Приступање Републике Србије Европској унији

Након ступања на снагу Споразума о стабилизацији и придруживању Република Србија  (РС) је започела и преговоре о приступању ЕУ. Захтев за пријем у чланство РС је поднела је 22. децембра 2009, а на основу препоруке и мишљења Европске комисије од 12. октобра 2011, Европски савет је 1. марта 2012. донео одлуку о одобравању статуса кандидата.

Преговори су формално започели 21. јануара 2014, одржавањем прве Међувладине конференције о приступању РС ЕУ, а на основу одлуке Европског савета од 28. јуна 2013. године. Након формалног отварања преговора, почела је фаза аналитичког прегледа и оцене усклађености прописа РС с правним тековинама ЕУ, тј. скрининг, који је, у оквиру 34 од 35 преговарачких области трајао до 24. марта 2015. године (поглавље 35 – Остала питања).

Процес преговора о приступању РС ЕУ
22.12.2009. 1.3.2012. 28.6.2013. 21.1.2014.
Захтев за пријем у чланство Одлука Европског савета о одобравању статуса кандидата на основу препоруке и мишљења Европске комисије          од 12. 10. 2011. године Одлука Европског савета о отварању приступних преговора Прва Међувладина конференција о приступању РС ЕУ – формалан почетак преговора

Првој Међувладиној конференцији претходило је усвајање преговарачког оквира ЕУ за РС у Савету ЕУ, који је дефинисао начела, предмет  и структуру преговора о приступању, узимајући у обзир искуства из претходних процеса проширења ЕУ. Према процедури преговарања, суштина преговора је предмет Међувладине конференције на којој учествују државе чланице ЕУ, са једне стране, и РС, са друге стране, на министарском нивоу.

Преговори о чланству РС у ЕУ, као последња и најзначајнија етапа европских интеграција РС, нису преговори у правом смислу те речи, већ одређивање услова под којима ће РС прихватити права и обавезе на којима се заснива ЕУ, као и њене правне тековине. Наиме, не преговара се о правној тековини ЕУ (кандидат за чланство је у обавези да преузме целокупну правну тековину ЕУ, онаква каква јесте), већ само о условима, динамици и начину усклађивања домаћег правног оквира  с правним оквиром ЕУ. Прилагођавање економском, институционалном и друштвеном систему ЕУ подразумева и благовремену, делотворну и ефикасну примену усклађеног правног оквира. За потребе преговора правне тековине подељене су на 35 поглавља, од којих свако покрива одређену област политике ЕУ.

Поред наведеног, неопходно је испунити и услове који се постављају пред све државе кандидате за чланство, а заснивају се на закључцима Европског савета донетим на састанку у Копенхагену 1993. године. Ти закључци, познати као критеријуми из Копенхагена, подразумевају следеће:

  • стабилност институција које гарантују демократију, владавину права, поштовање људских права и заштиту мањина;
  • постојање функционалне тржишне привреде, као и способност да се носи са притиском конкуренције и тржишних кретања у оквиру ЕУ;
  • способност да се преузму обавезе које произилазе из чланства, укључујући прихватање циљева политичке, економске и монетарне уније, и административни капацитет неопходан за делотворну примену и спровођење правних тековина ЕУ.

Напредак у погледу испуњавања критеријума из Копенхагена Европска комисија оцењује сваке године у свом Годишњем извештају о напретку РС.

Процес преговора РС и ЕУ од 2021. спроводи се и у складу с новом методологијом проширења ЕУ, која подразумева унапређену динамику и предвидљивост процеса, јачи фокус на фундаменталним реформама, као и интензивније политичко управљање.

У оквиру до сада одржаних дванаест Међувладиних конференција о приступању, РС је отворила осамнаест, а привремено затворила два поглавља.

14. 12. 2015. 11. 12. 2017. 25. 6. 2018. 10. 12. 2018. 27. 6. 2019. 10. 12. 2019.
Поглавље 32 – Финансијски надзор   Поглавље 6 – Право привредних друштава Поглавље 33 – Финансијска и буџетска питања Поглавље 17 – Економска и монетарна политика
Поглавље 18 – Статистика
Поглавље 9 – Финансијске услуге Поглавље 4 – Слободно кретање капитала

Народну банку Србије очекују и активности у погледу испуњења критеријума из Мастрихта, као услова за све потенцијалне чланице ЕУ које желе да постану део Европске монетарне уније.

Мастрихтски критеријуми утврђени су Уговором из Мастрихта, на основу свеобухватне макроекономске анализе зоне евра. Испуњење тих критеријума предуслов је за чланице ЕУ које желе да постану део јединственог монетарног подручја са заједничком валутом – евром.

Сматра се да је испуњење критеријума конвергенције и перманентно одржавање макроекономских параметара на утврђеном нивоу основни предуслов за трајну стабилност и уједначен економски развој унутар зоне евра. Све потенцијалне чланице зоне евра, осим оних које се, по основу постигнутих критеријума већ налазе у јединственом валутном подручју, морају да испуне те критеријуме.

Критеријуми конвергенције су:

  1. Ценовна стабилност, тј. одржив раст цена и просечна стопа инфлације која не прелази 1,5 процентних поена изнад просечне инфлације три најуспешније земље чланице. Инфлација се мери на основу упоредивог индекса потрошачких цена;
  2. Дугорочна каматна стопа – просечна номинална дугорочна каматна стопа – не сме да прелази два процентна поена изнад просека три најуспешније земље чланице. Одредница за утврђивање каматне стопе су каматне стопе на дугорочне државне обвезнице или друге упоредиве хартије од вредности;
  3. Критеријум за буџетски дефицит предвиђа да стопа планираног или оствареног буџетског дефицита не прелази 3% бруто друштвеног производа;
  4. Критеријум јавног дуга предвиђа да јавни дуг не прелази износ од 60% бруто друштвеног производа;
  5. Стабилност девизног курса и учешће у Механизму девизних курсева (ERM II) – овај критеријум се односи на поштовање утврђених маргина флуктуације девизног курса, без знатнијих одступања у периоду од најмање две године пре увођења заједничке европске валуте.