Дванаест година рада гувернера Јоргованке Табаковић –континуитет у испуњавању циљева у корист грађана, привреде и државе

Tokom prethodnih 12 godina ekonomska slika Srbije kompletno je izmenjena. Danas je Srbija zemlja koja ima inflaciju uporedivu sa zemljama centralne Evrope, stabilnu valutu, rekordan nivo deviznih rezervi, stabilan finansijski sistem, uređene javne finansije, stabilan rast investicija, snažan rast izvoza i održivu spoljnu poziciju. Danas je Srbija zemlja koja je na pola koraka do investicionog rejtinga.

REZULTATI

Nasleđena visoka inflacija krajem 2012. za godinu dana je snižena na 2,2%. Adekvatnom monetarnom politikom inflaciju smo za godinu dana snizili za 10 procentnih poena – s nivoa od 12,2% krajem 2012. godine na 2,2% krajem 2013. godine. U narednih osam godina, sve do eskalacije globalnih inflatornih pritisaka 2021. godine, prosečna inflacija u Srbiji očuvana je na nivou od 2,2%.
Dok je u periodu 2009–2013. godine prosečna inflacija u Srbiji bila za 4,9 procentnih poena viša od inflacije u zemljama centralne Evrope, u periodu nakon toga prosečne inflacije su izjednačene.
Na uvezenu inflaciju, kao posledicu višestrukih kriza na globalnom nivou, reagovali smo zajednički – i NBS i Vlada Srbije. Radili smo sve da zaštitimo standard građana, ali i da ne ugrozimo privredni rast. Pokrivenost prosečne potrošačke korpe prosečnom zaradom od rekordnih 93,5% u pet meseci 2024. naspram 65,9% u 2013, kao i minimalne potrošačke korpe minimalnom zaradom od 88,9% prema 58,7% u 2013, najbolje potvrđuje rast životnog standarda naših građana u proteklih 12 godina uprkos periodu izraženih negativnih globalnih makroekonomskih šokova.
Uspostavljena, a zatim i očuvana relativna stabilnost kursa dinara prema evru u poslednjih 12 godina postala je zaštitni znak Narodne banke Srbije – dinar je u ovom periodu nominalno ojačao za 1,3%. Na deviznom tržištu neto smo kupili gotovo 10 milijardi evra, što je najznačajniji pojedinačni faktor uvećanja deviznih rezervi zemlje.
U uslovima preovlađujućih pritisaka na strani ponude deviza, Narodna banka Srbije kupovinom deviza sprečava prekomerno jačanje domaće valute tokom sedam od poslednjih osam godina. U 2023. godini neto smo kupili rekordno visok iznos deviza od gotovo 4 milijarde evra, a u tekućoj, 2024. godini neto kupovina premašuje 1,6 milijardi evra. Istovremeno, na taj način uvećavamo devizne rezerve, dodatno jačajući jedan od stubova domaće finansijske stabilnosti.
Devizne rezerve beleže nove istorijski najviše nivoe. Bruto devizne rezerve na kraju jula 2024. godine od 28,1 milijarde evra više su za 18 milijardi evra, tj. 2,8 puta nego krajem jula 2012. godine, uprkos nezapamćenim turbulencijama na globalnom nivou. Istovremeno, neto devizne rezerve povećali smo preko četiri puta – sa 5,5 milijardi evra na 23,9 milijardi evra.
Značajno smo povećali količinu, vrednost i učešće zlata u deviznim rezervama od avgusta 2012. godine:
- Zlato je količinski uvećano preko tri puta – sa 14,8 tona krajem jula 2012. na aktuelnih rekordnih 46,7 tona;
- Vrednost rezervi zlata povećana je pet i po puta – sa 0,6 milijardi na 3,4 milijarde evra;
- Učešće zlata u rezervama je udvostručeno sa oko 6% na oko 12%.
Rekordne nivoe beleži i dinarska štednja – sa iznosom od gotovo 165 milijardi dinara, dinarska štednja je za više od devet puta veća nego na kraju 2012. godine. Takav rast je konkretna potvrda uspostavljanja poverenja građana u stabilnost domaćeg bankarskog sektora i kredibiliteta domaće valute.
I devizna štednja beleži rekorde – na nivou od preko 15 milijardi evra povećana je za više od 80% u poslednjih 12 godina.
