Палата Народне банке, изграђена у стилу неоренесансног академизма, представља једно од највећих и најлепших остварења у Београду у 19. веку, због чега је сврстана у споменике културе под заштитом државе...
На седници одржаној 5. децембра 2024. године Влада Републике Србије донела је Закључак којим се усваја Национална процена ризика од прања новца, финансирања тероризма и финансирања ширења оружја за масовно уништење. У оквиру ове процене ризика извршене су Процена ризика од прања новца, Процена ризика од финансирања тероризма, Процена ризика правних лица и правних аранжмана, Процена ризика од прања новца и финансирања тероризма у сектору дигиталне имовине, Процена ризика од финансирања ширења оружја за масовно уништење и Процена ризика од злоупотребе непрофитних организација у сврху финансирања тероризма. Процењеним ризицима обухваћен је период од три године – од 1. јануара 2021. године до 31. децембра 2023. године, чиме је Република Србија преиспитала и проценила ризике који постоје у систему за спречавање прања новца, финансирања тероризма и финансирања ширења оружја за масовно уништење.
Резултати Националне процене ризика део су заједничког рада државног и приватног дела система који је трајао од јуна до децембра 2024. године. Радна група за ажурирање Националне процене ризика, образована од стране Владе Републике Србије, руковођена је од стране Јавног тужилаштва за организовани криминал, а чланове радне групе чинили су представници Управе за спречавање прања новца, Врховног суда, Врховног јавног тужилаштва, Јавног тужилаштва за организовани криминал, Комисије за хартије од вредности, Безбедносно-информативне агенције, Министарства унутрашњих послова, Министарства правде, Канцеларије Савета за националну безбедност и заштиту тајних података и Народне банке Србије. У процесу је учествовало више од 200 представника државног сектора, као и представници финансијског и нефинансијског сектора ради постизања објективних закључака о претњама и рањивости система за спречавање прања новца, финансирања тероризма и финансирања ширења оружја за масовно уништење.
Народна банка Србије учествовала је у процени рањивости од прања новца дела финансијског сектора Републике Србије који надзире, и то банкарског сектора, сектора осигурања, сектора давалаца финансијског лизинга, сектора добровољних пензијских фондова, сектора платних институција, сектора институција електронског новца, сектора мењача. Такође, Народна банка Србије је координирала израдом Процене ризика од прања новца и финансирања тероризма у сектору дигиталне имовине. Поред наведеног, Народна банка Србије је са аспекта своје надлежности допринела и изради Процене ризика од финансирања тероризма, Процене ризика од финансирања ширења оружја за масовно уништење, Процене ризика од злоупотребе непрофитних организација у сврху финансирања тероризма и Процена ризика правних лица и правних аранжмана.
Приликом процене секторске рањивости разматрани су, између осталог, свеобухватност правне мреже, ефективност надзорних процедура и праксе, расположивост и примена управних и казнених мера, уређеност система у погледу издавања дозвола за рад (лиценцирања) и других супервизорских сагласности и одобрења, интегритет и ниво познавања запослених у вези са спречавањем прања новца и финансирања тероризма, ефикасност функције усклађености пословања, ефикасност праћења и пријављивања сумњивих активности и други фактори рањивости.
Циљ процена ризика јесте да се утврде области и поступања у систему једне државе које носе потенцијално виши односно нижи ризик од прања новца и финансирања тероризма, како би држава могла адекватно да одговори на утврђене ризике, низом мера и активности и да, у складу с процењеним ризицима, донесе адекватне одлуке о алокацији ресурса, с намером да се више напора и ресурса уложи у високоризичне области. Идентификовање, процена и разумевање ризика од прања новца и финансирања тероризма представљају суштински важан део примене и развоја система за спречавање прања новца и финансирања тероризма у држави. Поменуте процене ризика такође су од изузетне важности за адекватну примену прописа из области спречавања прања новца и финансирања тероризма од стране приватног сектора.
