Палата Народне банке, изграђена у стилу неоренесансног академизма, представља једно од највећих и најлепших остварења у Београду у 19. веку, због чега је сврстана у споменике културе под заштитом државе...
Ризик ликвидности је могућност настанка негативних ефеката на финансијски резултат и капитал банке услед неспособности банке да испуњава доспеле обавезе, и то због:
Ниво ликвидности банке исказује се:
Ближи услови и начин управљања ризиком ликвидности банке, начин израчунавања наведених показатеља, као и ограничења која се односе на изложеност банке ризику ликвидности, детаљно су уређени Одлуком о управљању ризиком ликвидности банке.
Начин, форма и рокови извештавања банке о појединачним показатељима ликвидности прописани су Одлуком о извештавању банака (извештајни обрасци ЛИК, ППЛА 1–4, ЕОСФ, ЕЗСФ и НСИФ).
Показатељ ликвидности банке представља однос збира ликвидних потраживања банке првог и другог реда, с једне стране, и збира обавеза банке по виђењу или без уговореног рока доспећа и обавеза банке са уговореним роком доспећа у наредни месец дана од дана обрачунавања показатеља ликвидности, с друге стране.
Ужи показатељ ликвидности банке представља однос ликвидних потраживања банке првог реда, с једне стране, и збира обавеза банке по виђењу или без уговореног рока доспећа и обавеза банке са уговореним роком доспећа у наредни месец дана од дана обрачунавања показатеља ликвидности, с друге стране.
Путем показатеља ликвидности и ужег показатеља ликвидности се на дневном нивоу извештава и прати да ли банка у сваком тренутку има довољно ликвидних потраживања за покриће постојећег стања својих обавеза које доспевају у наредни месец дана од дана обрачунавања показатеља.
Показатељ покрића ликвидном активом представља однос заштитног слоја ликвидности банке и нето одлива њених ликвидних средстава до којих би дошло током наредних 30 дана од дана рачунања овог показатеља у претпостављеним условима стреса. Заштитни слој ликвидности је износ ликвидне активе која испуњава прописане услове за укључивање у обрачун показатеља покрића ликвидном активом, а нето одлив ликвидних средстава је разлика између одлива ликвидних средстава и прилива ликвидних средстава, утврђених у складу са Одлуком о управљању ризиком ликвидности банке.
Месечним извештавањем о показатељу покрића ликвидном активом утврђује се да ли банка има довољан ниво висококвалитетне ликвидне активе која задовољава прописане опште и оперативне услове да издржи стресан сценарио у периоду од 30 дана, тј. да покрије нето одливе ликвидних средстава у условима стреса у периоду од 30 дана од дана рачунања показатеља.
Показатељ нето стабилних извора финансирања представља однос елемената који обезбеђују стабилно финансирање и елемената који захтевају стабилно финансирање.
Износ елемената који обезбеђују стабилно финансирање израчунава се множењем књиговодствене вредности различитих категорија или врста обавеза и капитала банке одговарајућим корективним факторима.
Износ елемената који захтевају стабилно финансирање израчунава се множењем књиговодствене вредности различитих категорија или врста активе и одређених ванбилансних ставки банке одговарајућим корективним факторима.
Применом одговарајућих корективних фактора на капитал и обавезе долази се до износа за који се претпоставља да банци стоји на располагању као стабилан извор финансирања у наредној години дана, док примена корективних фактора на позиције активе и одређених ванбилансних ставки показује колико је банци потребно стабилних извора финансирања у истом временском хоризонту. Однос елемената који обезбеђују и који захтевају стабилно финансирање изнад 100% показује да банка у периоду од годину дана има довољно стабилних извора финансирања.
Критично низак ниво ликвидности банке постоји у следећим случајевима:
Критично низак ниво ликвидности банке постоји и када банка оправдано очекује да ће показатељ покрића ликвидном активом, односно показатељ нето стабилних извора финансирања бити нижи од минималних прописаних нивоа.
Ако утврди критично низак ниво ликвидности, банка је дужна да о томе обавести Народну банку Србије без одлагања, а најкасније наредног радног дана. Ово обавештење садржи податке о показатељу који је нижи од минималног прописаног нивоа, односно очекиваном показатељу, као и о разлозима који су довели или ће довести до критичног ниског нивоа ликвидности. Уз обавештење банка је дужна да достави и план за отклањање узрока који су довели до критично ниског нивоа ликвидности, као и за благовремено достизање минималних нивоа показатеља. Народна банка Србије прати извршење плана банке и може захтевати од банке усклађивање с минималним прописаним нивоима показатеља у року краћем од рока из тог плана ако на основу података којима располаже процени да је то потребно за очување ликвидности и солвентности банке.
Оквир за управљање ризиком ликвидности банака у Републици Србији усаглашен је са базелским стандардима, као и с релевантним прописима Европске уније (Уредбом (ЕУ) бр. 575/2013 о пруденцијалним захтевима за кредитне институције, Уредбом (ЕУ) бр. 2021/451 о утврђивању спроведбених техничких стандарда за примену Уредбе (ЕУ) бр. 575/2013 у погледу супервизорског извештавања институција и Делегираном уредбом (ЕУ) бр. 2015/61 којом се допуњује Уредба (ЕУ) бр. 575/2013 у погледу показатеља покрића ликвидном активом).
