Палата Народне банке, изграђена у стилу неоренесансног академизма, представља једно од највећих и најлепших остварења у Београду у 19. веку, због чега је сврстана у споменике културе под заштитом државе...
30.04.2024.
Према флеш-процени Републичког завода за статистику, реални раст бруто домаћег производа у првом тромесечју 2024. године износио је 4,6% међугодишње, што представља убрзање раста у односу на Т4 2023. године, када је раст износио 3,8% међугодишње.
Индустријска производња је у Т1 2024. забележила раст од 2,9% међугодишње, чему је допринео раст сва три сектора. Прерађивачка индустрија остварила је раст од 3,1% међугодишње, а раст је забележен у 14 од 24 гране. Највећи допринос расту потекао је од производње рачунара и електронских производа, прехрамбене индустрије, металних производа и основних метала, док је највећи негативан допринос потекао од производње нафтних деривата услед планираног ремонта у Рафинерији Панчево. Раст је остварен и у секторима рударства и енергетике (6,1% и 0,3% међугодишње, респективно).
Услужни сектори су такође забележили повољна кретања. Промет у трговини на мало је у Т1 2024 у односу на исто тромесечје претходне године забележио реални раст од 6,5% међугодишње. Када је реч о туризму, укупан број ноћења туриста у периоду јануар–март био је виши за 5,3% у поређењу са истим периодом претходне године, док је укупан број долазака туриста био већи за 9,9% међугодишње.
Када је реч о спољнотрговинским кретањима, према подацима Републичког завода за статистику, робни извоз изражен у еврима у Т1 2024. остварио је међугодишњи пад од 1,6%, првенствено услед мањег извоза рударства и електричне енергије, док је у прерађивачкој индустрији и пољопривреди забележен раст извоза. Истовремено, робни увоз изражен у еврима забележио је међугодишњи пад од 3,3%, пре свега услед мањег увоза енергената.
Кабинет гувернера
