17.11.2022.
Добро дошли у Народну банку Србије на Први форум одрживог инвестирања на Западном Балкану, надам се први од многих.
На почетку желим да поздравим мог колегу и пријатеља Игора Мировића, председника Покрајинске владе. На његову иницијативу Развојни и Гаранцијски фонд Војводине и Гарантни фонд Републике Српске основали су пословну асоцијацију „Зелени навигатор Западног Балкана”. Сви облици сарадње, а посебно они који су усмерени на јачање обновљивих извора енергије и пољопривреду, важан су елемент одрживог раста.
Поздрављам и господина Алесандра Брагонција, директора регионалног представништва Европске инвестиционе банке за Западни Балкан. Европска инвестициона банка је климатска банка Европске уније, али својим деловањем она подржава и зелену транзицију на Западном Балкану. Сарадња Народне банке Србије и Европске инвестиционе банке посебно је динамична у области реализације Апекс зајмова, где је Народна банка Србије агент Републике Србије. Средства Апекс зајмова намењена су предузетницима, малим и средњим предузећима, предузећима средње тржишне капитализације, приоритетним пројектима и локалној самоуправи, за пројекте из области инфраструктуре, заштите и унапређења животне средине, енергетске ефикасности, здравства и образовања. Пројектима који су до сада финансирани из Апекс зајмова планирано је отварање око 9.600 нових радних места широм Србије, а мене посебно радују они којима се подржава запошљавање младих у Републици Србији, као и развој образовања, јер знању замене нема.
Даме и господо,
Јасно је да није сваки раст подједнако добар. Само одржив раст и развој воде одрживој будућности. Ако раст није одржив, ни инвестиције не могу да буду одрживе. Важи и обрнуто. Због тога, када говоримо о одрживом расту, не можемо а да не обухватимо и питања:
У наставку ћу говорити о:
Кренућу редом, констатацијом да с правом све чешће говоримо о значају трансформације економије која је заснована на еколошки одрживим основама, тј. разговарамо о концепту зелене трансформације. Ублажавање климатских ризика глобални је задатак, јер је и ризик заједнички. Ипак, он је посебно важан за земље чији се раст ослања на секторе привреде који су осетљивији на климатске промене попут пољопривреде, шумарства и водопривреде. Из визуре централне банке желим да кажем да смо свесни да климатски ризици не потичу из финансијске сфере, али смо свесни и њиховог утицаја на бројне области друштвеног живота, чиме утичу и на финансијски систем, који није изолован од људи и привреде. Напротив! Због тога и улагања у еколошко, социјално и корпоративно управљање (ESG) постају све распрострањенија.
Верујем да ћемо се сви сложити да је укупан концепт зелене економије комплексан и да су појмови, методологије и подаци још увек у процесу стандардизовања. Због тога и процес његове имплементације у локалне оквире мора бити постепен. Опсег постепености зависи од услова на домаћем тржишту, али и од политика које се воде у земљама региона, јер су климатски ризици, како сам већ констатовала, заједнички. Такође, иако зелено и дигитално јесу и морају бити међу приоритетима носилаца политике у овом веку, кључни приоритет остаје сигурно и стабилно. Јер, без стабилности, не може бити ни одрживог инвестирања, што у Србији препознајемо. Србија је чак и током две пандемијске године, као и током 2022. године, коју су обележили сукоб у Украјини, глобална енергетска криза и криза хране, остварила одличне резултате:
Србија је у септембру 2021. емитовала и први зелени инструмент, чиме је постала једна од малобројних европских земаља и једина европска држава ван Европске уније која је емитовала зелену еврообвезницу. Емитована је 1 милијарда евра, рочности седам година, по најнижој купонској стопи од 1,0%. Овако ниска стопа дугује се снажној тражњи међународних инвеститора, који оцењују да Србија има одличне перспективе раста. Емисија је извршена у складу с Принципима зелених обвезница Међународне асоцијације тржишта капитала, уз јасну обавезу да се средства могу користити искључиво за пројекте из области обновљиве енергије, енергетске ефикасности, транспорта, управљања водама, спречавања и контролисања загађења, циркуларне економије, заштите биодиверзитета и околине, као и одрживе пољопривреде.
Даље, по основу управљања девизним резервама Народна банка Србије у свом портфолију има и зелене обвезнице високо рангираних првокласних међународних емитената, чиме такође подржавамо зелену трансформацију.
Поред тога, као регулатор и супервизор, спровели смо анкету међу банкама у Републици Србији о томе како ризици повезани с климом утичу на њихово пословање и које активности у том погледу предузимају. Прелиминарни закључци анкете указују на то да је:
Даље, као институција надлежна за стабилност финансијског система, већ дуго спроводимо напредне макропруденцијалнe стрес-тестове солвентности и ликвидности банкарског сектора. Као додатни искорак, у оквиру новог регионалног IPA пројекта радићемо заједно с централним банкама из Европског система централних банака да у постојећи оквир укључимо и различите макросценарије утицаја климатских ризика.
Од јула 2021. године чланица смо и Мреже за озелењавање финансијског система. Ове године, и то одмах по успостављању, укључили смо се и у рад Радне групе Бечке иницијативе за климатске промене, којом копредседавају Европска инвестициона банка, Европска комисија, Европска банка за обнову и развој и Групација Светске банке. Циљ радне групе јесте дискусија о доступности и квалитету података, регулативи и супервизији, развоју и унапређењу знања и капацитета у области климатских ризика, као и процесу транзиције с којима се суочава велики број сектора. То је добра платформа која омогућава размену искустава и планова, поготово што радну групу чине и представници европских и глобалних регулатора, што даје увид у актуелне и планиране мере за управљање и надзор над ризицима у вези с климатским променама.
Даме и господо,
Нема дилеме да екологија мора да буде један од приоритета носилаца политика, а у Србији она то и јесте, јер се преплиће кроз бројне политике. Такође, сви актери – од појединаца до институција и доносилаца одлука – морају да се понашају одговорно. Ипак, то не значи да треба да затворимо нееколошке фабрике, већ да свака активност треба да буде пажљиво одмерена и да је наш задатак да проналазимо одржива решења, која ће бити најбоља за наше грађане. То се јасно види и на примеру актуелне глобалне енергетске кризе, где је потребно време за изградњу алтернативних извора енергије, а енергетска сигурност је приоритет. То значи да је важно да нађемо праву меру и прави редослед активности и у томе морамо сви да учествујемо. Данашњи догађај јесте прави начин колективног деловања.
Захваљујем се на пажњи и желим вам успешан Први форум одрживог инвестирања на Западном Балкану.
Др Јоргованка Табаковић, гувернер
