16.08.2021.
Питање: Постоје ли прописи којима је регулисан откупни и продајни курс, односно минимум и максимум? Колике су провизије (оквирно) које зарађују мењачнице приликом промене девиза (евра, швајцарског франка, долара)?
Одговор: Одлуком о условима и начину обављања мењачких послова прописано је да у курсној листи јавног поштанског оператора и овлашћеног мењача куповни курс по јединици стране валуте – евра не може да буде нижи од званичног средњег курса динара према евру који важи на тај дан за више од 1,25%, односно продајни курс по јединици стране валуте – евра не може да буде виши од званичног средњег курса динара према евру који важи на тај дан за више од 1,25%. Такође, прописано је да овлашћени мењач може при откупу ефективе (новчаница које су у оптицају) да наплати провизију у износу од највише 1%.
Мењач је дужан да на почетку свог радног дана утврди и истакне своју курсну листу (која важи до објављивања његове наредне курсне листе), да истакне обавештење о висини највећег процента провизије тако да оно буде видљиво за странке, и то на истом месту и на исти начин као што је истакнута курсна листа, као и да провизију наплаћује до висине процента назначеног у том обавештењу, с тим да ово обавештење не може мењати у току радног времена. Дужан је и да истакне обавештење о најмањем износу који мењач плаћа при откупу, односно највећем износу који мењач наплаћује при продаји ефективе по јединици стране валуте.
Прописивањем наведених одредаба, које се примењују од 1. јануара 2019. године, настојало се да се ограничи пракса одређених мењачких места која су приликом куповине и продаје ефективног страног новца примењивала неконкурентне услове, односно курсеве који су знатније одступали од званичног средњег курса динара према евру важећег на тај дан. Наиме, радило се пре свега о мењачким местима уз транзитне путеве, близу граничних прелаза, на аеродромима, тржним центрима, који су користили свој положај да услед недостатка одговарајуће тржишне конкуренције формирају курс динара према евру на нивоу који је знатно одступао од курсева који тога дана примењује већина осталих овлашћених мењача на мењачким местима где постоји конкуренција.
На пример, на дан 10. августа 2021. године званични средњи курс Народне банке Србије износио је 117,5627 динара за један евро. У односу на тај курс овлашћени мењач има право да приликом формирања свог куповног курса за евро примени проценат од 1,25% наниже, па би најнижи курс по коме овлашћени мењач може да купи евро од физичког лица био 116,0932 динара за један евро. Поред тога, овлашћени мењач је на тако формиран куповни курс за евро (приликом откупа оптицајних новчаница евра) могао да примени проценат провизије од највише 1%, што значи да је најмањи износ који је овлашћени мењач могао да плати физичком лицу при откупу евра на дан 10. августа 2021. године износио 114,9323 динара за један евро. Истовремено, овлашћени мењач је истог дана у својој курсној листи могао да формира продајни курс од 119,0322 за један евро, а такође на тако формиран продајни курс могао је наплатити и провизију.
Питање: Каква је улога Народне банке Србије у овој области?
Одговор: Народна банка Србије је 1. јануара 2019. године преузела од Министарства финансија – Пореске управе обављање послова контроле мењачког пословања. С тим у вези, Народна банка Србије континуирано контролише поштовање одредаба одлуке која уређује мењачко пословање, укључујући и контролу формирања курса динара према евру који примењују овлашћени мењачи, посебно на аеродрому, бензинским пумпама и тржним центрима. У спроведеним контролама до сада нису уочена знатнија одступања курса динара према евру у односу на прописане распоне, као ни одступања од максимално дозвољене прописане провизије при откупу ефективе (исправних новчаница у оптицају). Против овлашћених мењача који су поступали супротно прописаним одредбама, Народна банка Србије је у складу са законским овлашћењима упутила захтеве за покретање прекршајних поступака пред надлежним судовима.
Поред тога, овлашћени мењачи који користе софтвер Народне банке Србије за обављање мењачких послова (на око 75% мењачких места) и апликативним решењем онемогућени су да курс за евро формирају у ширем распону од прописаног у односу на званични средњи курс динара према евру који важи на тај дан, а такође је онемогућено да се примени провизија већа од 1% при откупу оптицајних новчаница. Такође, и овлашћени мењачи који користе софтвер пословних банака у обавези су да примењују ограничење у распону курса за евро и ограничење које се односи на провизију при откупу.
Питање: Каква је ситуација с банкама у погледу одређивања куповног и продајног курса? Колика је њихова слобода?
Одговор: Мењачко пословање у Републици Србији се готово у целини обавља преко овлашћених мењача и јавног поштанског оператора. Наиме, мењачки послови нису примарни послови којима се баве банке, будући да се у банкама у највећем броју случајева обавља купопродаја девиза, односно трансакције куповине и продаје стране валуте које се обављају преко рачуна који се воде код банака. С обзиром на то да ове трансакције не представљају мењачке послове, ограничење у погледу формирања куповног и продајног курса не односи се на банке.
Питање: Колико мењачница тренутно послује у Србији? Да ли се њихов број повећава током последњих пет година или смањује?
Одговор: Народна банка Србије издаје и одузима овлашћења за обављање мењачких послова овлашћеним мењачима, а у Републици Србији на дан 9. августа 2021. године пословало је 2.187 овлашћених мењача, који мењачке послове обављају на 3.094 мењачка места. У последње две године уочен је тренд смањивања броја овлашћених мењача (током 2017. и 2018. било је око 2.600 овлашћених мењача, који су мењачке послове обављали на око 3.600 мењачких места).
Кабинет гувернера
