Дванаест година рада гувернера Јоргованке Табаковић –континуитет у испуњавању циљева у корист грађана, привреде и државе

Током претходних 12 година економска слика Србије комплетно је измењена. Данас је Србија земљa која има инфлацију упоредиву са земљама централне Европе, стабилну валуту, рекордан ниво девизних резерви, стабилан финансијски систем, уређене јавне финансије, стабилан раст инвестиција, снажан раст извоза и одрживу спољну позицију. Данас је Србија земља која је на пола корака до инвестиционог рејтинга.

РЕЗУЛТАТИ

Наслеђена висока инфлација крајем 2012. за годину дана је снижена на 2,2%. Адекватном монетарном политиком инфлацију смо за годину дана снизили за 10 процентних поена – с нивоа од 12,2% крајем 2012. године на 2,2% крајем 2013. године. У наредних осам година, све до ескалације глобалних инфлаторних притисака 2021. године, просечна инфлација у Србији очувана је на нивоу од 2,2%.
Док је у периоду 2009–2013. године просечна инфлација у Србији била за 4,9 процентних поена виша од инфлације у земљама централне Европе, у периоду након тога просечне инфлације су изједначене.
На увезену инфлацију, као последицу вишеструких криза на глобалном нивоу, реаговали смо заједнички – и НБС и Влада Србије. Радили смо све да заштитимо стандард грађана, али и да не угрозимо привредни раст. Покривеност просечне потрошачке корпе просечном зарадом од рекордних 93,5% у пет месеци 2024. наспрам 65,9% у 2013, као и минималне потрошачке корпе минималном зарадом од 88,9% према 58,7% у 2013, најбоље потврђује раст животног стандарда наших грађана у протеклих 12 година упркос периоду изражених негативних глобалних макроекономских шокова.
Успостављена, а затим и очувана релативна стабилност курса динара према евру у последњих 12 година постала је заштитни знак Народне банке Србије – динар је у овом периоду номинално ојачао за 1,3%. На девизном тржишту нето смо купили готово 10 милијарди евра, што је најзначајнији појединачни фактор увећања девизних резерви земље.
У условима преовлађујућих притисака на страни понуде девиза, Народна банка Србије куповином девиза спречава прекомерно јачање домаће валуте током седам од последњих осам година. У 2023. години нето смо купили рекордно висок износ девиза од готово 4 милијарде евра, а у текућој, 2024. години нето куповина премашује 1,6 милијарди евра. Истовремено, на тај начин увећавамо девизне резерве, додатно јачајући један од стубова домаће финансијске стабилности.
Девизне резерве бележе нове историјски највише нивое. Бруто девизне резерве на крају јула 2024. године од 28,1 милијарде евра више су за 18 милијарди евра, тј. 2,8 пута него крајем јула 2012. године, упркос незапамћеним турбуленцијама на глобалном нивоу. Истовремено, нето девизне резерве повећали смо преко четири пута – са 5,5 милијарди евра на 23,9 милијарди евра.
Значајно смо повећали количину, вредност и учешће злата у девизним резервама од августа 2012. године:
- Злато је количински увећано преко три пута – са 14,8 тона крајем јула 2012. на актуелних рекордних 46,7 тона;
- Вредност резерви злата повећана је пет и по пута – са 0,6 милијарди на 3,4 милијарде евра;
- Учешће злата у резервама је удвостручено са око 6% на око 12%.
Рекордне нивое бележи и динарска штедња – са износом од готово 165 милијарди динара, динарска штедња је за више од девет пута већа него на крају 2012. године. Такав раст је конкретна потврда успостављања поверења грађана у стабилност домаћег банкарског сектора и кредибилитета домаће валуте.
И девизна штедња бележи рекорде – на нивоу од преко 15 милијарди евра повећана је за више од 80% у последњих 12 година.
Постигнута и очувана ценовна стабилност омогућила је вишегодишњи период ниских каматних стопа на кредите у динарима – смањење референтне каматне стопе са затечених 11,75% током 2012. године на 1% крајем 2020. године пренело се на знатно повољније услове задуживања привреде и грађана.
Каматне стопе на нове динарске кредите привреди и становништву данас су за око 9 и 10 процентних поена ниже него крајем 2012. године, упркос циклусу заоштравања монетарних политика у актуелном глобалном инфлаторном таласу.
Очувањем релативне стабилности девизног курса и ублажавањем монетарне политике директно смо доприносили повољнијем финансијском резултату привреде кроз смањење негативних курсних разлика и ниже трошкове камата, и то у условима раста кредитирања. Тако је нето финансијски добитак привреде у 2023. години износио 972 милијарде динара, наспрам губитка од 31 милијарду динара у 2013. години.
Учешће проблематичних кредита у укупним кредитима банкарског сектора спустили смо на испод 3% (2,94% у јуну 2024. године), са затечених око 20% (петинa активе банкарског сектора).
У условима наглог и значајног раста стопа EURIBOR, а имајући у виду да је 99% стамбених кредита евроиндексирано и да је скоро 85% тих кредита уговорено с променљивом каматном стопом, Народна банка Србије је у септембру 2023. привремено ограничила каматне стопе на стамбене кредите у еврима. По том основу каматне стопе на стамбене кредите у просеку су спуштене за 2 процентна поена, а рате кредита су смањене од 10% до више од 25%.
Увођењем бројних нових сервиса као конкуренције скупим иностраним брендoвима, промет Дина картицама расте, чиме смо просечно наплаћену трговачку накнаду преполовили са 2,10% на 1,05%. Само на основу тога, и само за период од пет година (од 2019. до 2023. године) остварене су уштеде у систему трговине од близу 300 милиона евра, а то је уједно и трошак који би кроз цене робе и услуга био пренет на купце.
По основу мера које смо доносили од 2013. године корисницима кредита враћена је неосновано наплаћена камата која је једнострано мењана од стране банака у износу од 2,92 милијарде динара, што, уз повраћај неосновано наплаћене камате на основу препоруке НБС из 2013. године, достиже укупно 5,12 милијарди динара.
По основу примена истог типа курса приликом исплате и отплате кредита корисницима је до сада сачувано око 51,9 милиона евра.
Решили смо и дугогодишње питање наплате туристичких аранжмана по продајним курсевима банака за девизе или ефективни страни новац. Од краја јула 2019. године, приликом истицања цене и наплаћивања туристичких аранжмана у иностранству примењује се званични средњи курс динара. Пре тога курс је драстично одступао од средњег, што је знатно повећавало цену аранжмана.
Ограничили смо најнижи куповни курс односно највиши продајни курс који овлашћени мењачи и јавни поштански оператор могу да примењују приликом откупа односно продаје ефективног страног новца – евра, и то на ±1,25% у односу на званични средњи курс динара према евру који важи на тај дан, а мењачка провизија је ограничена на 1%.
Извоз робе и услуга повећан је готово четири пута – са 11,5 милијарди евра у 2012. години на 41,0 милијарди евра у 2023. години.
Прилив страних директних инвестиција током последњих 12 година износио је 34 милијарде евра, уз рекордан прилив од 4,5 милијарди евра у 2023. години. За наше грађане то значи и отварање нових радних места, редовно примање плата, пуњење буџета наше земље, а тиме и стабилно и несметано функционисање школства, здравства, заштите безбедности и свега оног што су надлежности државе.
Кредитни рејтинг Србије повећан је за два нивоа упркос кризама из међународног окружења, на пола корака до инвестиционог. Најзначајнији међународни инвеститори кажу да је Србија једно од три кључна тржишта која тренутно прате и да Србију већ сматрају земљом инвестиционог ранга.

