Палата Народне банке, изграђена у стилу неоренесансног академизма, представља једно од највећих и најлепших остварења у Београду у 19. веку, због чега је сврстана у споменике културе под заштитом државе...
Четврти мандат – од 19. 3. 2025.
Трећи мандат, пет година – од 14. 2. 2019. до 14. 2. 2024.
Други мандат, пет година – од 16. 12. 2013. до 16. 12. 2018.
Први мандат, једна година – од 13. 11. 2012. до 13. 11. 2013.
Иван Николић је рођен 13. 6. 1975. године у Београду, где са одличним успехом завршава основну и средњу школу. На Економском факултету Универзитета у Београду дипломирао је 2001. године, на смеру Општа економија. На истом факултету, 2007. године одбранио је магистарску тезу под насловом „Анализа и пројекције реалног и екстерног сектора” под менторством проф. др Биљане Јовановић Гавриловић и стекао титулу магистра економских наука. Докторску дисертацију под насловом „Ефекти приватизације на перформансе индустријских предузећа у Србији” одбранио је 16. јануара 2014. године, такође на Економском факултету Универзитета у Београду, и тако стекао услове за стицање научног степена доктор економских наука.
Од марта 2024. запослен је у Институту друштвених наука, у звању вишег научног сарадника и управља Центром за економска истраживања.
Радну каријеру започиње 2002, као истраживач приправник у Институту економских наука у Београду.
У периоду март 2004 – март 2024. ради у Економском институту а.д. – Центру за макроекономска истраживања, најпре као истраживач сарадник, а од 8. августа 2014. као директор за научноистраживачки развој, тиме и као члан Одбора директора, односно председник Научног већа Економског института а.д. Београд.
Од 2003. стални је коаутор, а од 2017. и уредник билтена „Макроекономске анализе и трендови и коњунктурни барометар – МАТ”, јединствене месечне публикације из области макроекономских истраживања који анализира текуће економске трендове, ефекте мера макроекономске политике и даје краткорочне пројекције кључних економских агрегата и индикатора. МАТ има изузетан утицај не само на креаторе домаће економске политике већ и на најширу јавност.
Током 2001. завршава курс Института ММФ-а под називом „Финансијско програмирање и политика”, те борави на стручном усавршавању у САД (U.S. Financial System – International Visitor Leadership Program, 2006) и у Kини (Seminar on Economic Recovery and Development for Developing Countries in Post-economic-crisis Era, у организацији Academy of Macroeconomic Research, 2011. и Seminar on Infrastructure Planning for Eurasia Countries – AMR, 2015. године).
У току школске 2006/2007. изводио је наставу на Факултету за банкарство, осигурање и финансије на предмету Јавне финансије, а 2014. предавања на Београдској отвореној школи у оквиру модула Економска и социјална политика.
Од школске 2022/2023. ангажован је као предавач на курсу Основи уставног, политичког и економског уређења Републике Србије на Дипломатској академији Министарства спољних послова Републике Србије, на тему „Основне карактеристике економског уређења Републике Србије”. Курс припада Основном програму дипломатске обуке који похађају приправници дипломатско-конзуларне струке и државни службеници запослени у Министарству спољних послова.
Током рада у научноистраживачкој делатности стекао је богато искуство у дефинисању и руковођењу пројектима. Учествовао је у изради преко 70 пројеката, од којих су многи рађени за потребе Владе Републике Србије и имају стратешки национални и регионални значај. Неки од њих су: „Акциони план за спровођење Стратегије индустријске политике Републике Србије 2021–2030” (Министарство привреде), „Праћење ефеката спровођења наменских трансфера у социјалној заштити” (Републички секретаријат за јавне политике ПЕРФОРМ, 2018), „Посткризни модел економског раста и развоја Србије 2011–2020” (USAID, 2010), „Стратегија развоја Републике Српске” (ЕИ Бањалука, 2010), „Економски положај индустријских грана и пројекције раста за период 2011–2020 у Републици Србији” (Министарство привреде и ЕИ), „Израда система раног упозорења на могућност избијања валутне и финансијске кризе у Србији” (НБС, 2008), „Могући начини реструктурирања индустрије Србије” (UNCTAD, 2007), „Национална стратегија привредног развоја 2006–2012” (Економски институт, 2006), „Национална стратегија Србије за приступање СЦГ Европској унији” (Економски институт, 2005), „Аналитичко-информативне подлоге за преговоре СЦГ са ЕФТА” (Министарство за економске односе са иностранством, 2004), „Конкурентност привреде Србије” (Институт Џеферсон и НБС, 2003), и тако даље.
