24.08.2021.
Питања: Наши читаоци питају на који начин се решавају ситуације када су власници рачуна стари, болесни и у немогућности да оду до банке, а немају картицу или је истекла, на који начин може неко уместо њих да подиже новац? Да ли још важи опција привремених ручно писаних овлашћења у банкама и ако важи, како треба да изгледају? Ако ова овлашћења више нису могућа, на који начин, иначе, може неко други да подиже новац уместо власника рачуна? Шта се ради у ситуацији када је власник рачуна дементан или из других разлога није у могућности да да овлашћење, како тада ближњи могу да дођу до пара с рачуна?
Одговор: С обзиром на то да је још увек на снази Наредба о проглашењу епидемије заразне болести COVID-19, у примени је и даље Инструкција о начину привремене исплате новчаних средстава с динарских и девизних текућих рачуна корисника платних услуга и пружања услуге новчане помоћи од 21. јула 2020. године. Ову инструкцију донела је Народна банка Србије како би најугроженијим категоријама грађана на релативно једноставан начин била омогућена исплата новчане помоћи с рачуна у банкама преко другог лица – оног којег је власник рачуна овластио давањем једнократног неовереног пуномоћја, ако je испуњен најмање један од услова предвиђених Инструкцијом (корисник је лице које је навршило 55 и више година живота; лице коме се пружају услуге смештаја за одрасле у смислу закона којим се уређује социјална заштита; лице које је ради лечења смештено у здравственој установи; лице коме је одузета пословна способност или ту способност није стекло; кориснику није издата платна картица којом може располагати новчаним средствима с текућег рачуна). При томе, такође на основу Инструкције, банка може, у складу са сопственом проценом ризика од злоупотреба и преварних радњи, применити одредбе ове инструкције и у другим случајевима када процени да је то посебно оправдано. С тим у вези, Народна банка Србије је дала препоруку банкама да применом Инструкције омогуће корисницима и исплату новчане помоћи у два дела у износу од по 30 евра у динарској противвредности по званичном средњем курсу динара према евру који утврђује Народна банка Србије на дан ступања на снагу Закона о Привременом регистру пунолетних држављана Републике Србије којима се уплаћује новчанa помоћ за ублажавање последица пандемије.
Наведено једнократно пуномоћје може се дати и на начин и у форми који су предвиђени Инструкцијом. Другим речима, пуномоћје не мора бити оверено код надлежног органа, a може се дати на обрасцу из Прилога 1, који је саставни део Инструкције, или у форми коју утврди банка или у слободној форми – у том случају пуномоћје обавезно садржи податке из тог обрасца. На овај начин може се исплатити највише 100.000 динара месечно (односно износ ефективног страног новца чија динарска противвредност по званичном средњем курсу није већа од 100.000 динара).
Дакле, корисницима је и даље омогућено располагање новчаним средствима с њихових рачуна тако што они дају једнократно, неоверено пуномоћје, уз обавезно навођење броја рачуна корисника и уз обавезу овлашћеног лица да банци поднесе на увид и своја важећа лична документа, и важећа лична документа лица које му је дало пуномоћје. Када за то постоји могућност, коришћењем средстава за комуникацију на даљину банке могу и да провере с корисником аутентичност датог пуномоћја.
Нарочито скрећемо пажњу, а као што је Народна банка Србије више пута истицала, на то да наведена могућност представља изузетак од правила (да се овлашћење другом лицу да у просторијама банке или оверено код јавног бележника) и привременог је карактера (до окончања пандемије) и има за циљ да помогне оним корисницима који се заиста налазе у тешкој ситуацији или спадају у високоризичну групу када је у питању могућност обољевања од заразне болести COVID-19.
Зато апелујемо на све кориснике платних услуга код којих постоје трајнији разлози због којих им је отежано или су онемогућени да лично долазе у банку да питање располагања новчаним средствима с рачуна реше трајно и у редовној процедури, а то је првенствено давањем овлашћења за располагање средствима с рачуна лицу од поверења у просторијама банке и по процедури коју је предвидела банка. За тако нешто је довољан само један одлазак у банку власника рачуна и лица које жели да овласти, а процедура траје свега неколико минута. Са службеником у банци могу да размотре и да се договоре и у вези с давањем овлашћења и по другим правним пословима које корисник има у банци, а корисник може поднети захтев и за издавање платне картице овлашћеном лицу која ће бити везана за платни рачун за који је дато овлашћење за располагање средствима. На овај начин, који апсолутно треба да искористе сви корисници који за то имају прилику, сигурно, поуздано и трајно решавају проблем располагања средствима са свог рачуна преко другог лица, само једним овлашћењем потписаним у банци, за разлику од једнократних овлашћења, која морају бити издата сваки пут када се захтева исплата с рачуна и уз које сваки пут морају бити поднете личне карте власника рачуна и овлашћеног лица и када банка ради спречавања преварних радњи, може коришћењем средстава за комуникацију на даљину да захтева проверу аутентичности пуномоћја и да у случају да не може да потврди ту аутентичност, да одбије исплату с рачуна овлашћеном лицу.
Више о Инструкцији можете наћи у саопштењу Народне банке Србије на овом линку:
Када је реч о ситуацији да власник рачуна није у стању да да овлашћење (нпр. због деменције), онда је реч о много сложенијем случају, у којем морају да се ангажују надлежни државни органи како би вршењем својих законом утврђених јавних овлашћења утврдили разлоге због којих одређено лице не може да предузима правне радње и обавља правне послове и да утврде да ли постоји потреба да уместо тог лица, друго лице предузима правне послове. У зависности од разлога због којих једно лице није у стању да предузима правне послове, спроводи се одговарајући ванпарнични поступак пред надлежним органом (надлежним судом или јавним бележником) у законом прописаном поступку. У овом поступку активну процесну легитимацију имају: орган старатељства, супружник, ванбрачни партнер, дете или родитељ лица које треба лишити пословне способности, док остали сродници (деде, бабе, брат, сестра, као и унук овог лица) имају активну процесну легитимацију, под условом да живе у породичној заједници са лицем према коме се поступак води.
У најтежим случајевима, на пример због болести и тешког психофизичког стања, лицу може бити одузета пословна способност и тада надлежни орган одређује друго лице или орган које ће се старати о пословно неспособном лицу и у његово име и за његов рачун предузимати правне послове (међу којима може бити и располагање имовином и средствима с рачуна пословно неспособног лица).
Кабинет гувернера