За допринос расту и стабилизацији српске економије, лондонски месечник The Banker прогласио је у јануару 2020. године гувернера Јоргованку Табаковић за најбољег гувернера на светском нивоу и за најбољег европског гувернера, а за то су глaсали водећи светски банкари и економисти. „Иако је лично, то признање сматрам признањем за промене у Србији на којима радим од друге половине 2012. године са својим сарадницима, као и за промене на којима ради председник Србије са својим сарадницима, а само признање највише припада Србији и њеним грађанима. И вредело је. Данас је Србија пример земље која има успешну координацију фискалне и монетарне политике! Данас је Србија земља за коју Међународни монетарни фонд каже да је светла тачка у Европи, а инвеститори да Србију већ сматрају земљом инвестиционог ранга”, закључује гувернер Јоргованка Табаковић.

Народна банка Србије је међу првима у свету развила систем за инстант плаћања – IPS НБС систем, који је пуштен у рад октобра 2018. године. То је најсавременији платни систем, који ради непрекидно – 24 сата дневно, 7 дана у недељи, 365 дана годишње и омогућава пренос новца у року од само једне секунде. Фебруара 2019. године гувернер Јоргованка Табаковић добила је специјалну награду за најбоље онлајн-пројекте у Србији управо за IPS НБС систем који је оцењен као револуционаран пројекат који је у области дигитализације обележио 2018. годину и превазишао сва очекивања.

Народна банка Србије је и добитник награде Града Београда – „Херој Београда”, јер је беспрекорним функционисањем у време пандемије вируса корона сачувала финансијску стабилност у Србији, наведено је у образложењу. „Хероји су сви они који иза сваке одлуке, процедуре виде људе због којих постојимо. Радили смо као наш платни систем – непрекидно, као и болнице, апотеке, продавнице, комунални радници, полицајци, војници, јер је наш мото: с људима, за људе, за Србију, чије смо огледало”, изјавила је гувернер Јоргованка Табаковић.

С наслеђених двоцифрених нивоа – просечну инфлацију смо за мање од годину дана свели на 2,2% и око тог нивоа очувана је све до ескалације глобалних инфлаторних притисака.

Адекватним мерама монетарне политике за мање од годину дана инфлацију смо спустили на ниво упоредив са зоном евра – са 12,2% крајем 2012. године на 2,2% у октобру 2013. године.
Захваљујући побољшању макроекономске позиције земље и повољнијим изгледима за наредни период, у новембру 2016. године, у сарадњи с Владом Републике Србије, донели смо одлуку о смањењу циља за инфлацију са 4% на 3% почев од 2017. године, уз непромењено дозвољено одступање од циља од ±1,5 процентних поена. И дефинисањем циља на нижем нивоу потврдили смо намеру да, заједно с Владом Републике Србије, инфлацију у средњем року очувамо на ниском нивоу.
У наредних осам година, све до ескалације глобалних инфлаторних притисака у току 2021. године, просечна инфлација у Србији очувана је на нивоу од 2,2%.
Вишеструке кризе на глобалном нивоу – пандемија, енергетска криза и заоштравање међународних конфликата, узроковале су снажан раст инфлације у глобалним оквирима. Инфлација која је у Србију увезена из међународног окружења и њена другачија природа захтевали су и другачије реаговање и Владе и Народне банке Србије – у континуитету, али постепено. Чинили смо све да заштитимо стандард становништва, али и да не угрозимо финансијску стабилност и привредни раст. Инфлација је враћена у границе циља од 3 ± 1,5% у мају 2024. године, у складу с нашим пројекцијама. Притом, средњорочна инфлациона очекивања финансијског сектора остала су усидрена и у периоду највећих глобалних инфлаторних притисака.
Генерално, у периоду 2009–2013. године просечна инфлација у Србији била је за 4,9 процентних поена виша од инфлације у земљама централне Европе, да би у периоду након тога просечне инфлације биле изједначене.