Од 27. 6. 2024. у ИДН руководи пројектом Светске банке SAIGE „Пројекција индустријске производње на бази композитног индекса индустријског раног упозоравања”.
Од 18. 10. 2021, као представник Републике Србије, учествује у раду Комитета за управљање COST акцијом CA20112 – PlatfoRm of policy Evaluation community for improved EU policies and Better ACKnowledgement.
Иван Николић је у досадашњој каријери објавио више од 70 библиографских јединица, од чега четири самосталне монографије од националног значаја. Активно се служи енглеским језиком.
Спектар интересовања му је широк и обухвата кључна питања економске политике, развоја и привредног система Србије, макроекономско окружење и међународну економију.
Ожењен је и отац двоје деце.
Трећи мандат – од 19. 3. 2025.
Други мандат, пет година – од 22. 3. 2018. до 22. 3. 2023.
Први мандат, пет година – од 13. 11. 2012. до 13. 11. 2017.
Небојша Савић рођен је 1951. у Београду. Гимназију је завршио у Београду. На Економском факултету у Београду дипломирао је (1974), магистрирао (1976) и докторирао (1981). Као редовни професор запослен је на Факултету за економију, финансије и администрацију (ФЕФА) у Београду од 2003. На овом факултету обављао је функцију декана (2003–2009). Од 2007. до 2024. године био је придружени професор микроекономије на Институту за стратегију и конкурентност Харвардске пословне школе Универзитета Харвард.
Обавио је специјализације у Националном заводу за економска истраживања (NBER) и Харвардској пословној школи Харвардског универзитета, САД.
Има вишедеценијско искуство у областима управљања економским политикама, макроекономским и стабилизационим политикама, транзиције у тржишну привреду, структурног прилагођавања, преструктурирања предузећа и изградње институција тржишне привреде.
Проф. Савић је био члан Управног одбора Алфа банке Србија (2006–2012), члан и председник Управног одбора Комерцијалне банке (2003–2005) и члан и председник Надзорног одбора Комерцијалне банке (1998–2003).
Био је директор економских истраживања у Економском институту у Београду и главни уредник „Конјунктурног барометра”. Као члан експертског тима који је водио гувернер др Драгослав Аврамовић, учествовао је у монетарној реформи и увођењу новог динара (1993–1995).
Од 2008. до 2012. године био је члан Националног савета за конкурентност Владе Србије.
Објавио је већи број књига и преко педесет радова у домаћим и страним публикацијама. Био је председник Савеза економиста Југославије, а сада је члан Председништва Савеза економиста Србије. Учествовао је на светским конгресима економиста.
Први мандат – од 19. 3. 2025.
Aна Јовановић је рођена 1961. године у Нишу, где је завршила основну школу и гимназију. На Правном факултету у Нишу је дипломирала (1984) и магистрирала (2001) на смеру Финансије и финансијско право. Докторирала је на Факултету за пословне студије у Београду (2006), одбраном докторске тезе из области јавних финансија.
Професионална каријера обухвата различите позиције, претежно у области финансија, банкарства и тржишта капитала. Радила је у Инвестбанци а.д. Београд (1985–1994) и адвокатури (1994–2001). У наставничким звањима радила је на универзитетима Мегатренд и Унион Никола Тесла, на предметима Монетарне и јавне финансије, Финансијска тржишта и Финансијски менаџмент. Током 2013. године радила је као научни сарадник за област економије на Институту „Јован Цвијић” САНУ. Почев од децембра 2013. године, запослена је на радном месту директора у Централном регистру, депоу и клирингу хартија од вредности а.д. Београд.
Током професионалне каријере положила је више стручних испита, похађала и завршила различите курсеве и специјализације, од којих су најзначајнији: банкарски испит (Удружење банкарских организација, 1987), правосудни испит (Републички секретаријат за правосуђе и управу, 1988), иновациони курс „Банкарско пословање” (Економски факултету у Нишу, 1990), међународна банкарска специјализација у Барклејс банци у Лондону и Англо-југослав банци у Лондону (1991).
У својству финансијског експерта и вишег консултанта била је ангажована на међународним пројектима Програма Уједињених нација за развој (UNDP), превасходно на регулаторној реформи и усаглашавању домаћег законодавства са правом Европске уније: „Подршка Министарству финансија РС” (2006–2008), „Развој система бесплатне правне помоћу у РС” (Министарство правде, 2009), „Радни оквир за координацију политика финансијског сектора” (Министарство финансија, 2010). Учествовала је на пројектима Министарства науке.
