05.12.2023.
Поштоване даме и господо, уважени домаћини, драге колеге,
Задовољство ми је да вас поздравим у своје име и у име Народне банке Србије и пожелим да овај Банкарски самит постане традиција
Обраћање ћу почети констатацијом да банкарски сектор, као и сви сектори, мора да дели судбину привреде и грађана, јер само тако можемо да трајемо. И ако свако од нас на улагања у грађане и привреду буде гледао као на улагање у будућност, то ће бити гаранција нашег успешног трајања! Људи, знање и поверење кључни су темељи на којима почивају државе и све институције, а банкарство посебно. А опет, поверење је кула од карата и разруши је свака сумња, а тврђаве сумње су од најтврђег материјала – предрасуда и страха. На нама је да делујемо мудро и да у овом скученом простору између великих очекивања од нас као регулатора и наслеђених претераних слобода у име тржишта, капитализма и демократије делујемо у општем интересу! Не замерите ми на оваквом уводу, али сам одавно научила да се поверење стиче и одржава само резултатима, и за то нема, нити сме да буде пречица! Улагање у поверење је улагање у будућност!
Драге колеге,
Данас говоримо о приликама и изазовима у банкарском сектору. Ипак, где је граница између реалног и финансијског сектора? Нема је. Исти су услови у којима оба послују, исти ризици, заједничке перспективе.
Чињеница је да су услови у којима данас радимо једни од најизазовнијих у историји. Чињеница је и да су ризици махом глобални, регионални сигурно, што захтева и синхронизовано деловање. Висока инфлација узрокована снажним растом цена енергије и хране захтевала је затезање наших монетарних политика. Ја данас нећу говорити о карактеру инфлације, суштина је да смо морали да будемо рестриктивни. Наши кључни трговински партнери имају слабу економску активност, што њихову екстерну тражњу за нашим производима битно смањује. Делујемо у периоду великих геополитичких изазова, који се не смирују. Напротив. Догађаји који повећавају волатилност на робним и финансијским тржиштима појачавају значај и ризика који потичу од природе, којима је сам човек допринео, и наставља да доприноси. Све су то заједнички ризици, и, у мери у којој свако од нас појединачно буде успешно спроводио своју економију кроз све ове турбуленције, и нама као суседима ће бити боље. Наравно, најбоље је када стабилност која нам је у надлежност дата законом, заједно чувамо. Верујем да смо у томе успели, а желим нам да тако и наставимо.
Где смо сада у Србији? Курс динара према евру чувамо на релативно стабилном нивоу упркос свим изазовима. Почињем са тим јер је стабилност курса динара један од кључних стубова укупне макроекономске и финансијске стабилности земље. То је закључак и рејтинг агенција, и Међународног монетарног фонда, и европских званичника, и инвеститора у Србију. Али, за мене кључно јесте његов допринос расту и развоју Србије. Стабилан курс динара према евру је стуб поверења наших грађана и привреде у носиоце политике у Србији. У нас. И нико нема право да им тај стуб одузме својим чињењем или нечињењем.
Захваљујући јаком регулаторном и макропруденцијалном оквиру за банке, као и чињеници да смо заоштравање монетарних услова спроводили постепено и одмерено – наш банкарски сектор је остао стабилан, високо ликвидан и профитабилан. Кључни показатељи пословања банака су знатно изнад регулаторних вредности, док је учешће проблематичних кредита у укупним кредитима близу историјског минимума. Ипак, услови су такви да бирамо између стабилности цена, привредног раста и финансијске стабилности. Тврдим да можемо све, добро одмереним политикама! Пример тога јесте и наша мера ограничавања каматних стопа на стамбене кредите с варијабилном каматном стопом. Ефекат ове мере на финансијски резултат банкарског сектора ни на који начин не угрожава пословање банкарског сектора, а доприноси очувању финансијске стабилности спречавањем раста проблематичних кредита. Дакле, финансијска стабилност. Мером се повећава и расположиви доходак становништва, али у обиму који не угрожава снажну опадајућу путању инфлације, јер чини око 0,3% укупне потрошње домаћинстава у Србији у једној години. Дакле, циљ за инфлацију није нарушен. Коначно, ова мера може да допринесе опоравку потрошње, који нам је неопходан како бисмо остварили жељени привредни раст. И то је трећи циљ – привредни раст!
Драге колеге,
Сви ми који смо данас овде знамо да се наш посао никад не завршава, као што нема те политике која може да делује сама! Тако су и очувано пословно поверење и стабилан банкарски сектор последица укупне економске политике, којом смо обезбедили да је и у оваквим условима запосленост значајно повећана, као и реалне зараде у приватном и јавном сектору. Само у тој синергији реалног и финансијског сектора, оба могу да трају успешно! Пример за то јесте и актива пословних банака које послују у Србији, од око 50 милијарди евра, што је за преко 80% виши ниво активе него у 2012. години. Ефекат синергије, а има и ефекта поверења. Да постоји поверење у наш систем говори и податак да је девизна штедња становништва током десет године повећана за преко 70%, док је динарска штедња већа око седам пута.
До пре десет година, једина два извора финансирања инвестиција у Србији били су скроман прилив страних директних инвестиција и скромне капиталне инвестиције државе од око 2% бруто домаћег производа. У међувремену, и један и други извор финансирања су учетворостручени, а добили смо и још два, можда и важнија стуба финансирања инвестиција – профитабилност домаћих компанија и инвестиционе кредите банака. На пример, 2014. године домаће компаније су имале губитак од око 2 милијарде евра, и инвестиције нису могле да буду финансиране из сопствених извора. Од тада привреда Србије из године у годину поправља нето финансијски резултат, у просеку за око милијарду евра годишње, и у 2022. години њихова профитабилност достиже око 5 милијарди евра. Тиме се шири и база добрих клијената банкарског сектора и смањује се кредитни ризик. Дакле, макроекономска стабилност и структурне реформе су наш кључни и изазов и потенцијал, и наше кључно наслеђе за наредне генерације.
Наслеђе је и својеврсна технолошка револуција у којој можемо да предводимо, или да пратимо друге, а која посебно мења сектор финансија. Ми смо се одлучили да у том прецесу предводимо, али никад не заборављајући сигурност и стабилност система. И слободно могу да кажем да данас стојимо на ивици револуције која се одвија помоћу битова и бајтова. Чињеница је да се начини на које плаћамо, подносимо захтеве за одобравање кредита, закључујемо уговоре с финансијским институцијама, време за које обављамо трансакције, технологије које користимо – мењају великом брзином. До јуче смо користили физичке базе података, а данас користимо блокчејн. Од банкарских аутомата прешли смо на корисничку службу базирану на вештачкој интелигенцији. Трансакције, којима су били потребни дани, сада се реализују у реалном времену. Све то штеди време, као најдрагоценији ресурс. И то је велики потенцијал за наредни период.
Драге колеге,
На крају бих сумирала, на мало другачији начин, изазове, али и прилике.
Хвала вама, мојим драгим колегама, што сте показали снагу сарадње и доласком на овај самит. Хвала удружењима банака из региона. Хвала Удружењу банака Србије на покретању овог банкарског самита, и честитам им 102. године постојања и рада које су јуче обележили.
Др Јоргованка Табаковић, гувернер