Релативна стабилност курса динара према евру нова је нормалност у Србији која обезбеђује извесност пословања и планирања у претходних дванаест година.

Током последњих 12 година постигли смо и одржали релативну стабилност курса динара према евру – динар је у овом периоду номинално ојачао за 1,3%.
Стабилност девизног курса постала је у Србији нова нормалност. Промењен је приступ спровођењу политике девизног курса динара према евру. Уместо пуштања значајнијих осцилација, које су водиле јачању инфлаторних притисака, неизвесности пословања, високим курсним разликама у домаћој привреди и порасту проблематичних кредита, што је била карактеристика домаћег тржишта пре августа 2012. године, од тада па до данас једна од основних карактеристика Народне банке Србије јесте релативна стабилност курса динара према евру.
У периоду од увођења руковођено флуктуирајућег девизног курса 2001. године до августа 2012. године, у девизним интервенцијама нето је продато преко 14 милијарди евра трошећи девизне резерве, а динар је и поред тога према евру ослабио преко 50%. За разлику од тога, од августа 2012. године до данас Народна банка Србије је интервенцијама увећала девизне резерве – кумулативна нето куповина девиза износи готово 10 милијарди евра, а динар је према евру номинално ојачао за 1,3%.
Овим нето куповинама у последњих 12 година не само да смо одржали релативну стабилност девизног курса већ смо у исто време допринели изградњи рекордно високих девизних резерви као гаранције сигурности и стабилности наше економије.

Девизне резерве су на рекордном нивоу, а њихова структура оjaчана.

Девизне резерве смо повећали на историјски највише нивое.
Бруто девизне резерве, које су на крају јула 2024. године износиле 28,1 милијарду евра, за 18 милијарди евра су више него крајем јула 2012. године (веће су за око 180%), упркос незапамћеним турбуленцијама на глобалном нивоу.
Нето девизне резерве су у истом периоду повећане преко четири пута – са 5,5 милијарди евра на 23,9 милијарди евра.
Раст девизних резерви праћен је и јачањем њихове структуре – знатно смо повећали количину, вредност и учешће злата. Од августа 2012. године до данас, злато смо количински увећали преко три пута (са 14,8 тона крајем јула 2012. на актуелних рекордних 46,7 тона) куповином на међународном тржишту (током 2019, 2020. и 2024. укупно 17 тона), али и из домаће производње, при чему је све злато највишег квалитета и чистоће (преко 99,5%).
Учешће злата у резервама је удвостручено са око 6% на око 12%, а његова вредност повећана је пет и по пута (са 0,6 милијарди на 3,4 милијарде евра).
Од јула 2021. године, након што смо из иностранства увезли 13 тона злата (1 тону осталу из сукцесије и 12 тона купљених у иностранству), највећи део златних резерви (41,7 тона) налази се у трезорима Народне банке Србије, док се 5 тона купљених у иностранству почетком јула 2024. тренутно још увек налази на посебном рачуну Народне банке Србије у Берну.

Монетарни систем остао је стабилан упркос вишеструким глобалним изазовима последњих година, уз сопствени приступ вођењу монетарне политике.

У децембру 2012. године увели смо модел варијабилне вишеструке каматне стопе у спровођењу основних операција на отвореном тржишту којима Народна банка Србије повлачи вишкове динарске ликвидности из банкарског сектора на недељном нивоу.
Овакав систем је учинио монетарни оквир Народне банке Србије флексибилнијим и ефикаснијим, што је било од посебног значаја у амбијенту деловања вишеструких глобалних криза – пандемије, енергетске кризе, избијања сукоба у Украјини, а затим и наглог раста глобалне инфлације.
На глобалне изазове одговорили смо применом различитих мера из широке лепезе монетарног инструментаријума, увек поштујући принципе благовремености, добре одмерености и постепености, како би се грађанима и привреди оставило довољно времена за прилагођавање променама финансијских услова.

Успостављено је поверење у централну банку – динарска штедња, уз најдинамичнији раст до сада, бележи рекордно високе нивое.

Динарска штедња је у поређењу с крајем 2012. увећана преко девет пута, а у 2023. и 2024. години бележи највећи годишњи раст до сада (од 2001, од када се прате подаци). У 2023. динарска штедња повећана је за 41,6 милијарди динара (43%), а у досадашњем делу 2024. за још 26,9 милијарди динара (19,5%) и крајем јула 2024. износи рекордних 164,8 милијарди динара.
Раст динарске штедње доприноси већој динаризацији и расту ефикасности монетарне политике – степен динаризације депозита привреде и становништва повећан је од краја 2012. са 19,3% на 44,3%.
Све заједно, то су конкретне потврде веће употребе динара у нашем финансијском систему, а тиме и најбољи доказ растућег поверења грађана у националну валуту и централну банку.

Услови финансирања за привреду и грађане знатно су повољнији него пре дванаест година.

