Палата Народне банке, изграђена у стилу неоренесансног академизма, представља једно од највећих и најлепших остварења у Београду у 19. веку, због чега је сврстана у споменике културе под заштитом државе...
Доношење Закона о платним услугама (у примени од 1. октобра 2015) финализација је бројних активности Народне банке Србије на пољу успостављања свеобухватног регулаторног оквира у области пружања платних услуга и издавања електронског новца и представља велики искорак у правцу модернизације националног платног система, односно доноси већу сигурност за клијенте и унапређену заштиту, уз истовремено повећање ефикасности платних трансакција и стварање правног основа за развој иновативних облика плаћања.
Народна скупштина Републике Србије усвојила је 31. јула 2024. године Закон о изменама и допунама Закона о платним услугама, чије се одредбе примењују од 6. маја 2025. године. Измене и допуне Закона о платним услугама имају за циљ да додатно подстакну иновације на тржишту и обезбеде већу конкуренцију и транспарентност у области пружања платних услуга, као и већу заштиту корисника и сигурност при плаћању, при чему се, између осталог, уводе две нове врсте платних услуга (услуге иницирања плаћања и услуге пружања информација о рачуну), као и два нова типа пружалаца платних услуга (пружаоци услуге пружања информације о рачуну и пружаоци услуге иницирања плаћања).
Пружаоци услуга који обављају било коју или обе активности из члана 3. став 1. тачка 11) подтач. (1) и (2) Закона о платним услугама, за које је укупна вредност платних трансакција извршених током претходних 12 календарских месеци већа од милион евра у динарској противвредности по званичном средњем курсу Народне банке Србије на дан извршења трансакције – дужни су да најкасније 15. дана текућег месеца обавесте Народну банку Србије на који начин и из којих разлога се те активности имају сматрати активностима из тих подтачака на које се не примењују одредбе овог закона, као и да у овом обавештењу ближе опишу начин обављања тих активности. На основу достављеног обавештења Народна банка Србије одлучује о томе да ли се активности из тог обавештења сматрају активностима из члана 3. став 1. тачка 11) подтач. (1) и (2) Закона о платним услугама на које се одредбе овог закона не примењују. Пружаоци услуга, као и опис активности које су предмет тог обавештења, објављују се у регистру платних институција, при чему су примери употребе платних инструмената код услуга ограничене мреже: поклон картица конкретног трговинског ланца која се може користити само за куповину робе и услуга у просторијама тог трговинског ланца; платни инструмент попут картице или апликације која имаоцу омогућава куповину робе и услуга само унутар ограничене мреже продаваца (нпр. тржни центар), а у складу са закљученим уговором директно с тим издаваоцем, односно за куповину веома ограниченог круга робе и услуга (нпр. картице за плаћање услуге превоза).
Пружаоци услуга који обављају делатност из члана 3. став 1. тачка 12) Закона о платним услугама дужни су да о томе обавесте Народну банку Србије и да најмање једном годишње доставе мишљење лиценцираног овлашћеног ревизора из друштва за ревизију које може обављати ревизију банака и којим се потврђује да је активност у складу са ограничењима прописаним у тој тачки. Пружаоци услуга, као и опис активности које су предмет тог обавештења, објављују се у регистру платних институција. Овде је реч о плаћањима која се извршавају преко оператора електронских комуникација где вредност појединачне трансакције није већа од 6.000 динара, а примери таквих услуга које се корисницима пружају и наплаћују уз услуге електронских комуникација јесу следећа плаћања преко пружалаца услуга мобилне комуникационе мреже: куповина дигиталног садржаја попут апликација, музике или филмова, плаћања путем СМС-а ради прикупљања донација у хуманитарне сврхе или куповине карата (на пример за јавни превоз или паркинг).
Платне услуге у Републици Србији, без добијања посебне дозволе коју издаје Народна банка Србије, могу пружати банке и јавни поштански оператор – непосредно или посредством својих овлашћених заступника. Сви остали субјекти – платне институције и институције електронског новца, у смислу Закона о платним услугама, могу грађанима пружати платне услуге само по добијању дозволе Народне банке Србије, при чему и та лица могу пружати искључиво оне платне услуге за које су добили дозволу, и то непосредно или преко својих овлашћених заступника.
Као што је указивано и у претходним саопштењима у вези с применом Закона о платним услугама, обавештавамо јавност да Народна банка Србије води регистре платних институција и институција електронског новца који имају одговарајућу дозволу Народне банке Србије, с назнаком платних услуга за које су добили дозволу, а који садрже и податке и о овлашћеним заступницима преко којих ове институције могу пружати платне услуге, управо да би се грађани упознали с тим која су привредна друштва (осим банака и јавног поштанског оператора) овлашћена да пружају платне услуге у складу са законом.
Народна банка Србије континуирано проверава рад субјеката за које постоји сумња да се неовлашћено баве пружањем платних услуга и предузима све мере из своје надлежности да такво незаконито понашање спречи, а грађане позива да је обавесте ако имају сазнања о таквим случајевима, и то на имејл-адресу: platni.sistem@nbs.rs или на адресу Народне банке Србије – Краља Петра 12, 11000 Београд, при чему се пријаве могу поднети и анонимно.
