23.03.2023.
У данашњој рубрици Корисно је да знате… Мирјана Милетић, директор Одељења за монетарну анализу и извештавање у Сектору за економска истраживања и статистику, објашњава појам референтне каматне стопе, њену улогу и утицај на инфлацију и привредни раст, као и шта уопште њен ниво и кретање значи за привреду и грађане.
На самом почетку излагања Мирјана Милетић се осврнула на појам референтне каматне стопе и ко утврђује њену висину.
„Референтна каматна стопа је основни инструмент монетарне политике Народне банке Србије, као и већине централних банака данас у свету, путем којег централна банка делује на инфлацију и привредни раст. У општем случају, то је каматна стопа, цена или, другачије речено, услови под којима је централна банка спремна да позајмљује новац неопходан банкама или да прихвата вишак новца од банака.”
Када је у питању наш случај, она је нагласила да је референтна каматна стопа цена коју Народна банка Србије плаћа банкама за вишак динарских средстава које оне пласирају на период од једне недеље.
„За референтну каматну стопу директно су везане каматне стопе на кредитне олакшице (по којима Народна банка Србије позајмљује новац банкама најчешће преконоћно) и каматне стопе на депозитне олакшице (коју плаћа за износ средстава које банке преконоћно депонују код ње) и то чини коридор каматних стопа Народне банке Србије.”
На питање ко утврђује висину референтне каматне стопе, Мирјана Милетић одговара да висину референтне каматне стопе утврђује Извршни одбор Народне банке Србије на седницама које се организују једном месечно, према унапред утврђеном календару. „Приликом доношења одлука о њеној висини, Извршни одбор узима у обзир очекивано кретање инфлације, као свог основног циља, али и кључних фактора инфлације из домаћег и међународног окружења, истовремено водећи рачуна о ефектима које би промена референтне каматне стопе могла да има на финансијску стабилност и привредни раст, а тиме и на укупну макроекономску стабилност”, нагласила је она.
Што се тиче примене референтне каматне стопе у пракси, Народна банка Србије организује једном недељно аукције продаје динарских хартија од вредности према унапред утврђеном календару и одређује вишак ликвидности који жели да повуче с тржишта.
„На дан аукције банке које имају вишак динарских средстава и које су заинтересоване да учествују на репо аукцији пријављују колики износ средстава желе да пласирају код Народне банке Србије и по којој стопи су спремне да пласирају тај новац, при чему је референтна каматна стопа горња граница, односно максимална стопа која може бити прихваћена на аукцији.”
Такође, како је истакла Мирјана Милетић, референтна каматна стопа, заједно с каматним стопама на кредитне и депозитне олакшице, утиче на целокупне услове финансирања за све учеснике на тржишту новца и капитала, цену кредита који се пласирају привреди и грађанима, као и каматне стопе које банке плаћају на положену штедњу.
„Зашто је то тако? Зато што банке које желе да пласирају средства у кредите или позајмљују другим банкама имају могућност да та средства пласирају код Народне банке Србије, тако да референтна каматна стопа одређује по каквим условима средства могу да пласирају у алтернативне облике инвестирања. Истовремено, за банке с недостајућим средствима, референтна каматна стопа одређује цену извора средстава финансирања”, каже Мирјана Милетић.
Како делује референтна каматна стопа на инфлацију, привредни раст и уопште на привреду и грађане?
На ово питање Мирјана Милетић одговара да референтна каматна стопа на инфлацију и економску активност делује путем неколико канала. „Прво, када расте референтна каматна стопа, расту и каматне стопе на тржишту новца, каматне стопе на кредите и штедњу. Као последица тога, узима се мање кредита, јер су они постали скупљи, а расте износ штедње у банкама, јер је због више каматне стопе на штедњу сада исплативије штедети. На тај начин референтна стопа утиче и на понуду новца на тржишту, што је важно за инфлацију. По оба основа (и расту штедње и мањем узимању кредита) смањује се тражња за робом и услугама, а тиме и потрошња и инвестиције, што за резултат има успоравање инфлације, односно мањи раст или чак пад цена појединих производа и услуга.” Наравно, важи и обрнуто, када централна банка смањује референтну каматну стопу.