Postignuta i očuvana cenovna stabilnost omogućila je višegodišnji period niskih kamatnih stopa na kredite u dinarima – smanjenje referentne kamatne stope sa zatečenih 11,75% tokom 2012. godine na 1% krajem 2020. godine prenelo se na znatno povoljnije uslove zaduživanja privrede i građana.
Kamatne stope na nove dinarske kredite privredi i stanovništvu danas su za oko 9 i 10 procentnih poena niže nego krajem 2012. godine, uprkos ciklusu zaoštravanja monetarnih politika u aktuelnom globalnom inflatornom talasu.
Očuvanjem relativne stabilnosti deviznog kursa i ublažavanjem monetarne politike direktno smo doprinosili povoljnijem finansijskom rezultatu privrede kroz smanjenje negativnih kursnih razlika i niže troškove kamata, i to u uslovima rasta kreditiranja. Tako je neto finansijski dobitak privrede u 2023. godini iznosio 972 milijarde dinara, naspram gubitka od 31 milijardu dinara u 2013. godini.
Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima bankarskog sektora spustili smo na ispod 3% (2,94% u junu 2024. godine), sa zatečenih oko 20% (petina aktive bankarskog sektora).
U uslovima naglog i značajnog rasta stopa EURIBOR, a imajući u vidu da je 99% stambenih kredita evroindeksirano i da je skoro 85% tih kredita ugovoreno s promenljivom kamatnom stopom, Narodna banka Srbije je u septembru 2023. privremeno ograničila kamatne stope na stambene kredite u evrima. Po tom osnovu kamatne stope na stambene kredite u proseku su spuštene za 2 procentna poena, a rate kredita su smanjene od 10% do više od 25%.
Uvođenjem brojnih novih servisa kao konkurencije skupim inostranim brendovima, promet Dina karticama raste, čime smo prosečno naplaćenu trgovačku naknadu prepolovili sa 2,10% na 1,05%. Samo na osnovu toga, i samo za period od pet godina (od 2019. do 2023. godine) ostvarene su uštede u sistemu trgovine od blizu 300 miliona evra, a to je ujedno i trošak koji bi kroz cene robe i usluga bio prenet na kupce.
Po osnovu mera koje smo donosili od 2013. godine korisnicima kredita vraćena je neosnovano naplaćena kamata koja je jednostrano menjana od strane banaka u iznosu od 2,92 milijarde dinara, što, uz povraćaj neosnovano naplaćene kamate na osnovu preporuke NBS iz 2013. godine, dostiže ukupno 5,12 milijardi dinara.
Po osnovu primena istog tipa kursa prilikom isplate i otplate kredita korisnicima je do sada sačuvano oko 51,9 miliona evra.
Rešili smo i dugogodišnje pitanje naplate turističkih aranžmana po prodajnim kursevima banaka za devize ili efektivni strani novac. Od kraja jula 2019. godine, prilikom isticanja cene i naplaćivanja turističkih aranžmana u inostranstvu primenjuje se zvanični srednji kurs dinara. Pre toga kurs je drastično odstupao od srednjeg, što je znatno povećavalo cenu aranžmana.
Ograničili smo najniži kupovni kurs odnosno najviši prodajni kurs koji ovlašćeni menjači i javni poštanski operator mogu da primenjuju prilikom otkupa odnosno prodaje efektivnog stranog novca – evra, i to na ±1,25% u odnosu na zvanični srednji kurs dinara prema evru koji važi na taj dan, a menjačka provizija je ograničena na 1%.
Izvoz robe i usluga povećan je gotovo četiri puta – sa 11,5 milijardi evra u 2012. godini na 41,0 milijardi evra u 2023. godini.
Priliv stranih direktnih investicija tokom poslednjih 12 godina iznosio je 34 milijarde evra, uz rekordan priliv od 4,5 milijardi evra u 2023. godini. Za naše građane to znači i otvaranje novih radnih mesta, redovno primanje plata, punjenje budžeta naše zemlje, a time i stabilno i nesmetano funkcionisanje školstva, zdravstva, zaštite bezbednosti i svega onog što su nadležnosti države.
Kreditni rejting Srbije povećan je za dva nivoa uprkos krizama iz međunarodnog okruženja, na pola koraka do investicionog. Najznačajniji međunarodni investitori kažu da je Srbija jedno od tri ključna tržišta koja trenutno prate i da Srbiju već smatraju zemljom investicionog ranga.

