Сарадња са Европском унијом

Прикључење Европској унији (ЕУ), као најважнијој европској интеграцији с јединственим тржиштем робе, капитала, услуга и људи, представља стратешки приоритет Републике Србије (РС), a поуздана и ефикасна централна банка снажна је подршка РС у остваривању овог приоритета.

Од почетка процеса европских интеграција РС Народна банка Србије (НБС) је активан учесник у свим његовим фазама, а усклађивање правног и институционалног оквира с критеријумима и стандардима ЕУ један је од приоритета НБС. 

Процес стабилизације и придруживања Републике Србије Европској унији


Први корак на путу европских интеграција РС било је укључивање у Процес стабилизације и придруживања и отварање перспективе чланства у ЕУ.

Процес стабилизације и придруживања наше земље формално је започео 2000, а Споразум о стабилизацији и придруживању између европских заједница и њихових држава чланица, с једне стране, и РС, с друге странеступио је на снагу 1. септембра 2013. године.

Међу најважнијим циљевима придруживања је постепено успостављање зоне слободне трговине између РС и ЕУ, као и усклађивање домаћих прописа с правним тековинама ЕУ (acquis).

Ради праћења примене ССП-а, НБС учествује у раду тела надлежних за његово спровођење, и то:

  • Пододбора за унутрашње тржиште и заштиту конкуренције, и
  • Пододбора за економска и финансијска питања и статистику.
Опширније

Процес приступања Републике Србије Европској унији


Након ступања на снагу ССП-а, РС је започела и преговоре о приступању ЕУ.

Процес је формално почео одржавањем прве Међувладине конференције о приступању 21. јануара 2014. године. Преговори се воде у оквиру међувладине конференције између РС, с једне, и држава чланица ЕУ, с друге стране, уз координацију Европске комисије. Током до сада одржаних тринаест Међувладиних конференција о приступању (од чега су две одржане од како је Савет ЕУ одобрио нову методологију о проширењу ЕУ), РС је отворила двадесет и два поглавља (од чега осамнаест до примене нове методологије о проширењу ЕУ), а привремено затворила два поглавља.

С обзиром на значај и улогу централне банке у преговарачком процесу, учешће представника НБС предвиђено је у свим телима координационe структурe РС за процес преговора о приступању РС ЕУ.

Након што је Савет ЕУ (закључцима од 25. марта 2020) усвојио нову методологију проширења ЕУ, РС је прилагодила постојећу координациону структуру захтевима и принципима нове методологије. У оквиру редефинисане структуре, преговарачка поглавља организована су у тематске целине према областима политика ЕУ, те су, осим Координације за вођење преговора о приступању РС ЕУ и Тима за подршку преговорима, образовани и тзв. преговарачки кластери, у оквиру којих преговарачке групе извршавају додељене задатке.

Као једна од централних банака којa je најактивнијe укључена у процес преговора о приступању ЕУ, НБС учествује у раду једанаест преговарачких група, у оквиру следећих кластера:

  • Кластер 1 – Основе
    • Статистика (ПГ 18) и
    • Финансијска контрола (ПГ 32)
  • Кластер 2 – Унутрашње тржиште
    • Слобода кретања радника (ПГ 2),
    • Право пословног настањивања и слобода пружања услуга (ПГ 3),
    • Слободно кретање капитала (ПГ 4),
    • Право привредних друштава (ПГ 6),
    • Политика конкуренције (ПГ 8),
    • Финансијске услуге (ПГ 9) и
    • Заштита потрошача и заштита здравља (ПГ 28)
  • Кластер 3 – Конкурентност и инклузивни раст
    • Економска и монетарна политика (ПГ 17)
  • Кластер 5 – Ресурси, пољопривреда и кохезија
    • Финансијске и буџетске одредбе (ПГ 33)

По потреби, НБС је укључена и у рад других преговарачких група (ПГ 19 – Социјална политика и запошљавање у кластеру 3 – Конкурентност и инклузивни раст и ПГ 24 – Правда, слобода и безбедност у кластеру 1 – Основе).

Као и до сада, за преговоре у области Финансијске услуге и Економска и монетарна политика, НБС је председавајућа институција, док је за преговоре у области Слободно кретање капитала другонадлежна. Сва наведена преговарачка поглавља отворена су за преговоре.

Поред водеће улоге у преговорима за наведена поглавља, НБС и у оквиру нове координационе структуре има важну улогу у раду других преговарачких група, посебно у ПГ 18 – Статистика, ПГ 28 – Заштита потрошача и заштита здравља (област Заштита корисника финансијских услуга) и ПГ 32 – Финансијска контрола (област Заштита евра од фалсификовања).

 

Опширније