Очувањем амбијента ниске и предвидиве инфлације дуги низ година, монетарна политика Народне банке Србије готово девет година у континуитету била је у циклусу ублажавања. Нижи трошкови задуживања, одржив раст кредитне активности, очување вредности динара и отворене могућности да се повећа расположиви доходак, дали су најбољу подршку привредном расту и расту запослености, истовремено олакшавајући предузећима планирање пословања и улагања, а грађанима одлуке о потрошњи и штедњи.
У односу на мај 2013. године, када смо започели њено смањење, па до 2021. године, референтну каматну стопу снизили смо за 10,75 процентних поена, што је кључно допринело знатном снижавању трошкова финансирања државе, привреде и грађана.
Упркос циклусу заоштравања монетарних политика у актуелном глобалном инфлаторном таласу, каматне стопе на нове динарске кредите привреди и становништву данас су за око 9 и 10 процентних поена ниже него крајем 2012. године.

Повољан пословни амбијент и раст финансијског резултата привреде

Очувањем релативне стабилности девизног курса и ублажавањем монетарне политике директно смо доприносили повољнијем финансијском резултату привреде кроз смањење негативних курсних разлика и кроз ниже трошкова камата, и то у условима раста кредитирања.
Тако је нето финансијски добитак привреде у 2023. години износио 972 милијарде динара, уз годишњи раст од 12,3%, наспрам губитка од 31 милијарде динара у 2013. години.
Захваљујући укупној економској политици, у периоду изражених негативних глобалних шокова и успоравању раста зоне евра, нашег кључног спољнотрговинског партнера, Србија је у врху листе земаља по брзини привредног раста.

Стабилност финансијског сектора је очувана и ојачана.

Народна банка Србије је током претходних 12 година обезбедила све неопходне услове за стабилност банкарског сектора који финансира домаћу економску активност и пружа савремене финансијске услуге.

Услед проблема у пословању изазваних неодговарајућим управљањем и надзором пре 2012. године, у периоду 2012–2014. године били смо принуђени да затворимо четири банке (Нова Агробанка, Развојна банка Војводине, Привредна банка Београд и Универзал банка Београд). Тиме су створене основе за враћање потпуног поверења у банкарски систем, па је данас банкарски систем Републике Србије стабилан, високо ликвидан и адекватно капитализован према свим референтним критеријумима.
Одговоран приступ Народне банке Србије потврђен је и 2022. године приликом решавања питања Сбербанке у условима ескалације кризе у Украјини 2022. године, када је брзом и ефикасном реакцијом и без трошења јавних средстава очувано поверење у банкарски сектор Републике Србије.
Потврда кредибилитета Народне банке Србије као супервизора и регулатора и заинтересованости страних инвеститора да улажу у банкарски систем Србије јесу и две гринфилд инвестиције из 2014. и 2016. године (Mirabank и Bank of China Srbija), које су допринеле и диверсификацији инвестиција у банкарском сектору и унапређењу економске сарадње с матичним земљама тих инвеститора.
Захваљујући одговорном приступу Народне банке Србије успешно је спроведена консолидација банкарског сектора и очувана стабилност и у условима промена у пословању појединих матичних банака (на пример, током грчке кризе из 2015. године). О атрактивности домаћег банкарског тржишта говори и чињеница да је Народна банка Србије у овом периоду дала 31 претходну сагласност за стицање власништва у банкама и десет сагласности за припајање једне банке другој. Број банака смањен је са 33 на 20, при чему су квалитет и обим пружених услуга грађанима и привреди континуирано унапређивани.
Континуирано унапређење супервизорске праксе и прописа, као и адекватна контрола њихове примене, дали су изузетне резултате. Наиме, захваљујући уложеним институционалним напорима на решавању проблематичних кредита, учешће проблематичних кредита у односу на укупне кредите на нивоу банкарског сектора спуштено је на историјски минимум и на крају јуна 2024. године налази се на нивоу од 2,94%.
У протеклих 12 година постигли смо и значајан степен усклађености домаћег регулаторног и супервизорског оквира у области финансијских услуга с правним оквиром Европске уније, при чему је сагласно Одлуци о еквивалентности, коју је Европска комисија донела у децембру 2019. године, Република Србија укључена на листу држава чији се супервизорски и регулаторни захтеви за банке сматрају еквивалентним захтевима у Европској унији и тиме је постала прва земља у региону ван Европске уније која је уврштена на ову листу. Ова одлука уследила је након системске реформе регулаторног и супервизорског оквира за банке, коју је спровела Народна банка Србије у поменутом периоду.
У условима пандемије и изражених негативних ефеката глобалних шокова, предузимане су све неопходне активности и мере са аспекта делокруга Народне банке Србије, како би се олакшала позиција грађана и привреде, очувала стабилност и предупредила даља неизвесност.
Два дана након проглашења ванредног стања у земљи, у марту 2020. године, донели смо прописе којима је омогућен мораторијум грађанима и привреди од 90 дана у отплати обавеза по основу кредита и финансијског лизинга, а у јулу 2020. године и додатни мораторијум. Преко 90% дужника у случају првог односно преко 80% дужника у случају другог мораторијума искористило је ту могућност, што потврђује да су ове мере усвојене с разлогом и у правом тренутку.
У децембру 2020. године прописали смо и додатне мере репрограма и рефинансирања обавеза дужника банака и давалаца лизинга који су посебно погођени пандемијом. Олакшице су реализоване код преко 50 хиљада дужника, у укупном износу од 111 милијарди динара.
Реаговали смо и на економску ситуацију у којој су се нашли поједини пољопривредни произвођачи. С обзиром на стратешки значај пољопривредне производње за грађане и привреду, пољопривредницима је у октобру 2022. године омогућен репрограм обавеза код банака и давалаца лизинга. Овом мером је омогућен репрограм за 6.238 кредитних партија пољопривредних кредита, укључујући и кредите одобрене лицима која се баве откупом и складиштењем воћа у хладњачама (24,2 милијарде динара, закључно с јуном 2023. године).
Дата је и додатна подршка грађанима у финансијским тешкоћама, тако да банке могу да им продуже рок за отплату готовинских, потрошачких и других сличних кредита и тако им помогну да лакше измире своја дуговања и превазиђу изазове с којима се суочавају. Закључно с јуном 2024. године, скоро 4.500 дужника, у укупном износу од скоро 4 милијарде динара, искористило је уступак реструктурирања готовинских, потрошачких и других сличних кредита.
У условима наглог и значајног раста стопа EURIBOR, а имајући у виду да је 99% стамбених кредита евроиндексирано и да је скоро 85% тих кредита уговорено с променљивом каматном стопом, у септембру 2023. привремено смо ограничили каматне стопе на стамбене кредите у еврима. По том основу каматне стопе на стамбене кредите су у просеку спуштене за 2 процентна поена у односу на ниво на који су повећане, а рате кредита су смањене од 10% до више од 25%.
Од јуна 2024. године уведена је обавеза банкама да израчунавају и одржавају показатељ нето стабилних извора финансирања усклађен с Базел III стандардима, чиме се јача структурна ликвидност банака и додатно јача стабилност банкарског сектора. Тиме смо успоставили свеобухватан и модеран регулаторни оквир за управљање ризиком ликвидности банке, усаглашен с међународним стандардима и европском регулативом, на начин који уважава и локалне специфичности.

