Кредитни рејтинг

Кредитни рејтинг представља мишљење о кредитном ризику у наредном периоду и  подразумева процену способности и спремности издаваоца да правовремено и у потпуности измирује своје обавезе према кредиторима. Кредитне рејтинге додељују институције специјализоване за процену кредитног ризика, познате као агенције за кредитни рејтинг.

Основне активности агенцијe за кредитни рејтинг су анализирање и давање мишљења о кредитној способности компанијa („corporate rating“) и држава („sovereign rating“). Поред тога постоје рејтинзи локалних самоуправа („municipality rating“), рејтинзи пројеката („project rating“), финансијске снаге банака („financial strength rating“) итд. Такође, агенције за кредитни рејтинг дају кредитна мишљења о структурираним финансијским производима. Три најутицајније агенције на финансијском тржишту су: Standard & Poor's (S&P), Moody’s Investors Service (Moody’s) и Fitch Ratings (Fitch).

S&P, Moody’s и Fitch издају две различите врсте кредитног рејтинга државе: рејтинг издаваоца и рејтинг дужничких хартија од вредности. Ова два рејтинга су за државу најчешће једнака све до нивоа банкрота, када се може десити да држава селективно изабере за које дужничке хартије од вредности ће наставити измиривање обавеза („СД“ – “selective default”). Агенција за кредитни рејтинг S&P оцењујe кредитни рејтинг државе на основу свеобухватне квалитативне и квантитативне анализе, која укључује сагледавање и оцену:

• ефикасности институција и политичких ризика,
• економске структуре и изгледа раста, екстерне позиције државе, 
• могућности одржавања фискалне равнотеже, нивоа и промене јавног дуга, 
• као и ефикасности и кредибилитета монетарне политике. 

Сличну методологију базирану на анализи макроекономских и политичких фактора, као и интерног и екстерног окружења земље користи и агенција Fitch. 

Обе агенције за оцену кредитног рејтинга користе почетна слова абецеде „А“, „Б“, „Ц“, „Д“, при чему се оцена „ААА“ тумачи као најбоља, а оцена „Д“ као најгора. Оцене, односно категорије од „АА“ до „ЦЦЦ“ могу садржати знак „+“ или „–„ како би се показао њихов релативан положај у оквиру главних рејтинг категорија. Оцене такође садрже изгледе („outlooks“) по питању потенцијалног кретања рејтинга у будућности. Изгледи могу бити позитивни („positive“), негативни („negative“), стабилни („stable“) и развојни („developing“). Позитивни изгледи указују да би рејтинг могао бити повећан у будућности. Негативни изгледи указују да би рејтинг у будућности могао даље да опада, док стабилни изгледи претпостављају да ће се рејтинг и у будућности задржати на истом нивоу. Развојни изгледи се ретко јављају и указују да ће највероватније доћи до промене рејтинга у наредних годину до три године. 

Агенције за кредитни рејтинг имају значајан утицај на финансијско тржиште, јер инвеститори и издаваоци помно прате рејтинге које оне дају. Приликом доношења инвестиционих одлука инвеститор упоређује рејтинге које имају финансијски инструменти са степеном ризика који је за њега прихватљив. Рејтинг издаваоца или хартије утиче на трошак задуживања издаваоца. Рејтинг додељен држави има утицаја на кредитне рејтинге других издавалаца са седиштем у тој држави. Такође, критеријуми инвестирања често су повезани са минималним кредитним рејтингом које нека хартија од вредности, односно њен издаваоц морају да имају.