30.12.2021.
Републички завод за статистику објавио је прелиминарне процене макроекономских кретања у 2021. години. Захваљујући очуваној макроекономској и финансијској стабилности и правовременом и свеобухватном пакету економских мера које су донеле Народна банка Србије и Влада Републике Србије, Србија је у две пандемијске године забележила кумулативан раст реалног бруто домаћег производа од око 6,5%, што ће вероватно бити један од најбољих резултата у Европи.
Према процени Републичког завода за статистику, Србија је у 2021. години остварила реални раст бруто домаћег производа од 7,5%. Таква кретања резултат су раста активности у индустрији, грађевинарству и услужним секторима. Физички обим индустријске производње порастао је за 6,3%, у оквиру чега је раст прерађивачке индустрије износио 5,5%, упркос изазовима у погледу застоја у глобалним ланцима снабдевања, који су били присутни у већем делу године. Раст обима производње у рударству износи 27,5%, док је у енергетици забележен раст од 1,0%. У сектору грађевинарства забележен је реални раст вредности изведених радова од 17,1%, док је реални раст укупних фиксних инвестиција износио 14,1%. Снажан раст активности забележен је и у услужним секторима, посебно оним који су током пандемије били највише погођени. Тако је број ноћења туриста виши 29,7% у односу на прошлу годину, угоститељски промет за 72,7%, док је у саобраћају забележен раст активности од 39,9%. Поред тога, промет у трговини на мало реално је већи за 9,8%.
Повољна кретања у 2021. настављена су и на тржишту рада, где се бележи даљи раст запослености и смањење незапослености и раст зарада на одрживим основама. Просечна зарада је на нивоу године номинално повећана за 8,9%, док је њен реални раст износио 4,6%, чиме је очувана и додатно увећана куповна моћ становништва. Према подацима Анкете о радној снази, стопа незапослености је у трећем тромесечју смањена на 10,5%, а стопа запослености достигла је ниво од 50%.
Просечна годишња инфлација у 2021. износила је 4,1%, док је међугодишња инфлација у децембру, пре свега као последица раста светских цена хране и енергената, износила 7,8%. Раст инфлације у другој половини године последица је у највећој мери деловања фактора привременог карактера, који потичу пре свега из међународног окружења и на које монетарна политика не може директно да утиче у знатној мери. С друге стране, базна инфлација, на коју мере монетарне политике могу да утичу, од почетка године задржана је на ниском и стабилном нивоу и последњих месеци у просеку се креће око централне вредности циља од 3%. Стабилном кретању базне инфлације допринела је дугогодишња релативна стабилност девизног курса, као и инфлациона очекивања финансијског сектора и привреде, која се дуже време крећу у границама циља.
Када је реч о спољнотрговинским кретањима, робни извоз ће у 2021. порасти за 25,5%, што је пре свега резултат отпорности извоза заснованој на његовој секторској и географској распрострањености. С друге стране, према прелиминарним проценама, робни увоз ће на нивоу године бити повећан за 24,0%, што је у великој мери резултат наставка инвестиционог циклуса и повећаног увоза опреме, као и повећаног увоза медицинских производа услед пандемије. На раст увоза утицало је и повећање увоза енергената, како кроз количину увезених енергената, тако и преко раста цена енергената у условима опоравка светске економије и актуелне енергетске кризе.
Кабинет гувернера
