Најчешће постављана питања

  1. Шта значи ризик од промене девизног курса?
  2. Које су предности заштите од ризика промене девизног курса?
  3. Који је најбољи начин заштите од ризика промене девизног курса?
  4. Kако да се од ризика промене девизног курса заштите они који немају могућност „природног хеџинга“?
  5. Који су основни финансијски деривати за заштиту од девизног ризика?
  6. Како се одређује и шта представља цена терминске купопродаје девиза?
  7. Шта се потенцијално губи закључивањем уговора о терминској купопродаји девиза?
  8. Шта је терминска куповина девиза с покрићем?
  9. Kако дефицит једне валуте надокнадити суфицитом друге, уз заштиту од ризика промене девизног курса?
  10. Које банке и под којим условима нуде закључивање уговора за заштиту од ризика промене девизног курса?

1. Шта значи ризик од промене девизног курса?

Ризик промене девизног курса се јавља код свих привредника који имају валутну неусклађеност активе и пасиве у условима више или мање флуктуирајућег девизног курса. Због природе посла, ризик промене девизног курса највише је изражен код привредника који се баве спољнотрговинским пословањем.

За увозника – који има обавезу плаћања увоза у страној валути одређеног дана у будућности – ризик промене девизног курса значи ризик да домаћа валута ослаби, тако да на дан извршења своје девизне обавезе мора да исплати већи износ динара него што је планирао и забележи губитак. Истовремено, увозник би био на добитку уколико би домаћа валута ојачала, јер би у будућности с мање динара измиривао своју обавезу.

За извозника, супротно томе, јачање домаће валуте значи потенцијални губитак јер при размени девиза од извоза за домаћу валуту добија мањи износ динара, док слабљење домаће валуте за њега значи потенцијални добитак – при размени девиза од извоза добија се више динара.

2. Које су предности заштите од ризика промене девизног курса?

Заједничко за увознике и извознике јесте то што, због ризика промене девизног курса, не знају унапред какав ће бити њихов крајњи финансијски резултат. Зато не могу унапред да у цену својих производа укалкулишу ризик промене курса, што им отежава планирање пословања. Према томе, основна функција заштите од ризика промене девизног курса јесте отклањање последица неизвесности у погледу кретања девизног курса у будућности.

За привреднике – увознике и извознике, конкретне предности уговарања заштите од ризика промене девизног курса су следеће:

  • могућност јасне калкулације новчаних токова у будућности,
  • могућност формирања цена својих производа које извесно омогућују реализацију пословних планова,
  • стабилност у пословању и могућност да се предузеће фокусира на свој основни посао.

3. Који је најбољи начин заштите од ризика промене девизног курса?

Најбољи начин заштите од ризика промене девизног курса је потпуна усклађеност валутне структуре прилива и одлива новчаних токова предузећа, јер се тако елиминише девизни ризик из пословања (природно осигурање од ризика девизног курса или тзв. природни хеџинг).

Тај начин заштите од ризика промене девизног курса је најбољи зато што је бесплатан и искључиво везан за пословање самог предузећа. Међутим, мало је привредника који могу да обезбеде такву врсту заштите.

4. Како да се од ризика промене девизног курса заштите они који немају могућност „природног хеџинга“?

Привредници који не могу да обезбеде „природни хеџинг“ могу да користе инструменте заштите од девизног ризика у форми различитих уговора, који се заснивају на куповини или продаји валуте по унапред познатом курсу. Пошто је цена тих инструмената – уговора практично изведена из неког другог финансијског инструмента (курса валуте, каматних стопа, индекса и др.), они се називају финансијски деривати.

5. Који су основни финансијски деривати за заштиту од девизног ризика?

Основни деривати који се користе ради заштите од курсног ризика су:

  • девизни термински уговори (форварди) – који омогућавају куповину или продају једне валуте за другу по унапред одређеном курсу с датумом извршења на одређени дан у будућности;
  • валутни свопови – који подразумевају уговарање истовремене куповине и продаје две валуте по унапред одређеним курсевима на два различита датума у будућности;
  • валутне опције – које купцу опције дају право (али не и обавезу) да купи или прода одређену валуту по унапред одређеном курсу у оквиру унапред одређеног периода или на унапред одређени дан у будућности, за шта купац опције плаћа премију.

