23.03.2023.
U današnjoj rubrici Korisno je da znate… Mirjana Miletić, direktor Odeljenja za monetarnu analizu i izveštavanje u Sektoru za ekonomska istraživanja i statistiku, objašnjava pojam referentne kamatne stope, njenu ulogu i uticaj na inflaciju i privredni rast, kao i šta uopšte njen nivo i kretanje znači za privredu i građane.
Na samom početku izlaganja Mirjana Miletić se osvrnula na pojam referentne kamatne stope i ko utvrđuje njenu visinu.
„Referentna kamatna stopa je osnovni instrument monetarne politike Narodne banke Srbije, kao i većine centralnih banaka danas u svetu, putem kojeg centralna banka deluje na inflaciju i privredni rast. U opštem slučaju, to je kamatna stopa, cena ili, drugačije rečeno, uslovi pod kojima je centralna banka spremna da pozajmljuje novac neophodan bankama ili da prihvata višak novca od banaka.”
Kada je u pitanju naš slučaj, ona je naglasila da je referentna kamatna stopa cena koju Narodna banka Srbije plaća bankama za višak dinarskih sredstava koje one plasiraju na period od jedne nedelje.
„Za referentnu kamatnu stopu direktno su vezane kamatne stope na kreditne olakšice (po kojima Narodna banka Srbije pozajmljuje novac bankama najčešće prekonoćno) i kamatne stope na depozitne olakšice (koju plaća za iznos sredstava koje banke prekonoćno deponuju kod nje) i to čini koridor kamatnih stopa Narodne banke Srbije.”
Na pitanje ko utvrđuje visinu referentne kamatne stope, Mirjana Miletić odgovara da visinu referentne kamatne stope utvrđuje Izvršni odbor Narodne banke Srbije na sednicama koje se organizuju jednom mesečno, prema unapred utvrđenom kalendaru. „Prilikom donošenja odluka o njenoj visini, Izvršni odbor uzima u obzir očekivano kretanje inflacije, kao svog osnovnog cilja, ali i ključnih faktora inflacije iz domaćeg i međunarodnog okruženja, istovremeno vodeći računa o efektima koje bi promena referentne kamatne stope mogla da ima na finansijsku stabilnost i privredni rast, a time i na ukupnu makroekonomsku stabilnost”, naglasila je ona.
Što se tiče primene referentne kamatne stope u praksi, Narodna banka Srbije organizuje jednom nedeljno aukcije prodaje dinarskih hartija od vrednosti prema unapred utvrđenom kalendaru i određuje višak likvidnosti koji želi da povuče s tržišta.
„Na dan aukcije banke koje imaju višak dinarskih sredstava i koje su zainteresovane da učestvuju na repo aukciji prijavljuju koliki iznos sredstava žele da plasiraju kod Narodne banke Srbije i po kojoj stopi su spremne da plasiraju taj novac, pri čemu je referentna kamatna stopa gornja granica, odnosno maksimalna stopa koja može biti prihvaćena na aukciji.”
Takođe, kako je istakla Mirjana Miletić, referentna kamatna stopa, zajedno s kamatnim stopama na kreditne i depozitne olakšice, utiče na celokupne uslove finansiranja za sve učesnike na tržištu novca i kapitala, cenu kredita koji se plasiraju privredi i građanima, kao i kamatne stope koje banke plaćaju na položenu štednju.
„Zašto je to tako? Zato što banke koje žele da plasiraju sredstva u kredite ili pozajmljuju drugim bankama imaju mogućnost da ta sredstva plasiraju kod Narodne banke Srbije, tako da referentna kamatna stopa određuje po kakvim uslovima sredstva mogu da plasiraju u alternativne oblike investiranja. Istovremeno, za banke s nedostajućim sredstvima, referentna kamatna stopa određuje cenu izvora sredstava finansiranja”, kaže Mirjana Miletić.
Kako deluje referentna kamatna stopa na inflaciju, privredni rast i uopšte na privredu i građane?
Na ovo pitanje Mirjana Miletić odgovara da referentna kamatna stopa na inflaciju i ekonomsku aktivnost deluje putem nekoliko kanala. „Prvo, kada raste referentna kamatna stopa, rastu i kamatne stope na tržištu novca, kamatne stope na kredite i štednju. Kao posledica toga, uzima se manje kredita, jer su oni postali skuplji, a raste iznos štednje u bankama, jer je zbog više kamatne stope na štednju sada isplativije štedeti. Na taj način referentna stopa utiče i na ponudu novca na tržištu, što je važno za inflaciju. Po oba osnova (i rastu štednje i manjem uzimanju kredita) smanjuje se tražnja za robom i uslugama, a time i potrošnja i investicije, što za rezultat ima usporavanje inflacije, odnosno manji rast ili čak pad cena pojedinih proizvoda i usluga.” Naravno, važi i obrnuto, kada centralna banka smanjuje referentnu kamatnu stopu.
