Палата Народне банке, изграђена у стилу неоренесансног академизма, представља једно од највећих и најлепших остварења у Београду у 19. веку, због чега је сврстана у споменике културе под заштитом државе...
Палата Народне банке, изграђена у стилу неоренесансног академизма, представља једно од највећих и најлепших остварења у Београду у 19. веку, због чега је сврстана у споменике културе под заштитом државе.
Камен темељац постављен је априла 1887. године на месту где се до тада налазила родна кућа Бранислава Нушића, у Дубровачкој улици број 12, која је по доласку Карађорђевића на власт, 1905. године, преименована у Улицу краља Петра Првог.
Зграда, зидана наменски за Народну банку, усељена је 1890. године. Након проглашења Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, дограђена је у периоду од 1922. до 1925. године због повећаног обима послова новонастале државе. Дограђени део, урађен у истом стилу и са истим материјалом, у потпуности се уклопио са првобитним здањем и чини грађевинску и стилску целину, образујући комплетан градски блок између улица Краља Петра, Грачаничке, Николе Спасића и Цара Лазара.
Зграда у савременом облику поседује подземни трезорски простор, сутерен, приземље, два спрата и поткровље.
Пројекат за основни и дограђени део зграде израдио је Константин Јовановић, познати бечки архитекта српског порекла, који је за то изузетно архитектонско остварење 1890. године добио Орден светог Саве III реда.
За извођење грађевинских радова ангажовани су познати предузимачи из Сегедина Јирасек и Краус, док је фасада дело тада познатог мајстора фасадера и ликоресца Петраша.
Одличан познавалац ренесансе, Константин Јовановић је применио академски стил, карактеристичан за то време, показујући високо умеће у обликовању како спољашности, тако и унутрашњости простора зграде. Архитекта Јовановић израдио је и нацрте за уређење ентеријера, свих детаља, врата и прозора, штуко декорације и намештаја, док је декоративну пластику и осликавање зидова и сводова извео познати вајар и сликар Пашко Вучетић, коме је, као његов приватни ђак, помагао Моша Пијаде.
Декорација ентеријера зграде реализована је применом уметничко-занатских радова и урађена комбинацијом разних материјала и техника. Стубови и облоге зидова у холовима, приземљу и на првом спрату урађени су у комбинацији мермера у више боја, а на неким зидовима примењена је штуко техника.
Стаклени сводови рађени су у техници вишебојног витража.
Подови у ходницима и холовима, у старом и дограђеном делу зграде, израђени су у керамици применом мозаика, осим у свечаном холу, где су поплочани керамичким плочицама осликаним флоралним мотивима.
У старом делу зграде налази се свечана сала, у којој се одржавају најважнији састанци руководства Банке. Свој садашњи изглед сала је добила у периоду доградње зграде.
На галерији свечаног хола, изнад лепезасто изведеног степеништа од белог мермера, постављена је 1901. године бронзана биста „Србија“, рад вајара Ђорђа Јовановића, идентична детаљу „Споменика косовским јунацима“ у Крушевцу, коју је Народна банка откупила након што је била изложена 1900. године на Светској изложби у Паризу.
