15.06.2023.
Поштовани организатори, учесници форума, представници медија,
С великим задовољством сам прихватила позив да отворим овај форум.
Пре него што своје обраћање усмерим на оно што је тема – fintech, дала бих један кратак осврт на активности и резултате Народне банке Србије у претходном периоду, као и на основне макроекономске показатеље, с обзиром на то да су и они значајни за fintech екосистем и његов развој у Републици Србији.
Нагласићу једну ствар која се често губи из вида, чак и од стране истакнутих економиста. Све што је Народна банка Србије радила, радила је на начин да у периоду већ огромне глобалне неизвесности не уноси својим одлукама додатну неизвесност домаћој привреди и становништву. Нећете у претходном трогодишњем периоду, колико заједно трају пандемија, енергетска криза и криза у Украјини, пронаћи ниједну исхитрену одлуку Народне банке Србије – нити када је у питању политика девизног курса, нити када је у питању повећање каматних стопа, нити када су у питању остале области из наше надлежности.
У тешким условима у којима развијене земље већ дуже време функционишу на ивици рецесије и након две узастопне суше које су погодиле српску пољопривреду и прехрамбену индустрију, успевамо и да очувамо привредни раст – спорији него што бисмо сви волели, али су стопе раста и даље позитивне. Такође, број запослених у Србији наставља да расте. На инфлацију нисмо реаговали наглим повећањем каматних стопа, већ смо то радили поступно, с циљем усидравања инфлационих очекивања. У складу с нашим очекивањима, инфлација је од другог тромесечја почела да се смањује. До јуна очекујемо њено смањење на ниво од око 14%, до краја година требало би да се смањи до нивоа од око 8%, а да у границе циља од 3 ± 1,5% уђе средином следеће године. Ризика и даље има и управо због тога настављамо пажљиво да анализирамо међународне и домаће факторе, спремни да реагујемо инструментима који нам стоје на располагању.
Више од десет година успешно одржавамо релативну стабилност девизног курса – благовременим, објективним и непристрасним интервенцијама на домаћем девизном тржишту. Остали смо доследни свом опредељењу да чувањем релативне стабилности девизног курса држимо не само базну инфлацију на знатно нижем нивоу од укупне већ и да сачувамо пословно, инвестиционо и потрошачко поверење.
Од 2017. године купили смо укупно преко шест и по милијарди евра у нето износу и тиме допринели расту девизних резерви наше земље на рекордно висок ниво од преко 22 милијарде (22,1 милијарда) евра крајем маја. Стабилност курса је важно сидро свеукупне монетарне и финансијске стабилности у нашој земљи и у знатној мери доприноси стварању повољног и извесног окружења за све привредне субјекте који код нас послују и за све наше грађане. Високе девизне резерве битан су фактор повећања отпорности наше земље на све потенцијалне потресе из међународног окружења. Због тога ће Народна банка Србије и убудуће остати посвећена очувању релативне стабилности курса динара према евру, као окоснице свеукупне макроекономске стабилности.
Обезбеђена је и стабилност банкарског сектора Републике Србије, успостављен је иновативан и сигуран регулаторни и супервизорски оквир за банкарски систем, који се показао отпоран и на ванредне околности.
Велику пажњу придајемо и иновацијама и дигитализацији финансијских услуга и радујем се што је та тема последњих година врло актуелна.
Начин на који плаћамо, подносимо захтеве за одобравање кредита, закључујемо уговоре са финансијским институцијама, време за које обављамо трансакције, технологије које користимо – ништа није остало исто.
На крају првог тромесечја 2023. године уговорену услугу електронског банкарства имало је 3.785.112 корисника, што представља раст од 6,06% у односу на исти период претходне године. Када је реч о мобилном банкарству, ову услугу имала су 3.494.654 корисника, што је за 11,66% више него у истом тромесечју 2022. У првом тромесечју 2023. године број динарских трансакција путем којих су грађани куповали преко интернет сајтова износио је 8,7 милиона, што је за 25,76% више него у првом тромесечју 2022. године. Вредност поменутих трансакција била је за 38,11% виша од вредности извршених плаћања у првом тромесечју 2022. У минулом тромесечју и трансакције путем којих су грађани куповали преко интернет сајтова извршене у еврима порасле су у односу на пре годину дана, па тако раст броја трансакција износи 29,96% (2 милиона, наспрам 1,6 милиона трансакција), док је њихова вредност већа за 36,49% (96 милиона, наспрам 70,4 милиона евра).
