03.10.2022.
„Никад не веруј особи која нема кожу у игри. Без тога, будале и преваранти ће профитирати, а њихове грешке се никад неће вратити да их прогоне." Н. Н. Талеб
Данас, када ни уз најсавременије мерне инструменте чак ни временска прогноза није извесна, стабилност курса динара према евру – јесте. Након десет година рада на челу Народне банке Србије с поносом могу да кажем да људи у Србији имају једну бригу мање – већ деценију не морају да свакога дана са стрепњом гледају у курсну листу. И даћу све од себе да тако и остане, док год будем на месту гувернера - релативна стабилност курса неће имати алтернативу, јер представља основ стабилности у свим другим сегментима наше економије, номинално сидро монетарне и финансијске стабилности земље.
А није је било нимало лако постићи, још теже очувати. Хо Ши Мин је истицао: „Олуја је добра прилика да бор и чемпрес покажу своју снагу и стабилност.“ Чеони ветрови, којима смо били и још увек смо изложени, нису нас штедели - од потребе да у потпуности преокренемо ток српске економије, коју смо наследили са израженим неравнотежама - и унутрашњим (висок буџетски дефицит и нарастајући удео јавног дуга у БДП-у, висока двоцифрена незапосленост, двоцифрена и волатилна инфлација, успостављени тренд слабљења валуте, висок ниво проблематичних кредита, високе каматне стопе) и спољним (висок текући дефицит, а низак кредитни рејтинг и ниво инвестиција), преко турбуленција на светским финансијским тржиштима и берзама, Брегзита и наглог одлива страног капитала, све до последње три године у којима се суочавамо с низом криза. И свакој надолазећој бури одолевамо, не зато што нас погледа срећа, већ зато што се за изазове темељно припремамо и идемо им у сусрет, не чекамо да нас изненаде. Тако одговорно и данас радимо на формирању резерви за надолазећи период и изазове које ће носити са собом.
У Србији је, дакле, у последњих десет година неупитна постала стабилност домаће валуте. И потпуно је погрешно рећи да је у питању de facto фиксни курс, како поједини наводе. Као да не разумеју разлику између формалне обавезе у случају фиксног курса и флексибилности коју овај режим руковођено пливајућег девизног курса омогућава. Флексибилности у оба смера – да суштински постоји стабилност која гарантује извесно и предвидиво пословно и инвестиционо окружење, а да нисмо ограничени да се евентуално постепено прилагођавање, ако би и када то било неопходно, схвати као недостатак умешности у испуњавању циљева. Економије које имају за циљ одржавање курса на одређеном нивоу или распону према некој страној валути, то морају да раде по сваку цену, без обзира колики су притисци на валуту. У случају укључености мале и отворене економије у глобалне финансијске токове, они могу бити изузетно изражени, а валута постати чак и предмет шпекулативних напада којима се „тестира“ отпорност фиксног режима девизног курса. Србија се није одлучила за тај пут, јер би он, између осталог, значио и губитак независности монетарне политике и везаност за одлуке других.
У прошлости су нам приговарали и да одржањем релативне стабилности девизног курса поткопавамо сопствену стратегију повећања динаризације (веће употребе домаће валуте у финансијским токовима). „Како ћете повећати учешће динарских кредита“, говорили су, „ако не пустите веће осцилације курса? Зашто не пробате?“ А ја сам увек одговарала прво аргументима – да се динаризација кредита не постиже волатилношћу курса, а онда и ставом да ми немамо другу Србију коју бисмо користили за такве експерименте, већ једну једину коју настојимо да економски оснажимо. Динаризација кредита се постиже као природни след динаризације депозита, односно извора средстава финансирања. Постоји исправан редослед корака – од јачања депозитне базе ка снажењу кредитне активности, који мора бити поштован да би развој био здрав. А за јачање динаризације депозита у земљама у развоју, управо је кључна стабилност домаће валуте. Актуелна криза и појачана неизвесност су очекивано успорили тај процес, али не и чињеницу да смо у претходном периоду удвостручили ниво динаризације депозита – са нешто испод 20% крајем 2012. на преко 40% крајем 2021.
Последице појачаних осцилација курса нажалост смо имали прилике да осетимо пре 2012. године, у више наврата. Не поновило се. Висока и волатилна инфлација, која је само подгревала ионако свеже хиперинфлаторно искуство, висока премија ризика Србије и низак кредитни рејтинг, трансформација девизног у кредитни ризик (због све мање способности предузећа и грађана да у амбијенту слабљења валуте сервисирају своје кредитне обавезе) водила је проблематичним кредитима и оптерећености привредне активности. Неизвесно пословно окружење, како за домаће компаније (оптерећене израженим курсним разликама и високим трошковима камата), тако и за стране инвеститоре који нису били спремни да дугорочно уложе свој капитал (осим спекулативних који су ту да на кратак рок зараде кроз несразмерно високе камате), урушавали су позицију Србије у регионалној и глобалној тржишној утакмици.