Услуге осигурања су доступније и боље прилагођене потребама корисника.

Дигитализацијом услуга осигурања, уз истовремено унапређење надзора тржишног понашања учесника, допринели смо расту доступности и јачању поверења у услугу осигурања, инсистирајући на бољој информисаности клијената, спречавањем ширења непоштене пословне праксе и захтевањем брзог и ефикасног отклањања свих радњи и активности које потенцијално могу имати штетне последице на права и интересе корисника услуга осигурања. Подржавамо иновације и примену нових технологија, уз истовремено унапређење квалитета услуге осигурања.

У протеклих 12 година забележен је позитиван тренд по свим релевантним параметрима на тржишту осигурања, при чему су капитал, укупна имовина, техничке резерве, премије животних и неживотних осигурања више него удвостручене. Премија по глави становника је порасла са 75 евра у 2012. години на 199 евра крајем 2023. године, а учешће премије у бруто домаћем производу са 1,6% на 1,9%.

Раст у животном осигурању нарочито је важан јер јасно показује спремност све већег броја људи да се дугорочно опредељују за ове финансијске услуге – премија је повећана са 11,9 на 30,5 милијарди динара.

У истом периоду накнада осигураницима (грађанима и правним лицима) бележи већи раст од раста премије осигурања – решене штете за 3 пута, а премија за 2,5 пута.

Подигнута је функција заштите корисника финансијских услуга уз значајне позитивне материјалне ефекте

Предузели смо велики број активности у оквиру нове функције заштите корисника финансијских услуга, што је довело до значајних, директних позитивних материјалних ефеката по кориснике.

Изменама и допунама Закона о заштити корисника финансијских услуга из 2014. године:

унапређен је поступак заштите права корисника пред Народном банком Србије;
дато је овлашћење Народној банци Србије да утврђује и следствено забрањује непоштену пословну праксу и неправичне уговорне одредбе, па смо на основу тих овлашћења донели седам решења којима смо утврдили и забранили непоштену пословну праксу банака, односно неправичне уговорне одредбе;
предвиђена је примена истог типа курса приликом исплате и отплате кредита, чиме је корисницима до сада сачувано око 51,9 милиона евра.

Одлуком о мерама за очување стабилности финансијског система у вези с кредитима индексираним у страној валути из фебруара 2015. године:

прописана су четири модела за помоћ корисницима кредита индексираним у швајцарским францима;
корисницима кредита враћена је неосновано наплаћена камата у износу од 2,92 милијарде динара коју су банке једнострано мењале, што, уз повраћај неосновано наплаћене камате на основу наше препоруке из 2013. године, достиже укупно 5,12 милијарди динара.

Поступак заштите индивидуалних права корисника финансијских услуга је ефикаснији:

Донета су 53 решења којима су изречене новчане казне и/или наложено отклањање неправилности, при чему је укупан износ новчаних казни по овим решењима 5,4 милиона динара;
Директан материјални ефекат за кориснике од 2020. (од када се мери) закључно са 2023. годином износи 124,8 милиона динара.

Од 2019. године кроз реорганизацију супервизије у области заштите корисника унапређена је колективна заштита права корисника финансијских услуга:

Банкама је упућено 13 писмених опомена и изречено је девет новчаних казни, чији је укупан износ 11,9 милиона динара;
У 11 случајева банкама је, без формалног вођења поступка, достављањем обавештења сугерисано предузимање одређених мера;
Директан материјални ефекат ових супервизорских мера већи је од милијарду динара.

