди. Због чињенице да је око две трећине кредита индексирано у страној валути, оцењивали смо и утицај тромесечног и шестомесечног EURIBOR-a на каматне стопе на евроиндексиране кредите привреди и становништву. Као и у случају динарских, и код каматних стопа на евроиндексиране кредите потврђена је дугорочна равнотежна веза и статистички значајан утицај премије ризика земље, уз готово потпун преносни ефекат и EURIBOR-a. Тестирали смо и да ли поједине карактеристике банака, као што су величина, ликвидност, депозитна база, квалитет кредитног портфолија, капитализованост и учешће динарских кредита у укупним кредитима утичу на јачину канала каматне стопе.

Кључне речи: канал каматне стопе, панел, трансмисиони механизам монетарне политике.

JEL Code: C53, E17, E58

Апстракт: У модел DSGE за малу отворену економију укључили смо финансијску евроизацију како би се обухватили главни канали монетарне трансмисије, у складу с карактеристикама српске економије. Наш модел, за разлику од стандардних модела DSGE, обухвата банкарски сектор и девизно индексиране депозите и кредите. С обзиром на те карактеристике, модел се може користити за процену ефеката номиналног девизног курса на финансијску позицију и потрошњу домаћинстава. У раду је описана структура модела, укључујући проблеме оптимизације и одговарајуће услове првог реда. Својства модела су испитана како би се ускладила с карактеристикама доларизованих економија. Конкретно, модел је калибрисан на српским подацима, уз употребу вишедимензионалног филтера, конзистентног са самим моделом, за оцену трендова и јазова.

Кључне речи: DSGE модел, финансијска доларизација.

JEL Code: E44, F41, F47.

Тибор Хледик, Јиржи Полански и Јан Влчек су у време писања овог рада радили у Чешкој народној банци, а Мирко Ђукић и Љубица Трајчев у Народној банци Србије.

Апстракт: Циљ овог рада је формирање показатеља системског стреса (ПСС) финансијског система Републике Србије на основу предложене модификације приступа оцене системског стреса који омогућава адекватније агрегирање посматраних показатеља у оквиру сегмената финансијског система. Поред тога, детаљно су приказане предности предложеног приступа у односу на најчешће коришћене приступе агрегације у литератури. Такође, предложена је математичка формулација нивоа системског ризика у финансијском систему и аналитички оквир система раног упозорења заснованог на оцени вероватноће настанка системске кризе у случајевима постојања произвољног броја режима. Показано је да је ПСС у стању да правилно препозна кризне периоде, као и ниво системског ризика финансијског система Републике Србије. У раду је показано да вероватноће настанка системске кризе, у задатом временском периоду, одлично прате динамику неопажених периода. Оптималан период у случају коришћених показатеља и релативно кратких временских серија износи шест месеци, што може пружити благовремене сигнале носиоцима политика ради ублажавања негативних ефеката на финансијску и макроекономску стабилност.

Кључне речи: Финансијска стабилност, Системски ризик, Финансијска криза, Марковљев прекидачки модел, Систем раног упозорења.

JEL Code: C32, G01, E44

Апстракт: У овом раду описани су најбитнији глобални трендови развоја платних картица. Област платних картица специфична је по томе што је одликује висок степен мултидисциплинарности, јер, осим технолошког, обухвата и разне друге аспекте попут правног, тржишног, финансијског, социјалног па и политичког. Због тога фактори развоја платних картица нису увек само технолошке природе већ неретко и тржишне, правне, финансијске, социјалне и политичке. Циљ овог рада је управо представљање наведених аспеката развоја на што је могуће једноставнији и концизнији начин, с обзиром на то да су, због своје мултидисциплинарности, теме које се тичу платних картица најчешће изузетно комплексне и обимне. На крају рада описана је и ситуација у Србији, где се у великој мери прате технолошка и законска решења која постоје у свету. Поред трендова развоја платних картица, у овом раду је дата и одређена критичка анализа аутора у вези с појединим трендовима развоја, у смислу предности, недостатака, проблема у реализацији и научених лекција из досадашњих бројних искустава у свету.

Кључне речи: платне картице, трендови развоја, чип картице, EMV, CPA, бесконтaктна плаћања, интернет плаћања, PCI DSS, IFR, PSD2, NFC, HCE, јака аутентификација, 3-D Secure, SRC.

JEL Code: C32, G01, E44.