Народна банка Србије врши надзор над великим бројем институција. Тренутно на домаћем тржишту послује 20 банака, 11 платних институција, пет институција електронског новца, два пружаоца услуга повезаних с виртуелним валутама, 16 давалаца финансијског лизинга, четири друштва за управљање добровољним пензијским фондовима, седам добровољних пензијских фондова, 16 акционарских друштава за осигурање, четири акционарска друштва за реосигурање, али и fintech компаније, које блиско сарађују са овим пружаоцима финансијских услуга.
Примену у финансијском сектору налазе блокчејн технологија/ДЛТ, вештачка интелигенција, машинско учење, клауд, Big data. У Републици Србији десет банака већ користи вештачку интелигенцију, док пет банака планира да у будућности почну да је користе. Шест банака, уз постојећу примену, планира и да унапреди примену вештачке интелигенције у својим пословним процесима. Најчешће се у банкама у Србији примењују AI у следећим областима: Predictive Analytics (седам банака), Robotic Process Automation (шест банака), Machine Learning (четири банке) и Real time Analytics (три банке). Ни ми у Народној банци Србије не заостајемо. Алате Predictive Analytics и Machine Learning користимо за потребе система раног упозорења којим се предвиђа вероватноћа настанка проблематичног стања у банкама коришћењем техника машинског учења (самоорганизујуће мапе и логистичка регресија Lasso). Тиме пратимо ризичност банака са аспекта вероватноће настанка проблематичног стања. У оквиру IPS система постоји модул за управљање преварама, који обезбеђује механизам за откривање превара. Machine Learning користимо за процене макроекономског окружења за валидацију сценарија приликом стрес-тестирања банкарског сектора, али и као додатни алат приликом пројекције референтног показатеља за оцену контрацикличног заштитног слоја капитала. Real time Analytics, Video/Image Analytics, Robotic Process Automation као алати имају улогу код нас и у праћењу (мониторингу) појединих процеса, у припреми за штампу и обраду слика, као и у аутоматизацији производних процеса. Имајући у виду да је основни циљ Народне банке Србије очување ценовне стабилности, као и чињеницу да стопу раста индекса потрошачких цена, као главну меру инфлације, Републички завод за статистику објављује 12. у месецу за претходни месец, развили смо модел који омогућава праћење инфлације у реалном времену. Модел је базиран на аутоматском прикупљању цена са интернет продавница – тзв. web-scraping и даје нам увид, и пре званичног објављивања, у ком правцу се креће инфлација. Свеобухватни метод оцене текуће инфлације применом модела базираног на web-scraping у примени имамо од марта 2022. године. Након континуираног унапређења и проширења обухвата производа и цена, у последњој оцени текуће инфлације користили смо скоро 30 база с подацима с преко 130 различитих сајтова, с ценама за преко 30.000 производа. Цене се аутоматски скидају помоћу кодова интерно креираних у Народној банци Србије употребом расположивих софтвера. Приликом прикупљања података користимо све изворе информација који могу допринети бољој оцени текуће инфлације: веб-сајтове малопродаваца, трговинских ланаца, информативне сајтове који садрже цене производа или се баве упоређивањем цена, као и сајтове државних органа који се баве регулисаним ценама. На тај начин, директно са интернета, покрили смо око 90% корпе индекса потрошачких цена, при чему смо за рачунање индекса потрошачких цена пратили методологију Републичког завода за статистику. Цео процес оцене текуће инфлације применом модела базираног на web-scraping јесте аутоматизован, односно, поред прикупљања, и обрада података се спроводи аутоматски, што нам омогућава праћења инфлације на недељном или чак на дневном нивоу.
