29.12.2022.
Републички завод за статистику објавио је прелиминарне процене макроекономских кретања у 2022. години, према којима је Србија наставила да бележи привредни раст и одржава стабилно макроекономско окружење упркос бројним изазовима из међународног окружења и вишедимензионалној кризи с којом смо суочени.
Према процени Републичког завода за статистику, Србија је у 2022. години остварила реални раст бруто домаћег производа од 2,3%, као резултат раста индустрије и услужних сектора. Физички обим индустријске производње повећан је за 1,5%, у оквиру чега је раст прерађивачке индустрије износио 1,7%, упркос снажном расту цена енергената на глобалном нивоу, као и застојима у ланцима снабдевања, који су били присутни и током 2022. године. Поред тога, снажан допринос расту индустрије потекао је и од раста обима производње у рударству од 22,0%, док је у сектору енергетике смањена производња за 9,0%. Када је реч о осталим областима привреде, пољопривредна производња је била мања за 8,0% након друге узастопне сушне године, док је у грађевинарству реално смањена вредност изведених радова за 11,8%, у условима снажног раста трошкова грађевинског материјала и других инпута. Упркос мањој активности у грађевинарству, укупне фиксне инвестиције, мерено стопама реалног раста, остале су на истом нивоу као претходне године, пре свега захваљујући снажном приливу страних директних инвестиција. У оквиру услужних сектора забележен је висок раст активности, на шта указују реални раст промета у угоститељству од 40,6%, броја ноћења туриста од 37,5%, физичког обима саобраћаја од 23,1%, као и реални раст промета у трговини на мало од 6,4%.
Тржиште рада је у 2022. наставило да бележи позитивна кретања, уз даљи раст запослености, смањење незапослености и одржив реални раст зарада. Просечна зарада је на нивоу године номинално повећана за 14,1%, док је њен реални раст био незнатно спорији од раста бруто домаћег производа и износио је 2,0%, што указује на благо повећану продуктивност привреде. Током 2022. године стопа незапослености је смањена и одржана је на једноцифреном нивоу. У трећем тромесечју, према подацима из Анкете о радној снази, износила је 8,9%, док је у истом периоду стопа запослености износила 50,8%.
Просечна годишња инфлација у 2022. износила је 11,9%, док је међугодишња инфлација у децембру износила 15,1%. При томе, инфлација се и у условима комбинованог деловања још увек присутних последица пандемије, енергетске кризе и суше, која је погодила велики део Европе, налазила испод нивоа инфлације у већини упоредивих земаља у окружењу. Највећи допринос инфлацији потекао је од раста цена хране и енергената, док се базна инфлација током године кретала на знатно нижем нивоу од укупне, захваљујући, између осталог, и дугогодишњој релативној стабилности девизног курса.
У оквиру спољнотрговинских кретања, робни извоз изражен у еврима, према прелиминарним проценама, требало би да забележи раст од 23,5%, уз очувану секторску и географску распрострањеност, у чијој се основи налази прилив страних директних инвестиција. С друге стране, увоз робе изражен у еврима требало би да буде већи за 33,0%, највише као резултат раста увоза енергената, и то пре свега по основу виших увозних цена, које су у условима светске енергетске кризе у појединим периодима током године достизале до тада незабележене нивое. На раст увоза утицао је и повећан увоз опреме и потрошних добара услед наставка инвестиционог циклуса и раста зарада и запослености.
Кабинет гувернера
