24.10.2022.

Објављивање измењених и нових табела из области монетарне статистике

Као резултат континуираног унапређења методолошких основа статистичких истраживања из надлежности Народне банке Србије, кроз даља усаглашавања са међународним стандардима и најбољом праксом из области статистике, Народна банка Србије је у претходном периоду интензивно радила на унапређењу монетарне статистике, што за резултат има између осталог и методолошке измене у табелама монетарне статистике које се објављују на сајту Народне банке Србије.

Методолошке измене се односе на приказивање валутне структуре у табелама монетарне статистике, односно измештање свих инструмената који имају индексацију у страној валути из динарских категорија и њихово придруживање девизним категоријама.

Измењене су постојеће табеле, на начин да су раздвојене све категорије које су до сада здружено приказивале динарске и девизно индексиране износе. Промене су спроведене за целокупан период од када располажемо подацима (од 2002. године закључно са последњим расположивим податком за 2022. годину).

Напомињемо да су за период пре јула 2008. године измене података извршене у складу са проценама удела индексиране компоненте по појединим категоријама, с обзиром да тадашњи контни оквир за банке није давао могућност валутног раздвајања.

У циљу веће транспарентности података монетарне и финансијске статистике, Народна банка Србије је имплементирала и додатне измене у табелама монетарне статистике:

  • Проширене су постојеће табеле у делу приказивања кредита, где је из ставке „Остали кредити“, као посебна временска серија, издвојена категорија „Кредити по кредитним картицама“;
  • Уведене су нове временске серије које се односе на врсте индексација: динарске (РКС, 1M Belibor, 3M Belibor, 6M Belibor) и девизне (1M Euribor, 3M Euribor, 6M Euribor и 12M Euribor);
  • Израђене су нове табеле у којима је приказана структура кредита и депозита по величини правног лица, уз поделу по рочној структури, наменама и секторима привредне делатности.

Примера ради, на основу података о стањима кредита из септембра 2022. године, приметно је да се највеће учешће у динарском кредитирању односи на мала предузећа (31%), док се кредитирање у девизном знаку (девизни и девизно индексирани кредити у еврима) највише односи на велика предузећа (43%).

Посматрано по наменама, у оквиру динарског кредитирања, кредити за обртна средства доминирају. Ова намена је доминантна код свих величина предузећа: микро (78%), малих (81%), средњих (62%) и великих (80%) предузећа.

Посматрано по наменама, у оквиру девизног кредитирања, доминирају инвестициони кредити. Ова намена је доминантна код микро (69%), малих (51%) и средњих (48%) предузећа, док се код великих предузећа већина девизних кредита (42%) користи за набавку обртних средстава.

Народна Банка Србије ће и у будуће настојати да прати потребе и интересовања стручне и шире јавности за подацима и наставиће са транспарентним и правовременим извештавањем.

Сектор за економска истраживања и статистику