Имплементација базелских стандарда у Србији

Извршни одбор Народне банке Србије на седници одржаној 15. децембра 2016. године усвојио следеће прописе објављене у „Службеном гласнику РС 103/2016“, којима су уведени Базел III стандарди у Републици Србији: Одлука о адекватности капитала банке, Одлука о објављивању података и информација банке, Одлука о извештавању о адекватности капитала банке, Одлука о изменама и допунама Одлуке о извештавању банака, Одлука о управљању ризиком ликвидности банке, Одлука о изменама и допунама Одлуке о управљању ризицима банке.

Поред усклађивања с релевантним правним актима ЕУ у области банкарства, основни циљеви усвајања ових прописа су повећање отпорности банкарског сектора повећањем квалитета капитала и увођењем заштитних слојева капитала, боље праћење и контрола изложености банке ризику ликвидности, даље јачање тржишне дисциплине и транспарентности пословања банака у Републици Србији објављивањем свих релевантних информација о пословању банке, као и прилагођавање извештајног система новим регулаторним решењима.

Базел III

Након идентификовања слабости финансијских система и недостатака Базел II стандарда, акумулираних током светске финансијско-економске кризе, започет је процес измена ових стандарда. У том смислу, први кораци предузети су у јулу 2009. године када је објављен  први пакет докумената – Enhancements to the Basel II framework, Revisions to the Basel II market risk framework и Guidelines for computing capital for incremental risk in the trading book. Ове измене Базел II стандарда односе се пре свега на тржишне ризике и секјуритизацију.

Ипак, кључне и свеобухватне измене базелских стандарда – Базел III стандарди, предвиђене су сетом докумената који су објављени у децембру 2010. године и подразумевају новине, пре свега, у погледу показатеља адекватности капитала, и то у делу који се односи на регулаторни капитал (A global regulatory framework for more resilient banks and banking systems). Такође, први пут су уведени и минимални стандарди који се односе на захтеве у погледу ликвидности банака (International framework for liquidity risk measurement, standards and monitoring).

У јуну 2011. године објављен је коначни ревидиран документ који се односи на Базел III стандарде –A global regulatory framework for more resilient banks and banking systems – revised version, док је у јануару 2013. године објављен потпуни текст ревидираног документа који се односи на показатељ ликвидности – Basel III: The Liquidity Coverage Ratio.

Најзначајније новине предвиђене Базел III стандардима односе се на:

  • унапређење квалитета капитала и јачање капиталних захтева;
  • увођење минималних стандарда за управљање ризиком ликвидности, као и минималних показатеља ликвидности;
  • побољшање процеса управљања ризицима у циљу одговарајућег покрића свих ризика капиталом;
  • увођење левериџ рација као додатног показатеља пословања банaкa који није заснован на степену ризичности активе;
  • увођење низа мера у циљу формирања што адекватнијих резерви капитала (capital buffers) које би биле расположиве у периодима кризе.

Базел III