А онда је храброшћу, умећем и преданошћу једног човека, сада председника Републике Србије, направљен заокрет ка решавању бројних наслеђених неравнотежа. И потпуно одговорно тврдим да је он био и остао покретач многих активности којима смо успели да земљу економски оснажимо. У амбијенту у којем се мењало неколико министара финансија, он је био та константа која је знала како најбоље водити државне финансије – предано и одговорно, као сопствени буџет. Знао је и како привући инвеститоре из свих крајева света, диверсификовати своју позицију на различите регионе, што је Србији и сада од користи. Ја сам му тада, као и сада, била ослонац и подршка у свим сегментима свог деловања и надлежности. Јер нам је добробит Србије и грађана заједнички циљ. Да би се средиле државне финансије, непопуларним и болним мерама фискалне консолидације, било је неопходно стабилизовати две важне компоненте трошкова живота – девизни курс и инфлацију. Тек тада су уштеде на страни фискалних трошкова и смањење пензија и плата јавном сектору могли да буду спроведени тако да не угрозе живот људи и функционисање домаће економије. Мало ко зна да смо и у том периоду били изложени великим притисцима на девизном тржишту услед одлива страног портфолио капитала – оног шпекулативног који је био ту када су каматне стопе на државне хартије од вредности биле двоцифрене и који је отишао чим је видео побољшање економске слике Србије. Нападе смо издржали, а такве инвеститоре смо са задовољством испратили, дочекавши оне дугорочно усмерене – који свој капитал улажу не само у много цењеније хартије од вредности, већ првенствено у фабрике и нова радна места.
Насим Николас Талеб, један од најцењенијих светских економских стручњака једном приликом је истакао „Немојте никада мислити да недостатак волатилности значи стабилност и никада немојте помешати једно са другим!“ Тако ни ми себе не заваравамо да је довољно подмирити тражњу или понуду девиза на тржишту и рећи оно је стабилно. Не, стабилност коју Народна банка Србије одржава и испоручује је суштинска – она почива на нашој доброј комуникацији са свим тржишним учесницима, на свакодневној детаљној анализи кретања и фактора који доприносе понуди и тражњи за девизама, на познавању начина размишљања тржишта, на благовременом и адекватном деловању, по потреби, једнако у оба смера, најчешће превентивно и унапред, а не реактивно.
Толико помињана стабилност курса чак и у актуелном амбијенту појачаних глобалних инфлаторних притисака користи домаћој приведи да онда, када цео свет увози високу инфлацију, она у Србији не буде још виша.
У овом веома неизвесном амбијенту, у години која је већ трећа заредом кризна, наша одлучност да стабилност одржимо била је до сада на највећем тесту. Да би тржиште наставило да функционише несметано, у прва четири месеца 2022. године смо нето продали 2,3 милијарде евра! Значајна цифра, резултат још важнији – очувана стабилност. Чак и када су грађани, који на стабилност полажу највише права, сами изазивали супротна кретања неоправдано појачаном тражњом за страном валутом и „налетом“ на мењачка места, упркос свим уверавањима Народне банке да за тим нема потребе. Разборитост коју имамо и у снабдевању енергентима, имали смо претходно и у формирању резерви. Корона кризу дочекали смо са 5 милијарди нето купљених евра у три године пре тога (2017-2019). Ову годину и изазове у њој – с нивоом резерви од 16,5 милијарди евра! И имали смо одакле да одговоримо. А када је све и у таквим околностима остало мирно, када су се учесници уверили да стабилност нема алтернативу, позитивни токови су поново кренули на домаћем тржишту. Од маја до данас, Народна банка Србије је нето купила готово 1,7 милијарди евра и тиме надокнадила три четвртине износа који је током прва изазовна четири месеца године искористила за одржање стабилности. Успех је још већи када се зна да је то остварено у несмањеном, чак повећаном обиму куповине девиза од стране енергетских компанија, које настоје да се на најбољи могући начин припреме пред надолазећи зимски период.
Да поновим. У амбијенту када ни посматрајући временске радаре не можемо са сигурношћу предвидети временске прилике, стабилност девизног тржишта извесна је категорија!
Зато треба имати кожу у игри - живети и радити за Србију.
Кабинет гувернера