Донете су и додатне супервизорске мере с директним материјалним ефектима:

На основу обавезе сразмерног умањења једнократне накнаде код превремене отплате, корисницима се враћа око 5 милиона евра годишње;
У случају једне банке забрањено је наплаћивање накнаде за коју је утврђено да по својој природи представља негативну каматну стопу, чиме је остварена укупна уштеда за кориснике од око 1,8 милина евра годишње;
Отписана су застарела потраживања чију је наплату суд иначе дозвољавао, чиме је корисницима отписан дуг (опрост дуга) у укупном износу од 2,2 милијарде динара.

Сигуран картични систем, иновативни сервиси и лакше, брже и јефтиније услуге

Увели смо савремени правни оквир за платне услуге који подстиче иновације, у равни је с најбољом европском и светском праксом и омогућава већу конкуренцију на тржишту платних услуга, односно да поред банака платне услуге могу да пружају и други небанкарски пружаоци платних услуга. У Србији тренутно послује девет платних институција и шест институција електронског новца и јавни поштански оператор. Такође, обезбеђен је и ефикасан механизам заштите права и интереса корисника платних услуга.

Народна банка Србије обезбеђује сигуран и стабилан рад шест платних система чији смо оператор и спроводимо активности којима се обезбеђује сигурност и ефикасност употребе платних инструмената.

У платним системима чији је оператор НБС и DinaCard систему НБС у 2023. години реализована су укупно 386,4 милиона плаћања, што је пораст за 74,4% у односу на укупан број трансакција извршен у платним системима 2012. године.
Развили смо систем за инстант плаћања Народне банке Србије IPS НБС систем, којим је грађанима и привреди омогућено да плаћају било где и било када уз пренос новца на рачун примаоца у једној секунди, а међу ретким смо земљама које су омогућиле и инстант плаћања на физичким и интернет продајним местима по моделу четворостране платне шеме.
Грађанима и привреди пружили смо изузетно једноставан модел плаћања рачуна за месечне обавезе скенирањем NBS IPS QR кôда (без укуцавања података) у апликацијама мобилног банкарства, на рачунима које издају пружаоци комуналних и других услуга.
Омогућили смо да се инстант плаћања на продајним местима обављају путем различитих метода („IPS pokaži”, „IPS skeniraj”), укључујући и путем deep-link технологије за једноставно инстант плаћање на интернет продајном месту употребом само једног уређаја, нпр. мобилног телефона, уз потпуну безбедност.
Имплементирана је услуга „Prenesi”, која грађанима пружа могућност да једноставно, путем апликација за мобилно банкарство, извршавају инстант плаћања уношењем само броја мобилног телефона регистрованог примаоца плаћања или одабиром из именика, без потребе да памте шаблоне, записују или уносе број рачуна примаоца плаћања.
У циљу реализације пројеката дигитализације јавне управе, подржан је пројекат „е-Плати”, којим је грађанима Србије омогућено да услуге које пружа Министарство унутрашњих послова (МУП) у вези са издавањем личних докумената могу да се плате електронски, инстант плаћањем једноставним скенирањем NBS IPS QR кôда који се приказује на креираној јединственој уплатници на порталу „е-Плати”.
Успоставили смо сарадњу с компанијом Ракутен Вајбер с циљем омогућавања реализације инстант плаћања путем апликације Вајбер, повезивањем апликације и сервиса IPS НБС система, што ће омогућити грађанима једноставан и брз пренос новца и овим каналом.
Oмогућили смо закључивање уговора на даљину и уз помоћ видео-идентификације корисника у 2018. години, а од тада број уговора расте сваке године. Број закључених уговора на даљину у 2023. години четири пута је порастао у односу на 2019. годину и износи 176.090.
Унапредили смо национални картични систем – DinaCard увођењем нове технологије (све новоиздате картице се од 1. јуна 2024. године издају с бесконтактном технологијом) и функционалности картице – плаћање на рате дебитном картицом као замена за чек и подизање готовог новца уз куповину.
Свакодневно се повећава број трговаца који су омогућили плаћање Дина картицом на својим интернет продајним местима (тренутно око 2500 трговаца), а сваког месеца број корисника који обављају плаћања домаћом картицом на интернету расте. Остварили смо успешну сарадњу с међународним картичним системима UnionPay и Discover и на тај начин наставили да унапређујемо прекограничну употребу националне платне картице.
Увођењем бројних нових сервиса као конкуренције скупим иностраним брендoвима, промет Дина картицама расте, чиме смо просечно наплаћену трговачку накнаду преполовили са 2,10% на 1,05%. Само на основу тога, за период од пет година (од 2019. до 2023. године) остварене су уштеде у систему трговине од 300 милиона евра, а то је уједно и трошак који би кроз цене роба и услуга био пренет на купце.
Покренута је иницијатива за придруживање Србије Јединственом подручју за плаћања у еврима (SEPA – Single Euro Payments Area) и прикључење на Систем за инстант плаћања Европске централне банке (TIPS – TARGET Instant Payment Settlement), како би се привреди и грађанима омогућило да извршавају међународне платне трансакције у еврима са свим државама и територијама подручја SEPA на ефикасан начин – сигурно, једноставно, брзо и по нижим трошковима.
С циљем развоја прекограничних плаћања између земаља у региону, у децембру 2023. године успостављен је директан платни промет између Републике Србије и Црне Горе. У Међубанкарском и Међународном клиринг систему у девизама Народне банке Србије тренутно учествује 13 банака са седиштем у Србији, НБС, седам банака из Босне и Херцеговине и једна банка из Црне Горе.

Предвидив привредни амбијент важна је полуга за јачање инвестиционе, спољнотрговинске и економске активности.

