Закон о Народној банци потврђен је 6. јануара 1883. године, а објављен у „Српским новинама” 19. јануара исте године. Привилегована народна банка Краљевине Србије започела је с радом 2. јула 1884. године.

Новчани систем у Кнежевини Србији био је уређен Законом о ковању српске сребрне монете из 1873. године, којим је динар постао основна новчана јединица.

Привилегована народна банка Краљевине Србије основана је по узору на Народну банку Белгије, уз њену свесрдну помоћ, домаћим приватним капиталом као привилегована приватна акционарска организација, уз сталну контролу државе.

У својој дугој историји Народна банка Србије прошла је кроз различите економске, друштвене и политичке промене. Током Првог светског рата Банка је евакуисана у Марсељ, где је била све до завршетка рата. Један од првих послова Народне банке у Марсељу био је почетак размене српских динара за француске франке. Оснивање југословенске државе 1918. године донело је нова очекивања када је реч о привредном развоју и напретку државе. Закон о Народној банци донесен је јануара 1920. године, а већ 1. фебруара Банка је преузела посао на увећаној територији и с новим именом – Народна банка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Током Другог светског рата Банка је наставила пословање у избеглиштву. Немачке власти су 29. маја 1941. године донеле Уредбу о ликвидацији Народне банке Краљевине Југославије, с тим што се та ликвидација могла вршити над оним делом Банчине имовине који је остао у земљи. У окупираној Србији основана је нова Српска народна банка, која је одмах приступила замени југословенског динара за српски динар. Нов назив, Народна банка Федеративне Народне Републике Југославије, уведен је 15. јануара, а национализација Банке обављена је 25. септембра 1946. године.

Након проглашења Устава Савезне Републике Југославије 1992. године, Народна банка је Законом из 1993. године прерасла у емисиону установу нове државе коју су чиниле Република Србија и Република Црна Гора.

Доношењем Закона о Народној банци Србије 2003. године Народна банка Југославије наставља рад као Народна банка Србије, а поред гувернера, утврђују се и два нова органа – Монетарни одбор и Савет, који изменама Закона из 2010. године постају Извршни одбор и Савет гувернера.

Данас је Народна банка Србије модерно организована централна банка са 29 главних организационих јединица и операцијама, које се континуирано развијају. Положај, организација, овлашћења и функције Народне банке Србије уређени су Уставом Републике Србије и Законом о Народној банци Србије.

Током јубиларне године искористићемо прилику да истакнемо важну улогу Народне банке Србије у последњих 140 година, повезујући нашу историју са садашњошћу и будућношћу.

У протеклих 140 година Народном банком је руководило 30 гувернера. Данас се на челу Народне банке Србије налази гувернер Јоргованка Табаковић, чији је мандат други по дужини трајања у више од 140 година постојања ове институције. Једини гувернер у историји Народне банке с дужим мандатом био је Ђорђе Вајферт, који је на месту гувернера провео 26 година.

Поводом овог значајног јубилеја организовали смо низ активности и догађаја за ширу и стручну јавност, као и за медије, те вас позивамо да их погледате.