Динаризација

Динаризација је скуп мера и активности које имају за циљ веће коришћење динара у финансијском систему Србије. Већа употреба динара доводи до снажнијег деловања трансмисионог механизма монетарне политике, што омогућава ефикасније постизање и одржавање стабилности цена као законом дефинисаног основног циља Народне банке Србије. Стога је динаризација од 2011. године истакнута као један од циљева Народне банке Србије у оквиру Програма монетарне политике Народне банке Србије.

Народна банка Србије и Влада Републике Србије су 2012. године потписале, а 2018. године потврдиле Меморандум о стратегији динаризације финансијског система Србије. Овим меморандумом трасирани су главни правци деловања двеју институција усмерени на повећање употребе динара у Србији, који се могу објединити у три међусобно повезана стуба:

  1. Јачање макроекономског окружења које карактерише ниска и стабилна инфлација, стабилан финансијски систем и одржив привредни раст;
  2. Промовисање динарских инструмената и тржишта, с посебним нагласком на развој тржишта динарских хартија од вредности. Развој динарске криве приноса важна је окосница овог стуба;
  3. Развој и унапређење инструмената заштите од девизног ризика у небанкарском сектору.

У складу са стратегијом, Народна банка Србије и Влада Републике Србије обавезале су се, поред осталог, да прате и анализирају кретање степена динаризације и да редовно обавештавају јавност о мерама и активностима које се предузимају, као и о оствареном напретку у процесу динаризације. С тим циљем, Народна банка Србије тромесечно објављује Извештај о динаризацији финансијског система Србије, као једно од помоћних средстава комуникације с јавношћу о резултатима, мерама и активностима усмереним на подршку процесу динаризације.

Динаризација финансијског система Србије бележи дугорочни тренд раста и на основу кретања најважнијих показатеља од 2012. године, када је закључен Меморандум, до данас евидентиран је значајан напредак.

Показатељи динаризације децембар 2012. септембар 2021. промена у п.п.
Депозити Привреда 43,9% 58,0% +14,2
Становништво 8,8% 27,3% +18,6
Укупно 19,3% 39,0% +19,7
Пласмани Привреда 24,2% 23,8% -0,4
Становништво 35,1% 55,0% +19,9
Укупно 28,0% 38,6% +10,5