Аутор је бројних научних радова из области финансија, објављених у референтним иностраним и домаћим часописима, као и монографије из области јавних финансија.
Први мандат – од 19. 3. 2025.
Бошко Видаковић je рођен 1976. године у Београду. Основну школу и гимназију завршио је у Београду. Дипломирани је правник. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду.
Запослен je у Комори овлашћених ревизора од њеног оснивања, a послове генералног секретара Коморе овлашћених ревизора обавља од 2009. године до данас. У оквиру датих овлашћења руководи Комором овлашћених ревизора, представља је и заступа. Учествује у спровођењу програма испита за стицање звања овлашћени ревизор и њиховој организацији, као и спровођењу програма континуираног професионалног усавршавања лиценцираних овлашћених ревизора. Представља Комору овлашћених ревизора на седницама Националне комисије за рачуноводство.
Од 2020. године члан је Одбора за јавни надзор ревизије, тела које пружа стручну помоћ у раду Комисије за хартије од вредности ради спровођења одредаба Закона о ревизији, посебно у области надзора над друштвима за ревизију и овлашћеним ревизорима.
Поред тога, располаже значајним знањем и искуством у вези с пословањем у финансијском сектору, а обављао је у својој ранијој каријери и послове у надзорним телима домаћих финансијских институција.
Учествовао је у многобројним домаћим и међународним пројектима ради унапређења и развоја ревизорске професије у Републици Србији. Посебно је значајно учешће у програму REPARIS Центра за реформу финансијског извештавања, који је допринео унапређењу ревизорске и рачуноводствене професије у Републици Србији. Активно је учествовао у унапређењу ефективности система за спречавање прања новца, финансирања тероризма и финансирања оружја за масовно уништење.
Први мандат – од 19. 3. 2025.
Др Никола Градојевић је рођен 5. 6. 1970. у Новом Саду, где је завршио Основну школу „Ђорђе Натошевић” и Гимназију „Јован Јовановић Змај”. Звање дипломираног инжењера и мастер електротехнике стекао је на Факултету техничких наука у Новом Саду 1996. године, магистеријум из економије на Универзитету у Есексу и Централноевропском универзитету 1998. године, а докторат из финансијске економије на Универзитету Британска Колумбија у Ванкуверу 2003. године.
Током своје академске каријере, која траје више од 20 година, радио је као професор у области пословних финансија на многобројним универзитетима широм света: у Канади (University of Guelph, 2015, данас), у Француској (IESEG School of Management, од 2012), у Енглеској (University of Essex, 2014–2019) и у Италији (University of Bologna, гостујући професор, од 2013), као и у Канадској централној банци (2000) и Америчкој централној банци (2007). Поред поменутог, др Градојевић је тренутно ангажован и као виши сарадник на Центру за економске анализе у Риминију, у Италији (Rimini Center for Economic Analysis), као саветник на Истраживачко-развојном институту за вештачку интелигенцију Србије и при Центру за унапређивање одговорне и етичке вештачке интелигенције (Centre for Advancing Responsible and Ethical Artificial Intelligence – CARE-AI) у Канади. Такође, редовни је професор у области пословних финансија на Факултету за економију и инжењерски менаџмент (ФИМЕК) и на Факултету техничких наука (ФТН) у Новом Саду.
Др Градојевић је аутор великог броја научних радова из области инвестиционог менаџмента, вештачке интелигенције, међународних финансија, процене хартија од вредности, управљања финансијским ризицима и примене инжењерских метода у финансијама и економији. Његов први проналазак је регистрован као међународни патент – Систем и метод за валидацију модела вештачке интелигенције и машинског учења (са Дејвидом Ван Брувеном и Стјуартом Мејденом), објављен 30. марта 2023. под међународним бројем публикације ВО/2023/044555А1. Други патент, „Систем и метода за управљање ризиком модела заснованог на фази логици” (с Дејвидом Ван Брувеном), објављен је 26. октобра 2023. под међународним бројем публикације ВО/2023/201441А1. Поред активног проналазачког рада, др Градојевић је и помоћни уредник за научни часопис Canadian Journal of Administrative Sciences за област финансија.
ORCID број истраживача др Градојевића је: 0000-0003-4001-3159.
Ожењен је и отац двоје деце.
