02.07.2024.
Поштовани господине председниче, уважени председниче Владе, поштовани министри, ваше екселенције, драги пријатељи и колеге,
Народна банка Србије, чијих 140 година постојања данас обележавамо, одувек је представљала огледало државе пред народом и рефлексију народа пред светом.
У Србији jе данас стабилност постала нова реалност. У Србији више нико не мора са стрепњом да гледа у курсну листу. Поверење, које нам je нужно и које обавезује, заслужује се једино ако имате резултате. И ту нема стратегија и тактизирања.
„Треба имати храброст за одмереност.” Треба имати снаге да останеш свој и да истрајеш и кад те оспоравају, и кад ти аплаудирају и кад те прећуткују... Тим заједничким рукописом пишемо историју Србије и Народне банке Србије као њеног нераскидивог дела. У сваком мом потпису је препознатљив тај наш заједнички рукопис.
Дела, не речи. Размишљати и реаговати правовремено, ићи догађајима у сусрет, бити одлучан у спровођењу мера и по цену почетног неразумевања и замерања појединим интересним групама – све je то било неопходно да би Народна банка Србије била успешна.
И биће неких наизглед нових теорија које ћe и глобализација и развој технологија донети, али оно што се никад не мења јесте да радимо с људима и за људе и да стабилност нема алтернативу. Једино тако можемо да чувамо и штитимо Србију.
Дозволићете ми, јер овакве прилике то и захтевају, да се заједно подсетимо пређеног пута и на тренутак вратимо у прошлост. Од давнина је познато да, поред традиционалних државних симбола – грба, заставе и химне, дух и снагу једне државе чине њена традиција, култура и национална валута. Корене изградње нашег новчаног система и успостављања Народне банке Србије као централне емисионе институције у Србији можемо тражити још 1835. године, када је донесен Сретењски устав, који је био један од првих у Европи свог времена и који је поставио смернице и темеље за развој модерне државе Србије, чија је државна самосталност, укључујући и монетарну, била прекинута током вишевековне отоманске окупације. Законом о ковању српске сребрне монете из 1873. године, који је донео кнез Милан Обреновић, успостављен је домаћи новчани систем у којем се динар користи као средство плаћања, на чију смо стабилност данас тако поносни.
Када је Кнежевина Србија започела оснивање државних институција које су имале најодговорнији задатак – да буду темељ младе државе, једна од њих морала је да буде и централна банка. Пет година након Берлинског конгреса, краљ Милан Обреновић је 6. јануара 1883. године потписао Закон о Народној банци. Тиме је створио услове за оснивање Привилеговане народне банке Краљевине Србије, која је отпочела с радом на данашњи дан пре 140 година – 2. јула 1884. године, чиме је модерна српска држава почела да улази у привредне и финансијске токове модерног света.
Као потврда места и угледа централне банке у држави, и њеног повећаног обима посла, 1890. године изграђено је импозантно здање седишта Народне банке у Улици краља Петра, у којем се данас налазимо. Зграда је изграђена у стилу неоренесансног академизма и представља једно од највећих и најлепших архитектонских здања у Београду у 19. веку.
У претходних 140 година наша банка је често мењала називе и форму. С традицијом дугом 14 деценија припадамо најстаријим централним банкама, а пратећи историју наше институције од оснивања, јасно се види како су са усложњавањем економских односа расле и одговорности Народне банке Србије, чиме смо се сврстали и у групу централних банака с највећим бројем надлежности.
Савремено доба донело је развој финансијских тржишта и снажан технолошки напредак, па су традиционалне функције централне банке – очување ценовне и финансијске стабилности – допуњене новим надлежностима, али и новим изазовима на које је требало одговорити.
Током претходних дванаест година Србија је прешла пут од земље коју су одликовале монетарна и финансијска нестабилност и неизвесност, до земље која има инфлацију упоредиву с развијеним земљама, стабилну валуту, рекордан ниво девизних резерви, стабилан финансијски систем.
Као и увек, тако и сада, истичем да је основа свих резултата у економском делу – монетарне, фискалне и финансијске стабилности, и привредног раста, у сарадњи свих носилаца економске политике предвођених председником Александром Вучићем, али пре свега у постигнутој и очуваној политичкој стабилности, управо захваљујући напорима председника Вучића.
Александрова и моја жеља била је да ја данас будем на овом месту када смо одлучивали о томе ко највише може да допринесе Србији, а не коме ће припасти која функција. Резултати најбоље сведоче о томе колико се његов избор показао добрим. Вишеструки значај Народне банке Србије у том тренутку могао је да препозна само онај који је за њу везан и лично и породично.
Поштовани господине председниче, даме и господо, драги пријатељи, поштовани гости,
Поновићу и на крају – Народна банка Србије, чијих 140 година постојања данас обележавамо, јесте огледало државе пред народом и рефлексија народа пред светом.
Сада вас позивам да заједно отворимо наш иновирани Центар за посетиоце и погледамо део архивске грађе коју поседује Народна банка Србије – нашу нумизматичку збирку, која служи као сведочанство суочавања и борбе са изазовима попут ратова, криза, инфлације и других друштвених и економских процеса, појава и збивања, које су нас пратиле на често тешком путу до успеха.
Кабинет гувернера