За разлику од већине упоредиве међународне праксе, наша се методологија не базира само на ценама за онлајн куповину већ на свим релевантним информацијама о ценама. Наиме, друге методе оцене инфлације, које су описане у радовима на ову тему, углавном се баве парцијалном оценом (оцењујући поједине компоненте индекса потрошачких цена, пре свега цене хране), док наш модел омогућава свеобухватну оцену текуће инфлације у реалном времену.
С поносом увек истичем да смо наш Систем за инстант плаћања, као најсавршенији начин плаћања који тренутно постоји – увели међу првима на свету. Недавно смо забележили рекордан број трансакција извршених у једном дану – чак 360.741 трансакцију.
Систем омогућава извршавања трансакција путем стандардних канала, али и брзо и лако плаћање рачуна скенирањем НБС IPS QR кода с рачуна, пренос средстава само на основу познавања броја мобилног телефона примаоца или одабиром његовог броја телефона из контакт листе, плаћање на физичком продајном месту скенирањем/генерисањем IPS QR кода, као и на интернет продајним местима, deep link технологијом. Омогућили смо и генератор и валидатор НБС IPS QR кодова, који су свима доступни на сајту Система за инстант плаћања Народне бенке Србије. Инстант плаћања на продајним местима носе значајне предности за трговце у односу на картична плаћања због нижих трошкова у односу на плаћање картицама интернационалних картичних система, као и због тога што трговац у неколико секунди има расположива средства на свом рачуну.
И то јесте циљ када говоримо о развоју технологије и fintech-a – стварање додатне вредности уз најсавременију услугу, а по нижим трошковима.
Сенека каже: „Ако не знаш у коју луку путујеш, ни ветар ти неће одговарати.” Преведено на финансијски сектор – без препознавања потреба тржишта и јасног циља који се жели постићи нема ни успеха.
Нови концепти пружања финансијских услуга истовремено, као и свака иновација, носе и ризике који се односе на сајбер безбедност, заштиту података, концентрацију учесника на тржишту. Од супервизора се зато очекују нови концепти управљања ризицима – SupTech посвећен побољшању надзора и аналитичких способности кроз технологије усмерене на рационализацију процедура и већу ефикасност обраде података.
Већ сам поменула вештачку интелигенцију, која је посебно с појавом ChatGPT-јa i Bard-a постала тема број један, али још једна од актуелних тема у свету централних банкара јесте и централнобанкарски дигитални новац.
Широм света се анализирају користи и ризици увођења CBDC, што и ми радимо, а у мањем броју земаља предузети су и пионирски покушаји увођења CBDC у ограниченом обиму. Могући су различити облици CBDC, с различитим импликацијама на трансмисиони механизам монетарне политике, на стабилност финансијског система и на платне системе – отуд и опрез. Ипак, у државама с највишим степеном развијености безготовинских плаћања и финансијске инклузије и које већ имају најсавременије платне инфраструктуре, у које се убраја и Србија, као потенцијал централнобанкарских дигиталних валута највише се сматра њихово коришћење за потребе прекограничних плаћања, где на глобалном нивоу има много простора за напредак.
У претходном периоду активно смо радили на регулисању по нама значајније теме – дигиталне имовине. Уредили смо пружање услуга повезаних с дигиталном имовином. Једна од могућности коју је донео нови закон јесте олакшано финансирање компанија путем инвестиционих токена. У погледу виртуелних валута, колико је то могуће, унапредили смо стандарде који се односе на спречавање њихове злоупотребе.
Народна банка Србије је припремила и највећи део функционалности корисничке апликације за коришћење Централног регистра е-меница (CReM), а у наредним данима ће, као надоградњу тестирања, које је већ у току, омогућити банкама да саме иницирају и тестирају одговарајуће акције које би њихови корисници вршили путем CReM-a.
С циљем да додатно подржимо стартап екосистем у Републици Србији и омогућимо да се информације о стартап компанијама које послују у нашој земљи нађу на једном месту, израдили смо и стартап регистар и користим прилику да позовем све заинтересоване стартап компаније да нам се обрате како би се нашле у овом регистру.
Уз жељу да на тржишту финансијских услуга Републике Србије имамо што више квалитетних идеја и оних који су спремни да их спроводе у дела у својој земљи, срдачно вас поздрављам до неког наредног виђања.
Кабинет гувернера
