Очувана финансијска стабилност

Решено је питање банака којима је неадекватно управљано пре 2012. године, без последица по стабилност финансијског система. Услед проблема у пословању изазваних неодговарајућим управљањем и надзором пре 2012, у периоду 2012–2014. године били смо принуђени да затворимо четири банке (Нову Агробанку, Развојну банку Војводине, Привредну банку Београд и Универзал банку Београд). Тиме су створене основе за враћање потпуног поверења у банкарски систем, уз све релевантне показатеље пословања банака, који су знатно изнад регулаторних захтева Народне банке Србије.

У време мандата гувернера Јоргованке Табаковић наслеђен висок ниво проблематичних кредита од око 20% снижен је на историјски најнижи ниво од око 3% захваљујући заједничким институционалним напорима на решавању питања проблематичних кредита. Банкарски сектор је престао да буде фискални ризик, могуће оптерећење за јавне финансије, а знатан пад проблематичних кредита подстакао је раст кредитирања и тако постао један од генератора привредног раста, подршка економском напретку и расту стандарда грађана Републике Србије.

Успешно је спроведена консолидација банкарског сектора у условима бројних изазова. Захваљујући одговорном приступу Народне банке Србије успешно је спроведена консолидација банкарског сектора и очувана стабилност и у условима промена у пословању појединих матичних банака (на пример, током грчке кризе из 2015. године, пандемије вируса корона и сукоба у Украјини). О атрактивности домаћег банкарског тржишта говори и чињеница да је Народна банка Србије у овом периоду дала 31 претходну сагласност за стицање власништва у банкама и десет сагласности на припајање једне банке другој. Број банака смањен је са 33 на 20, при чему су квалитет и обим пружених услуга грађанима и привреди континуирано унапређивани.

Очувано је поверење у банкарски сектор. О том поверењу несумњиво говоре:

• раст динарске и девизне штедње и њихови рекордни нивои (са испод 18 милијарди динара крајем 2012. на преко 158 милијарди динара, колико тренутно износи, односно са 8,3 милијарде евра на 14,9 милијарди евра);
• као резултат унапређења политичке и економске сарадње с Kином и Уједињеним Арапским Емиратима реализоване су и две гринфилд инвестиције у банкарски сектор из 2014. и 2016. године – Мирабанк и Bank of China Србија, које су допринеле и диверсификацији инвестиција у банкарском сектору и даљем унапређењу економске сарадње с матичним земљама тих инвеститора;
• оцена Европске комисије из 2019. године о еквивалентности регулаторног и супервизорског оквира за банке у Републици Србији са европским оквиром, као прва земља из окружења која није члан Европске уније.

Регулаторна подршка током пандемије. У условима пандемије и изражених негативних ефеката глобалних потреса, доносили смо мере којима се пружа подршка грађанима, привреди и финансијском сектору.

Регулаторне олакшице клијентима с потешкоћама у отплати кредита. Народна банка Србије је донела бројне мере којима се олакшава отплата кредита клијентима који имају финансијске потешкоће услед пандемије, раста инфлације, раста каматних стопа и сл.

Позитивна кретања на тржишту осигурања. У протеклих дванаест година забележен је позитиван тренд по свим релевантним параметрима на тржишту осигурања, при чему су капитал, укупна имовина, техничке резерве, премије животних и неживотних осигурања више него удвостручени, што је утицало и на генерално позитиван тренд премије по становнику и њеног учешћа у бруто домаћем производу. Премија по глави становника је порасла са 75 евра у 2012. години на 199 евра крајем 2023. године, а учешће премије у бруто домаћем производу са 1,6% на 1,9%.

^{* У тренутку израде брошуре коришћени су последњи расположиви подаци.}