01.07.2021.

Наплаћене накнаде иностраних картичних система више од тридесет пута веће него накнаде домаћег Динакард система

У периоду од пет година, од 2016. до 2020. године, укупне накнаде које су банке у Србији платиле иностраним картичним системима биле су више од тридесет пута веће него трошкови према домаћем Динакард систему, иако је промет иностраним картицама био свега три пута већи.

Трошкове које банке имају по наведеном основу надокнађују накнадама које наплате грађанима и привреди за услуге одржавања платног рачуна и друге услуге. Трошковна ефикасност националних картичних система јесте и један од главних разлога због чега све више земаља у свету развија своје националне картичне системе, а велики број најбогатијих земаља има их већ деценијама.

Укупни трошкови банака према картичним системима у наведеном периоду износили су 24,24 милијарде динара, односно 203,80 милиона евра.

Од наведеног износа, преко 97% чине трошкови које банке плаћају иностраним картичним системима, док истовремено промет који су грађани и привредни субјекти наше земље извршили иностраним платним картицама износи 75% укупних картичних плаћања.

С друге стране, учешће плаћања путем националног картичног бренда Динакард у укупном промету износи 25%, а трошак банака по овом основу износи 3%. Другим речима, за три пута већи промет наплаћене су преко тридесет пута веће накнаде.

Од почетка примене Закона о међубанкарским накнадама и посебним правилима пословања код платних трансакција на основу платних картица (децембар 2018), остварен је значајан раст прихватне мреже, као и раст броја и вредности картичних трансакција. Укупан број трансакција повећао се за 28%, број физичких продајних места за 11%, а виртуелних продајних места за 172%.

Раст броја и вредности картичних трансакција од великог је значаја за пораст безготовинских плаћања на тржишту Србије и Народна банка Србије на том плану већ дужи низ година спроводи активности које дају резултате. Пошто пораст броја трансакција доноси и пораст трошкова, веома је важно да се стимулише и повећава употреба знатно јефтинијих безготовинских платних инструмената како би пораст броја трансакција пратило и снижавање трошкова процесирања безготовинских трансакција.

Народна банка Србије у улози катализатора промена у платним системима наставиће да спроводи активности усмерене ка подстицању безготовинских плаћања и снижавању трошкова, а једна од најважнијих активности јесте и имплементација система за инстант плаћања, који свим учесницима доноси знатно ниже трошкове у односу на картична плаћања.

Сектор за платни систем