Za doprinos rastu i stabilizaciji srpske ekonomije, londonski mesečnik The Banker proglasio je u januaru 2020. godine guvernera Jorgovanku Tabaković za najboljeg guvernera na svetskom nivou i za najboljeg evropskog guvernera, a za to su glasali vodeći svetski bankari i ekonomisti. „Iako je lično, to priznanje smatram priznanjem za promene u Srbiji na kojima radim od druge polovine 2012. godine sa svojim saradnicima, kao i za promene na kojima radi predsednik Srbije sa svojim saradnicima, a samo priznanje najviše pripada Srbiji i njenim građanima. I vredelo je. Danas je Srbija primer zemlje koja ima uspešnu koordinaciju fiskalne i monetarne politike! Danas je Srbija zemlja za koju Međunarodni monetarni fond kaže da je svetla tačka u Evropi, a investitori da Srbiju već smatraju zemljom investicionog ranga”, zaključuje guverner Jorgovanka Tabaković.

Narodna banka Srbije je među prvima u svetu razvila sistem za instant plaćanja – IPS NBS sistem, koji je pušten u rad oktobra 2018. godine. To je najsavremeniji platni sistem, koji radi neprekidno – 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji, 365 dana godišnje i omogućava prenos novca u roku od samo jedne sekunde. Februara 2019. godine guverner Jorgovanka Tabaković dobila je specijalnu nagradu za najbolje onlajn-projekte u Srbiji upravo za IPS NBS sistem koji je ocenjen kao revolucionaran projekat koji je u oblasti digitalizacije obeležio 2018. godinu i prevazišao sva očekivanja.

Narodna banka Srbije je i dobitnik nagrade Grada Beograda – „Heroj Beograda”, jer je besprekornim funkcionisanjem u vreme pandemije virusa korona sačuvala finansijsku stabilnost u Srbiji, navedeno je u obrazloženju. „Heroji su svi oni koji iza svake odluke, procedure vide ljude zbog kojih postojimo. Radili smo kao naš platni sistem – neprekidno, kao i bolnice, apoteke, prodavnice, komunalni radnici, policajci, vojnici, jer je naš moto: s ljudima, za ljude, za Srbiju, čije smo ogledalo”, izjavila je guverner Jorgovanka Tabaković.

S nasleđenih dvocifrenih nivoa – prosečnu inflaciju smo za manje od godinu dana sveli na 2,2% i oko tog nivoa očuvana je sve do eskalacije globalnih inflatornih pritisaka.

Adekvatnim merama monetarne politike za manje od godinu dana inflaciju smo spustili na nivo uporediv sa zonom evra – sa 12,2% krajem 2012. godine na 2,2% u oktobru 2013. godine.
Zahvaljujući poboljšanju makroekonomske pozicije zemlje i povoljnijim izgledima za naredni period, u novembru 2016. godine, u saradnji s Vladom Republike Srbije, doneli smo odluku o smanjenju cilja za inflaciju sa 4% na 3% počev od 2017. godine, uz nepromenjeno dozvoljeno odstupanje od cilja od ±1,5 procentnih poena. I definisanjem cilja na nižem nivou potvrdili smo nameru da, zajedno s Vladom Republike Srbije, inflaciju u srednjem roku očuvamo na niskom nivou.
U narednih osam godina, sve do eskalacije globalnih inflatornih pritisaka u toku 2021. godine, prosečna inflacija u Srbiji očuvana je na nivou od 2,2%.
Višestruke krize na globalnom nivou – pandemija, energetska kriza i zaoštravanje međunarodnih konflikata, uzrokovale su snažan rast inflacije u globalnim okvirima. Inflacija koja je u Srbiju uvezena iz međunarodnog okruženja i njena drugačija priroda zahtevali su i drugačije reagovanje i Vlade i Narodne banke Srbije – u kontinuitetu, ali postepeno. Činili smo sve da zaštitimo standard stanovništva, ali i da ne ugrozimo finansijsku stabilnost i privredni rast. Inflacija je vraćena u granice cilja od 3 ± 1,5% u maju 2024. godine, u skladu s našim projekcijama. Pritom, srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora ostala su usidrena i u periodu najvećih globalnih inflatornih pritisaka.
Generalno, u periodu 2009–2013. godine prosečna inflacija u Srbiji bila je za 4,9 procentnih poena viša od inflacije u zemljama centralne Evrope, da bi u periodu nakon toga prosečne inflacije bile izjednačene.

Relativna stabilnost kursa dinara prema evru nova je normalnost u Srbiji koja obezbeđuje izvesnost poslovanja i planiranja u prethodnih dvanaest godina.