Takođe, ona je istakla i drugi značajan kanal preko kojeg referentna kamatna stopa utiče na inflaciju – inflaciona očekivanja. „Ako tržišni subjekti znaju da je centralna banka povećala referentnu kamatnu stopu ili očekuju da ona to uradi u budućnosti, prilagodiće i svoje ponašanje. Zbog očekivanog smanjenja tražnje, privreda neće povećati cene svojih proizvoda i usluga, a verovatno će se uzdržavati i od investicija. Građani će se uzdržavati od prekomerne potrošnje, očekujući da će cene proizvoda i usluga biti niže u narednom periodu, ali i zbog toga što njihovi budući prihodi mogu biti opterećeni većim troškovima otplate uzetih kredita”, kaže Mirjana Miletić.
Rast kamatnih stopa utiče i na veću atraktivnost ulaganja u hartije od vrednosti u domaćoj valuti i doprinosi većem prilivu inostranog kapitala, a time i jačanju aprecijacijskih pritisaka. Po osnovu svih kanala transmisije rast referentne kamatne stope utiče na usporavanje inflacije.
Međutim, kada je reč o efektima referentne kamatne stope na inflaciju, važno je naglasiti nekoliko stvari.
„Prvo, prenošenje efekata promene referentne kamatne stope na inflaciju odvija se različitom brzinom preko različitih kanala, što znači da, iako monetarna politika odmah počinje da daje efekte, potrebno je da prođe neko vreme da bi se ispoljili puni efekti njenog zaoštravanja ili ublažavanja na inflaciju. Procenjujemo da to potrebno vreme u našem slučaju iznosi oko godinu dana i mi taj period nazivamo horizontom monetarne politike”, naglašava Mirjana Miletić i dodaje da je stoga za odluke Narodne banke Srbije od posebnog značaja gde će se inflacija naći u periodu od godinu dana i nakon toga.
„Drugim rečima, inflacija se ne može sniziti odjednom, već je potrebno vreme da se efekti monetarne politike ispolje u punoj meri, zbog čega centralne banke nastoje da obezbede cenovnu stabilnost u srednjem roku, a ne u svakom trenutku, jer bi to zahtevalo znatnu i verovatno prekomernu reakciju monetarne politike koja verovatno i ne bi uspela da inflaciju vrati na cilj u kratkom roku, ali bi mogla da izazove znatne makroekonomske poremećaje”, ističe ona.
Takođe, ona je naglasila da nije ista efikasnost monetarne politike i mogućnost delovanja referentnom kamatnom stopom kada inflatorni pritisci dolaze sa strane ponude kao kada dolaze sa strane tražnje. „Kada inflatorni pritisci prvenstveno dolaze sa strane ponude i pod uticajem globalnih faktora, kao što je to bio slučaj s potresima koji su pogodili tržište hrane i energenata u prethodne dve godine i uticali na rast globalne inflacije, monetarna politika jedne male i otvorene ekonomije kakva je naša ima malu mogućnost da te potrese spreči”, rekla je Mirjana Miletić.
Narodna banka Srbije ne može da smanji svetsku cenu nafte ili gasa, ne može da poveća ponudu hrane na svetskom tržištu ili mikročipova i poluprovodnika koji se koriste u automobilskoj industriji. Međutim, ono što može da uradi jeste da spreči da dodatni uticaj na inflaciju dođe i od faktora na strani tražnje, kao i da ograniči prenošenje efekata rasta cena hrane i energenata do kojeg neminovno dolazi i na domaćem tržištu na cene ostalih proizvoda i usluga preko inflacionih očekivanja, kako inflacija po prestanku delovanja potresa ne bi ostala permanentno visoka i samogenerišuća.
Zašto je Narodna banka Srbije povećavala referentnu kamatnu stopu prethodnih meseci?
„I pored toga što je inflacija u Srbiji u najvećoj meri vođena globalnim troškovnim pritiscima, o čemu svedoči podatak da je konstantno između dve trećine i 70% međugodišnje inflacije u Srbiji u 2022. i od početka ove godine bilo posledica rasta cena hrane i energenata, Izvršni odbor je povećavao referentnu kamatnu stopu kako bi se sprečilo da inflacija bude postojana i da se rast cena hrane i energije preko inflacionih očekivanja ne prelije u većoj meri na cene drugih proizvoda i usluga.” Takođe, povećanjem referentne kamatne stope, ograničava se i prekomerni rast tražnje, što sve zajedno treba da doprinose usporavanju inflacije i vraćanju u granice cilja od 3 ± 1,5%.
Zašto je važna cenovna stabilnost i šta ona znači za privredu i građane?
„Kada se privremeno promene uslovi na tržištu, uvek ima onih koji dobijaju manje ili više. Kada kamatna stopa raste, štednja na primer postaje podsticajnija, kao što je uzimanje kredita bilo u periodima kada je referentna kamatna stopa snižavana”, kaže Mirjana Miletić na kraju videa.
Ipak, ističe da obezbeđenjem cenovne stabilnosti dobijaju svi. „Niska i stabilna inflacija uslov je za održiv privredni rast. Ona obezbeđuje izvesnost i predvidljivost poslovanja, a time i zadovoljavajuću ponudu robe i usluga, rast zaposlenosti i zarada i istovremeno rast raspoloživog dohotka za investicije i potrošnju i očuvanje životnog standarda naših građana.” Na kraju, Mirjana Miletić ističe da zbog toga ona i jeste osnovni cilj centralne banke.
Kabinet guvernera
