Палата Народне банке, изграђена у стилу неоренесансног академизма, представља једно од највећих и најлепших остварења у Београду у 19. веку, због чега је сврстана у споменике културе под заштитом државе...
Прање новца и финансирање тероризма су кривична дела са економским последицама. Као глобални проблеми, њихове негативне последице могу бити вишеструке: нарушавање стабилности, транспарентности и ефикасности финансијског система, економски поремећаји, угрожавање спровођења реформи, смањење инвестиција из иностранства и губитак међународног угледа државе.
Прање новца представља процес прикривања незаконитог порекла новца или имовине који су стечени извршењем криминалних активности. Када је имовинска корист стечена извршењем кривичног дела, извршилац ће покушати да новац или другу имовину користи тако да не привлачи пажњу надлежних органа, па зато врши низ трансакција које служе да новац или другу имовину прикажу као законито стечене. Прање новца има три основне фазе:
Прањем новца, у смислу Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС”, бр. 113/2017, 91/2019 и 153/2020) – Закон, сматра се:
Поменуте активности извршене изван територије Републике Србије такође се сматрају прањем новца.
Финансирање тероризма обезбеђује средства за терористичке активности. То може укључивати средства прикупљена из законитих извора, као што су личне донације и профит од обављања делатности и хуманитарних организација, као и из криминалних извора, као што су трговина наркотицима, кријумчарење оружја и других добара, превара, отмица и изнуда.
Финансирањем тероризма, у смислу Закона, сматра се обезбеђивање или прикупљање имовине или покушај њеног обезбеђивања или прикупљања, у намери да се користи или са знањем да може бити коришћена, у целости или делимично:
Под финансирањем тероризма сматра се и подстрекавање и помагање у обезбеђивању и прикупљању имовине, без обзира на то да ли је терористички акт извршен и да ли је имовина коришћена за извршење терористичког акта.