Такође, она је истакла и други значајан канал преко којег референтна каматна стопа утиче на инфлацију – инфлациона очекивања. „Ако тржишни субјекти знају да је централна банка повећала референтну каматну стопу или очекују да она то уради у будућности, прилагодиће и своје понашање. Због очекиваног смањења тражње, привреда неће повећати цене својих производа и услуга, а вероватно ће се уздржавати и од инвестиција. Грађани ће се уздржавати од прекомерне потрошње, очекујући да ће цене производа и услуга бити ниже у наредном периоду, али и због тога што њихови будући приходи могу бити оптерећени већим трошковима отплате узетих кредита”, каже Мирјана Милетић.
Раст каматних стопа утиче и на већу атрактивност улагања у хартије од вредности у домаћој валути и доприноси већем приливу иностраног капитала, а тиме и јачању апрецијацијских притисака. По основу свих канала трансмисије раст референтне каматне стопе утиче на успоравање инфлације.
Међутим, када је реч о ефектима референтне каматне стопе на инфлацију, важно је нагласити неколико ствари.
„Прво, преношење ефеката промене референтне каматне стопе на инфлацију одвија се различитом брзином преко различитих канала, што значи да, иако монетарна политика одмах почиње да даје ефекте, потребно је да прође неко време да би се испољили пуни ефекти њеног заоштравања или ублажавања на инфлацију. Процењујемо да то потребно време у нашем случају износи око годину дана и ми тај период називамо хоризонтом монетарне политике”, наглашава Мирјана Милетић и додаје да је стога за одлуке Народне банке Србије од посебног значаја где ће се инфлација наћи у периоду од годину дана и након тога.
„Другим речима, инфлација се не може снизити одједном, већ је потребно време да се ефекти монетарне политике испоље у пуној мери, због чега централне банке настоје да обезбеде ценовну стабилност у средњем року, а не у сваком тренутку, јер би то захтевало знатну и вероватно прекомерну реакцију монетарне политике која вероватно и не би успела да инфлацију врати на циљ у кратком року, али би могла да изазове знатне макроекономске поремећаје”, истиче она.
Такође, она је нагласила да није иста ефикасност монетарне политике и могућност деловања референтном каматном стопом када инфлаторни притисци долазе са стране понуде као када долазе са стране тражње. „Када инфлаторни притисци првенствено долазе са стране понуде и под утицајем глобалних фактора, као што је то био случај с потресима који су погодили тржиште хране и енергената у претходне две године и утицали на раст глобалне инфлације, монетарна политика једне мале и отворене економије каква је наша има малу могућност да те потресе спречи”, рекла је Мирјана Милетић.
Народна банка Србије не може да смањи светску цену нафте или гаса, не може да повећа понуду хране на светском тржишту или микрочипова и полупроводника који се користе у аутомобилској индустрији. Међутим, оно што може да уради јесте да спречи да додатни утицај на инфлацију дође и од фактора на страни тражње, као и да ограничи преношење ефеката раста цена хране и енергената до којег неминовно долази и на домаћем тржишту на цене осталих производа и услуга преко инфлационих очекивања, како инфлација по престанку деловања потреса не би остала перманентно висока и самогенеришућа.
Зашто је Народна банка Србије повећавала референтну каматну стопу претходних месеци?
„И поред тога што је инфлација у Србији у највећој мери вођена глобалним трошковним притисцима, о чему сведочи податак да је константно између две трећине и 70% међугодишње инфлације у Србији у 2022. и од почетка ове године било последица раста цена хране и енергената, Извршни одбор је повећавао референтну каматну стопу како би се спречило да инфлација буде постојана и да се раст цена хране и енергије преко инфлационих очекивања не прелије у већој мери на цене других производа и услуга.” Такође, повећањем референтне каматне стопе, ограничава се и прекомерни раст тражње, што све заједно треба да доприносе успоравању инфлације и враћању у границе циља од 3 ± 1,5%.
Зашто је важна ценовна стабилност и шта она значи за привреду и грађане?
„Када се привремено промене услови на тржишту, увек има оних који добијају мање или више. Када каматна стопа расте, штедња на пример постаје подстицајнија, као што је узимање кредита било у периодима када је референтна каматна стопа снижавана”, каже Мирјана Милетић на крају видеа.
Ипак, истиче да обезбеђењем ценовне стабилности добијају сви. „Ниска и стабилна инфлација услов је за одржив привредни раст. Она обезбеђује извесност и предвидљивост пословања, а тиме и задовољавајућу понуду робе и услуга, раст запослености и зарада и истовремено раст расположивог дохотка за инвестиције и потрошњу и очување животног стандарда наших грађана.” На крају, Мирјана Милетић истиче да због тога она и јесте основни циљ централне банке.
Кабинет гувернера