Tokom poslednjih 12 godina postigli smo i održali relativnu stabilnost kursa dinara prema evru – dinar je u ovom periodu nominalno ojačao za 1,3%.
Stabilnost deviznog kursa postala je u Srbiji nova normalnost. Promenjen je pristup sprovođenju politike deviznog kursa dinara prema evru. Umesto puštanja značajnijih oscilacija, koje su vodile jačanju inflatornih pritisaka, neizvesnosti poslovanja, visokim kursnim razlikama u domaćoj privredi i porastu problematičnih kredita, što je bila karakteristika domaćeg tržišta pre avgusta 2012. godine, od tada pa do danas jedna od osnovnih karakteristika Narodne banke Srbije jeste relativna stabilnost kursa dinara prema evru.
U periodu od uvođenja rukovođeno fluktuirajućeg deviznog kursa 2001. godine do avgusta 2012. godine, u deviznim intervencijama neto je prodato preko 14 milijardi evra trošeći devizne rezerve, a dinar je i pored toga prema evru oslabio preko 50%. Za razliku od toga, od avgusta 2012. godine do danas Narodna banka Srbije je intervencijama uvećala devizne rezerve – kumulativna neto kupovina deviza iznosi gotovo 10 milijardi evra, a dinar je prema evru nominalno ojačao za 1,3%.
Ovim neto kupovinama u poslednjih 12 godina ne samo da smo održali relativnu stabilnost deviznog kursa već smo u isto vreme doprineli izgradnji rekordno visokih deviznih rezervi kao garancije sigurnosti i stabilnosti naše ekonomije.

Devizne rezerve su na rekordnom nivou, a njihova struktura ojačana.

Devizne rezerve smo povećali na istorijski najviše nivoe.
Bruto devizne rezerve, koje su na kraju jula 2024. godine iznosile 28,1 milijardu evra, za 18 milijardi evra su više nego krajem jula 2012. godine (veće su za oko 180%), uprkos nezapamćenim turbulencijama na globalnom nivou.
Neto devizne rezerve su u istom periodu povećane preko četiri puta – sa 5,5 milijardi evra na 23,9 milijardi evra.
Rast deviznih rezervi praćen je i jačanjem njihove strukture – znatno smo povećali količinu, vrednost i učešće zlata. Od avgusta 2012. godine do danas, zlato smo količinski uvećali preko tri puta (sa 14,8 tona krajem jula 2012. na aktuelnih rekordnih 46,7 tona) kupovinom na međunarodnom tržištu (tokom 2019, 2020. i 2024. ukupno 17 tona), ali i iz domaće proizvodnje, pri čemu je sve zlato najvišeg kvaliteta i čistoće (preko 99,5%).
Učešće zlata u rezervama je udvostručeno sa oko 6% na oko 12%, a njegova vrednost povećana je pet i po puta (sa 0,6 milijardi na 3,4 milijarde evra).
Od jula 2021. godine, nakon što smo iz inostranstva uvezli 13 tona zlata (1 tonu ostalu iz sukcesije i 12 tona kupljenih u inostranstvu), najveći deo zlatnih rezervi (41,7 tona) nalazi se u trezorima Narodne banke Srbije, dok se 5 tona kupljenih u inostranstvu početkom jula 2024. trenutno još uvek nalazi na posebnom računu Narodne banke Srbije u Bernu.

Monetarni sistem ostao je stabilan uprkos višestrukim globalnim izazovima poslednjih godina, uz sopstveni pristup vođenju monetarne politike.

U decembru 2012. godine uveli smo model varijabilne višestruke kamatne stope u sprovođenju osnovnih operacija na otvorenom tržištu kojima Narodna banka Srbije povlači viškove dinarske likvidnosti iz bankarskog sektora na nedeljnom nivou.
Ovakav sistem je učinio monetarni okvir Narodne banke Srbije fleksibilnijim i efikasnijim, što je bilo od posebnog značaja u ambijentu delovanja višestrukih globalnih kriza – pandemije, energetske krize, izbijanja sukoba u Ukrajini, a zatim i naglog rasta globalne inflacije.
Na globalne izazove odgovorili smo primenom različitih mera iz široke lepeze monetarnog instrumentarijuma, uvek poštujući principe blagovremenosti, dobre odmerenosti i postepenosti, kako bi se građanima i privredi ostavilo dovoljno vremena za prilagođavanje promenama finansijskih uslova.

Uspostavljeno je poverenje u centralnu banku – dinarska štednja, uz najdinamičniji rast do sada, beleži rekordno visoke nivoe.