Предвидив привредни амбијент створио је повољне услове за јачање инвестиционе, спољнотрговинске и економске активности.
У односу на 2012. годину извоз робе и услуга повећан је готово четири пута – са 11,5 милијарди евра у 2012. години на 41,0 милијарди евра у 2023. години.
Од 2016. године више од половине своје производње пласирамо на инострана тржишта – удео извоза робе и услуга у бруто домаћем производу је са 35,8% у 2012. години достигао готово 60% у 2023. години.
Амбијент макроекономске стабилности и повољних изгледа подстицајан је и за стране директне инвестиције, чији је прилив током последњих 12 година износио 34 милијарде евра, уз њихов рекордан прилив од 4,5 милијарди евра у 2023. години.
Прилив страних директних инвестиција у претходних десет година претежно је усмерен у извозно оријентисане секторе, што је резултирало ширењем извозне базе Србије и релативном отпорношћу нашег извоза на пад екстерне тражње током пандемије, али и током изражених геополитичких тензија. Висок нето прилив страних директних инвестиција допринео је и јачању екстерне позиције Србије, с обзиром на то да од 2015. у континуитету покрива дефицит текућег рачуна платног биланса, а у 2023. години та покривеност износила је 233%.

Народна банка Србије значајно доприноси кредибилитету Србије у међународној заједници.

Рејтинг агенције, приликом подизања кредитног рејтинга Србије на корак до инвестиционог, као важне факторе његовог повећања наводе и резултате Народне банке Србије. Тако агенција Standard and Poor’s, која је подигла кредитни рејтинг Србије на пола корака до инвестиционог дужи низ година наводи да је НБС континуитетом резултата зарадила кредибилитет и доказала оперативну независност. Оцењују и да режим девизног курса доприноси успешном прилагођавању економије на кретања у међународном окружењу, као и да интервенције НБС на девизном тржишту доприносе очувању ценовне и финансијске стабилности, расту девизних резерви земље на рекордни ниво, као и знатном продужењу рочности динарских државних хартија од вредности.

Протеклих 12 година обележене су и успешном сарадњом с Међународним монетарним фондом. У том периоду, гувернер Јоргованка Табаковић, која је и гувернер Републике Србије у Међународном монетарном фонду, усмерила је сарадњу у правцу изградње партнерског односа, који је данас главна карактеристика односа наше земље и ове међународне институције. Од 2015. године договорени економски програми константно премашују иницијално договорене параметре и по брзини, и по обиму. У својим извештајима Међународни монетарни фонд оцењује да је Србија током последње деценије, упркос спољним шоковима, постигла импресивне економске резултате, који одражавају њену снажну економску политику.

Кључни људи у Међународном монетарном фонду у априлу 2024. године изнели су следеће оцене:

Србија је светла тачка у Европи!
Србија спроводи одличне политике!
Поверење се заслужује радом и резултатима, новим радним местима и бољим стандардом. Кредибилитет долази с делима.
Људи које воде Србију раде одличан посао, што се види и по високом расту и бројним рекордним показатељима – рекордне девизне резерве, највећа запосленост, одличан извоз!

Заједничка оцена свих инвеститора јесте да су макроекономски фундаменти Србије одлични и да Србија одавно заслужује инвестициони ранг кредитног рејтинга. Србија је земља која је много постигла у претходним годинама и која је доказала да зна како да одржи стабилност и остане на путањи раста у свим условима, захваљујући кредибилним политикама. Најзначајнији међународни инвеститори данас оцењују:

Србија је једно од три кључна тржишта која тренутно пратимо.
Србију већ сматрамо земљом инвестиционог ранга!
Инвестициони ранг само је питање времена, одавно је заслужен.

У оквиру процеса европских интеграција имамо значајно учешће у раду осам преговарачких група, при чему водимо процес у најважнијим економским областима – Финансијске услуге и Економска и монетарна политика, где смо првонадлежна институција, а у области Слободно кретање капитала смо другонадлежна институција. Сва три поглавља су отворена.

С Народном банком Кине 2016. године закључили смо билатерални валутни своп аранжман којим је омогућена размена националних валута Србије и Кине путем појединачних своп трансакција између две централне банке. Крајем 2023. с Народном банком Кине потписали смо Меморандум о разумевању o успостављању клириншког аранжмана и одређивању клириншке банке у Србији за кинеске јуане, што је још једна потврда пуне подршке стратегији државе да диверсификује тржишта с којима сарађујемо.

Савремени реформски закони и регулаторна решења у корист су грађана и привреде.

Народна банка Србије препозната је и као институција која и путем законодавних иницијатива и бројних предлога закона, као и доношења бројних подзаконских аката и учешћа у другим регулаторним реформама, доприноси унапређењу пословног амбијента у земљи, лакшим и јефтинијим финансијским услугама и већој заштити корисника финансијских услуга у свим сегментима.

