Палата Народне банке, изграђена у стилу неоренесансног академизма, представља једно од највећих и најлепших остварења у Београду у 19. веку, због чега је сврстана у споменике културе под заштитом државе...
19.05.2022.
У условима растуће неизвесности, краткорочна инфлациона очекивања представника финансијског сектора и привреде остала су стабилна и наставила су да се крећу око нивоа од 5,0%.
Према резултатима анкете агенције Ипсос из априла, представници финансијског сектора очекују да ће инфлација у априлу 2023. године бити на нивоу од 5,0%. На сличном нивоу су и инфлациона очекивања према резултатима анкете агенције Блумберг из маја – 5,1%.
Према анкети агенције Ипсос, очекивана инфлација представника привреде за годину дана унапред такође је остала непромењена у односу на претходну анкету и износи 5,0%.
Када је реч о инфлационим очекивањима за две и три године унапред, она су и код финансијског сектора и код привреде нижа од краткорочних, налазе се у границама циља и крећу се у распону од 3,0% до 4,0% за обе посматране године. Овакви резултати анкете могли би да указују на то да и финансијски сектор и привреда очекују смањење инфлаторних притисака са стабилизацијом кретања на међународним робним тржиштима.
Усидреност средњорочних инфлационих очекивања, у чијој се основи налази стабилност девизног курса, доприноси повећању ефикасности монетарне политике у одржавању ниске, стабилне и предвидиве инфлације у средњем року, што је један од неопходних предуслова одрживог привредног раста.
Ради транспарентне комуникације с јавношћу, Народна банка Србије од маја 2015. редовно месечно извештава о инфлационим очекивањима финансијског сектора, привреде, синдиката и становништва. Извештај о резултатима анкете о инфлационим очекивањима и пратећи материјали (временске серије, методологија истраживања и анкетни упитник) доступни су на интернет страници Народне банке Србије у одељку Публикације.
Кабинет гувернера
