11.10.2024.

Кретање инфлације у септембру

Према подацима Републичког завода за статистику, међугодишња инфлација је у септембру благо успорила у односу на август и износила је 4,2%.

На месечном нивоу, потрошачке цене су у септембру повећане за 0,1%. Месечну динамику инфлације, слично као у августу, обележили су раст цена хране и безалкохолних пића (1,2%) и корекција појединих регулисаних цена, пре свега комуналних услуга. Насупрот томе, пратећи динамику кретања светске цене нафте, цене нафтних деривата су и у септембру снижене (за 3,8%). Такође, сезонски уобичајено, смањене су и цене туристичких пакет-аранжмана.

У оквиру цена хране, допринос месечној инфлацији доминантно је потекао од раста цена непрерађене хране, које су повећане за 3,2%. Раст цена свежег воћа (од 5,0%) и поврћа (8,3%) био је већи од очекиваног као последица ефеката суше и, сходно томе, слабије понуде. Цене прерађене хране повећане су за 0,2%, уз наставак раста цена кондиторских производа. Посматрано на међугодишњем нивоу, раст цена хране је износио 3,8%.

Цене енергената су у септембру у односу на август снижене за 1,7%, чему су, осим цена нафтних деривата, допринеле и ниже цене чврстих горива. У односу на септембар прошле године, цене енергената су ниже за 0,3%.

Цене у оквиру базне инфлације су, у просеку, у септембру остале непромењене, јер је пад цена услуга туристичких пакет-аранжмана компензован растом цена појединих услуга (комуналне, услуге ресторана и хотела, станарине). На међугодишњем нивоу, базна инфлација је у септембру незнатно убрзала и износила је 5,3%.

Према процени Народне банке Србије, међугодишња инфлација ће и у наредном периоду наставити да се креће у границама циља (3,0 ± 1,5%). Томе ће допринети пре свега и даље рестриктивни монетарни услови, нижа увозна инфлација и инфлациона очекивања.

Кабинет гувернера