Палата Народне банке, изграђена у стилу неоренесансног академизма, представља једно од највећих и најлепших остварења у Београду у 19. веку, због чега је сврстана у споменике културе под заштитом државе...
На седници одржаној 30. септембра 2021. године, Влада Републике Србије је донела Закључак којим се усвајају Процена ризика од прања новца, Процена ризика од финансирања тероризма, Процена ризика од прања новца и финансирања тероризма у сектору дигиталне имовине и Процена ризика од финансирања ширења оружја за масовно уништење. Процене ризика обухватају период од три године – од 1. јануара 2018. године до 31. децембра 2020. године.
Будући да су питања финансирања ширења оружја за масовно уништење и тероризма у сектору дигиталне имовине веома актуелна, поред ажурирања националних процена ризика од прања новца и финансирања тероризма, први пут су сагледани ризици којима је изложен систем Републике Србије у односу на ове области.
Наведена документа су резултат сарадње надлежних органа Републике Србије и представника приватног сектора (финансијског и нефинансијског), у чијој изради су коришћене методологије Светске банке, Савета Европе и института за одбрамбене и безбедносне студије RUSI, као и сопствена методологија заснована на професионалним искуствима у раду на проценама ризика из претходног периода.
Народна банка Србије учествовала је у процени рањивости дела финансијског сектора Републике Србије који надзире, и то банкарског сектора, сектора осигурања, сектора давалаца финансијског лизинга, сектора добровољних пензијских фондова, сектора платних институција, сектора институција електронског новца и сектора мењача, као и у изради Процене ризика од прања новца и финансирања тероризма у сектору дигиталне имовине. Поред наведеног, Народна банка Србије је са аспекта своје надлежности допринела и изради Процене ризика од финансирања тероризма и Процене ризика од финансирања ширења оружја за масовно уништење.
Приликом процене секторске рањивости, разматрани су, између осталог, свеобухватност правне мреже, ефективност надзорних процедура и праксе, расположивост и примена управних и казнених мера, уређеност система у погледу издавања дозвола за рад (лиценцирања) и других супервизорских сагласности и одобрења, интегритет и ниво знања запослених о спречавању прања новца и финансирања тероризма, ефикасност функције усклађености пословања, ефикасност праћења и пријављивања сумњивих активности и други фактори рањивости. Приликом процене ризика од прања новца и финансирања тероризма у сектору дигиталне имовине, разматрани су, између осталог, употреба дигиталне имовине у Републици Србији, свеобухватност правног оквира, ризик од прања новца у претходном кривичном делу и ризик од финансирања тероризма у сектору дигиталне имовине и пружалаца услуга повезаних с дигиталном имовином, ризик од прања новца и финансирања тероризма према профилу клијента/корисника у овом сектору, ризик од прања новца и финансирања тероризма на основу односа дигиталне имовине с другим привредним секторима и ризик од прања новца и финансирања тероризма према типу дигиталне имовине и услуга повезаних с дигиталном имовином.
Циљ процена ризика јесте да се утврде области и поступања у систему једне државе које носе потенцијални ризик од прања новца и финансирања тероризма, како би држава могла адекватно да одговори на утврђене ризике низом мера и активности и да, у складу с процењеним ризицима, донесе адекватне одлуке о алокацији ресурса, с намером да се више напора и ресурса уложи у високоризичне области. Идентификовање, процена и разумевање ризика од прања новца и финансирања тероризма представљају суштински важан део примене и развоја система за спречавање прања новца и финансирања тероризма у држави.
Народна банка Србије овим путем указује и на одредбе Одлуке о смерницама за примену одредаба Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма за обвезнике које надзире Народна банка Србије („Службени гласник РС”, бр. 13/2018, 103/2018, 57/2019 и 137/2020), на основу којих су обвезници Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС”, бр. 113/2017, 91/2019 и 153/2020) дужни да анализу ризика од прања новца и финансирања тероризма израде и ажурирају у складу с тим законом, овим смерницама и проценом ризика од прања новца и финансирања тероризма израђеном на националном нивоу.
У сарадњи више надзорних органа, ради једнообразне примене Закона од стране обвезника његове примене, донете су:
Такође, развијен је претраживач којим је омогућена претрага лица која се налазе на листи лица према којима се примењују санкције Уједињених нација, чијим коришћењем је свим заинтересованим физичким и правним лицима омогућено да брзо и једноставно провере да ли имају контакте односно пословну сарадњу с поменутом категоријом лица, како би благовремено применили мере и радње прописане Законом о ограничавању располагања имовином у циљу спречавања тероризма и ширења оружја за масовно уништење („Службени гласник РС”, бр. 29/2015, 113/2017 и 41/2018).
