Палата Народне банке, изграђена у стилу неоренесансног академизма, представља једно од највећих и најлепших остварења у Београду у 19. веку, због чега је сврстана у споменике културе под заштитом државе...
01.10.2020.
Питања: Колико је ове године (вредносно) трансферисано из Србије у офшор зоне? У које офшор зоне је било највише трансфера (потребно нам је неколико земаља и износ трансфера у сваку појединачно)?
Одговор: Сагласно методологији Евростата, земље које су класификоване као офшор зоне јесу: Андора, Антигва и Барбуда, Ангвила, Аруба, Барбадос, Бахреин, Бермуди, Бахами, Белизе, Кукова Острва, Курасао, Доминика, Гренада, Гернзи, Гибралтар, Хонг Конг, Острво Ман, Џерси, Сент Китс – Невис, Кајманска Острва, Либан, Сент Лусија, Лихтенштајн, Либерија, Маршалска Острва, Монсерат, Маурицијус, Науру, Ниуе, Панама, Филипини, Сејшели, Сингапур, Сент Мартин, Туркс и Каикос Острва, Сент Винсент и Гренадини, Девичанска Острва (Британска), Девичанска Острва (САД), Вануату и Самоа.
Према подацима Народне банке Србије о платном промету са иностранством, резиденти су у периоду јануар–август 2020. године извршили плаћања према земљама које је Евростат класификовао као офшор зоне у противвредности од 731,1 милион евра.
Најзначајније трансакције у периоду јануар–август 2020. године односе се на промет остварен са Хонгконгом (546,1 милион евра), Сингапуром (129,2 милиона евра), Девичанским Острвима (Британска) (19,7 милиона евра), Либаном (9,6 милиона евра) и Линхештајном (7,6 милиона евра). Највећи део плаћања обавила су предузећа која су регистрована за производњу сировог гвожђа, челика и феролегура (23%), експлоатацију руда осталих црних, обојених, племенитих и других метала (16%), неспецијализовану трговину на велико (10%), трговину на велико електричним апаратима за домаћинство (8%), производњу рачунара и периферне опреме (6%) и експлоатацију сирове нафте (4%).
И поред кризе у свету изазване пандемијом вируса корона, Србија је наставила да развија и продубљује економску сарадњу са иностранством, захваљујући снажном расту географски и производно распрострањеног извоза оствареном у претходном периоду, као и значајним приливом страних директних инвестиција. На овај начин ширење економске сарадње са иностранством доводи до раста плаћања, али и до раста прилива из иностранства.
Кабинет гувернера