Бројним регулаторним активностима омогућили смо:

постављање савременог правног оквира који Народној банци Србије даје адекватне инструменте ради спровођења монетарне и девизне политике и гарантује јој независност (измене и допуне Закона о Народној банци Србије из 2012, 2015. и 2018. године);
промену оквира за реструктурирање банака који обезбеђује континуитет критичних функција банке, уз потпуну заштиту депонената и најмањи трошак за државу, што се показало и практично на делу у случају Сбербанке (измене и допуне Закона о банкама из 2015. године);
стварање екосистема за иновативна решења на тржишту дигиталне имовине и његов правилни развој (Закон о дигиталној имовини и комплетни подзаконски акти за примену тог закона), уз појављивање првих субјеката који имају дозволу Народне банке Србије за пословање с виртуелним валутама на домаћем тржишту у складу с међународним стандардима;
модернизацију у пружању платних услуга у земљи и са иностранством и већу конкуренцију на тржишту платних услуга (Закон о платним услугама и његове измене и допуне у 2018. и 2024. години);
уједначавање, снижавање и већу транспарентност трошкова у вези са обављањем плаћања грађана и привреде (Закон о међубанкарским накнадама и посебним правилима пословања код платних трансакција на основу платних картица, Одлука о платном рачуну са основним услугама);
већу заштиту и побољшање положаја корисника финансијских услуга (измене и допуне Закона о заштити корисника финансијских услуга), посебно у условима све већег коришћења информационо-комуникационих технологија (Закон о заштити корисника финансијских услуга код уговарања на даљину);
увођење финансијских колатерала по међународним стандардима на домаћем финансијском тржишту, којима се унапређује правна сигурност и ефикасност у извршавању oбавеза на финансијском тржишту, смањује кредитни и системски ризик (Закон о финансијском обезбеђењу) и доприноси развоју финансијског тржишта;
унапређење правног оквира којима се уређује тржиште капитала, активним учешћем у припреми новог Закона о тржишту капитала, као и стратегијама за развој тржишта капитала;
унапређење и шире коришћење безготовинских плаћања у контексту програма и стратегије за сузбијање сиве економије, а у сарадњи с Владом и надлeжним министарствима.

Постигнут је огроман напредак у борби против прања новца и финансирања тероризма.

Значајне законодавне активности Народне банке Србије које у области борбе против прања новца и финансирања тероризма реализујемо с другим надлежним органима омогућиле су унапређење правног оквира којим се уређује ова област, а уз уважавање употребе савремених технолошких средстава у финансијском сектору, нпр. уређење поступка видео-идентификације клијената међу првима у Европи, што је услуга која је наишла на велику практичну примену.

Значајна улога Народне банке Србије у овој области препозната је и у највишим оценама усклађености с међународним стандардима које су релевантне међународне институције (FATF и Манивал) дале не само прописима којима се уређује пословање финансијских институција које надзире Народна банка Србије већ и ефикасности њихове примене. Захваљујући томе, повећањем рејтинга на децембарском заседању Манивала у 2023. години за Препоруку бр. 15 FATF-a (Савремене технологије и виртуелна имовина), Република Србија је постигла усаглашеност са свих 40 препорука FATF-а. Тиме смо ушли у групу једне од десетак јурисдикција у свету које имају тај степен усаглашености.

Вештачка интелигенција и метод машинског учења укључени су у бројне области централног банкарства.

Континуирано развијамо наше моделе за макроекономске пројекције укључивањем и вештачке интелигенције и метода машинског учења.
Конкретна примена прикупљања и обраде масовних података посебно нам је важна у оцени инфлације у реалном времену (nowcast), где је користимо у прикупљању великог броја цена производа и услуга са интернета (око 30.000) са преко 130 сајтова. Тако добијамо оцену инфлације у реалном времену, што нам је важно за израду краткорочних, али и средњорочних пројекција инфлације. Досадашњи резултати су одлични, пошто наши подаци о оствареној инфлацији готово у потпуности одговарају подацима које објављује Републички завод за статистику.

Јачамо Народну банку Србије јачањем кључног ресурса – људи, јер људи чине институције.

У претходних 12 година извршена су бројна организациона јачања, унапређена је и квалификациона структура запослених, а људски кадар је подмлађен најталентованијим младим људима.

Народна банка Србије је 1. јануара 2019. године од Пореске управе Министарства финансија преузела 62 запослена ради обављања контроле мењачког и девизног пословања.
Број запослених с првим степеном високог образовања повећан је за 39%, а број запослених с другим степеном високог образовања за 11%.

Закључили смо 16 меморандума о пословној сарадњи с високообразовним институцијама у Републици Србији, као и шест меморандума с факултетима из Републике Српске. Тиме је омогућено да се близу 800 студената путем стручне праксе упозна с кључним пословним процесима централне банке, док су најбољи студенти остали на раду у Народној банци Србије.
Упркос све већој потражњи за талентима на тржишту заснованом на знању, успели смо да се изборимо за најбоље и да будемо њихов први избор. Народна банка Србије је постала атрактиван послодавац за младе људе који желе да унапреде теоријска знања стечена на универзитету – број запослених старости између 20 и 30 година повећан је за 36,06%.

„Наши циљеви су дефинисани законом – ценовна и финансијска стабилност, уз подршку економској политици. Стабилност којој 12 година у континуитету доприносимо доноси корист за све – грађане и привреду, извознике и увознике, инвеститоре и потрошаче. И поновићу оно што често истичем: У Србији је стабилност постала нова реалност. У Србији више нико не мора са стрепњом да гледа у курсну листу. Ипак, стабилност није датост. Не подразумева се сама по себи, већ је резултат добро одмерених мера, будности, па и храбрости у овим условима које намеће глобална политичка сцена. И често се у круговима економиста неосновано врши одвајање економије од политике. Одговорно тврдим да су само заједно целина и да без политичке стабилности не бисмо имали овакве резултате. Ми смо доказали да за нас стабилност нема алтернативу, свесни да у нашем послу нема коначних победа. Поверење које видимо и кроз рекордну динарску штедњу и у наредном периоду ћемо оправдати резултатима у корист наших грађана. Речи су почетак, а само дела и резултати говоре о свима нама”, закључила је гувернер Јоргованка Табаковић.

Фото-галерија