6. Како се одређује и шта представља цена терминске купопродаје девиза?

Цена девизних форварда или свопова је најчешће рачунска категорија. Одређује се на основу текућег курса валуте која се купује/продаје и разлике каматних стопа на две валуте. Та формула полази од претпоставке уједначавања приноса две валуте у року уговора. Зато купци девиза, које носе нижу каматну стопу него нпр. динари, у будућности плаћају девизе по вишем терминском курсу од текућег (компензација приноса продавцу). Овакав термински курс не треба посматрати као предвиђање кретања курса у будућности, већ као рачунску категорију изведену из каматног диференцијала. Према једној од одабраних методологија, даје се калкулатор за израчунавање терминске цене за одређивање терминске цене појединих валутних парова, помоћу које је могуће одредити висину терминског курса у зависности од рочности трансакције и одабраних каматних стопа које се примењују.

7. Шта се потенцијално губи закључивањем уговора о терминској купопродаји девиза?

Терминска куповина девиза за привредника значи додатне трошкове ако на датум извршења те трансакције текући курс буде нижи од уговореног терминског курса (пошто куповину девиза по текућем курсу на датум извршења може обавити јефтиније). Терминска продаја девиза за привредника значи да се одриче потенцијалне екстра добити ако на датум извршења те трансакције текући курс буде виши од уговореног терминског курса (пошто се за продају девиза на тржишту по текућем курсу може добити више динара).

Оба случаја представљају опортунитетни трошак терминске купопродаје девиза, који треба посматрати као малу цену коју предузеће евентуално плаћа ради куповине извесности, односно ради сигурности и одговорности према себи, акционарима и запосленима.

За привредника који жели да се заштити од кретања курса у једном смеру, али пре свега не намерава да се одрекне потенцијалне добити ако би се курс кретао у супротном смеру, препоручује се куповина адекватних опција.

8. Шта је терминска куповина девиза с покрићем?

При закључивању уговора о терминској куповини девиза привредници треба да обрате пажњу какви форварди им се тачно нуде. На нашем тржишту банке често нуде тзв. покривене форварде, по којима се уплата целе или дела динарске противвредности тражи унапред, при чему купљену валуту привредник добија на жељени датум у будућности. На тај начин банке се штите од кредитног ризика – ризика да привредник не изврши своју обавезу у будућности, али заузврат нуде повољнију терминску цену. Који форвард ће привреднику бити повољнији зависи од тога да ли тренутно располаже динарима за терминску куповину девиза, да ли се и у ком износу на динарски депозит плаћа камата и каматних стопа које се користе при обрачуну терминског курса, као методологије обрачуна тог курса. Ради поређења исплативности класичне форвард куповине девиза и покривене форвард куповине девиза, дајемо калкулатор за поређење цена терминских уговора о куповини девиза .

9. Како дефицит једне валуте надокнадити суфицитом друге, уз заштиту од ризика промене девизног курса?

У овом случају, предузеће има могућност закључивања валутних свопова у коме би привредник у првом краку продао девизе за динаре, а после истека одређеног времена те девизе би, по терминском курсу, откупио. На тај начин привредник отклања ризик промене девизног курса у свом пословању и добија основу за калкулацију цене свог производа. Пример валутних свопова може се наћи у публикацији Финансијски деривати.

10. Које банке и под којим условима нуде закључивање уговора за заштиту од ризика промене девизног курса?

Наводимо списак банака које на домаћем тржишту нуде одређене инструменте заштите од ризика промене девизног курса, са веб-линковима за њихове интернет странице, на којима се презентују ближи услови закључивања и обављања ових трансакција.


Питања у вези с девизним хеџингом могу се упутити на и-мејл адресу: devizni.hedzing@nbs.rs.