Dinarska štednja je u poređenju s krajem 2012. uvećana preko devet puta, a u 2023. i 2024. godini beleži najveći godišnji rast do sada (od 2001, od kada se prate podaci). U 2023. dinarska štednja povećana je za 41,6 milijardi dinara (43%), a u dosadašnjem delu 2024. za još 26,9 milijardi dinara (19,5%) i krajem jula 2024. iznosi rekordnih 164,8 milijardi dinara.
Rast dinarske štednje doprinosi većoj dinarizaciji i rastu efikasnosti monetarne politike – stepen dinarizacije depozita privrede i stanovništva povećan je od kraja 2012. sa 19,3% na 44,3%.
Sve zajedno, to su konkretne potvrde veće upotrebe dinara u našem finansijskom sistemu, a time i najbolji dokaz rastućeg poverenja građana u nacionalnu valutu i centralnu banku.

Uslovi finansiranja za privredu i građane znatno su povoljniji nego pre dvanaest godina.

Očuvanjem ambijenta niske i predvidive inflacije dugi niz godina, monetarna politika Narodne banke Srbije gotovo devet godina u kontinuitetu bila je u ciklusu ublažavanja. Niži troškovi zaduživanja, održiv rast kreditne aktivnosti, očuvanje vrednosti dinara i otvorene mogućnosti da se poveća raspoloživi dohodak, dali su najbolju podršku privrednom rastu i rastu zaposlenosti, istovremeno olakšavajući preduzećima planiranje poslovanja i ulaganja, a građanima odluke o potrošnji i štednji.
U odnosu na maj 2013. godine, kada smo započeli njeno smanjenje, pa do 2021. godine, referentnu kamatnu stopu snizili smo za 10,75 procentnih poena, što je ključno doprinelo znatnom snižavanju troškova finansiranja države, privrede i građana.
Uprkos ciklusu zaoštravanja monetarnih politika u aktuelnom globalnom inflatornom talasu, kamatne stope na nove dinarske kredite privredi i stanovništvu danas su za oko 9 i 10 procentnih poena niže nego krajem 2012. godine.

Povoljan poslovni ambijent i rast finansijskog rezultata privrede

Očuvanjem relativne stabilnosti deviznog kursa i ublažavanjem monetarne politike direktno smo doprinosili povoljnijem finansijskom rezultatu privrede kroz smanjenje negativnih kursnih razlika i kroz niže troškova kamata, i to u uslovima rasta kreditiranja.
Tako je neto finansijski dobitak privrede u 2023. godini iznosio 972 milijarde dinara, uz godišnji rast od 12,3%, naspram gubitka od 31 milijarde dinara u 2013. godini.
Zahvaljujući ukupnoj ekonomskoj politici, u periodu izraženih negativnih globalnih šokova i usporavanju rasta zone evra, našeg ključnog spoljnotrgovinskog partnera, Srbija je u vrhu liste zemalja po brzini privrednog rasta.

Stabilnost finansijskog sektora je očuvana i ojačana.

Narodna banka Srbije je tokom prethodnih 12 godina obezbedila sve neophodne uslove za stabilnost bankarskog sektora koji finansira domaću ekonomsku aktivnost i pruža savremene finansijske usluge.

Usled problema u poslovanju izazvanih neodgovarajućim upravljanjem i nadzorom pre 2012. godine, u periodu 2012–2014. godine bili smo prinuđeni da zatvorimo četiri banke (Nova Agrobanka, Razvojna banka Vojvodine, Privredna banka Beograd i Univerzal banka Beograd). Time su stvorene osnove za vraćanje potpunog poverenja u bankarski sistem, pa je danas bankarski sistem Republike Srbije stabilan, visoko likvidan i adekvatno kapitalizovan prema svim referentnim kriterijumima.
Odgovoran pristup Narodne banke Srbije potvrđen je i 2022. godine prilikom rešavanja pitanja Sberbanke u uslovima eskalacije krize u Ukrajini 2022. godine, kada je brzom i efikasnom reakcijom i bez trošenja javnih sredstava očuvano poverenje u bankarski sektor Republike Srbije.
Potvrda kredibiliteta Narodne banke Srbije kao supervizora i regulatora i zainteresovanosti stranih investitora da ulažu u bankarski sistem Srbije jesu i dve grinfild investicije iz 2014. i 2016. godine (Mirabank i Bank of China Srbija), koje su doprinele i diversifikaciji investicija u bankarskom sektoru i unapređenju ekonomske saradnje s matičnim zemljama tih investitora.
Zahvaljujući odgovornom pristupu Narodne banke Srbije uspešno je sprovedena konsolidacija bankarskog sektora i očuvana stabilnost i u uslovima promena u poslovanju pojedinih matičnih banaka (na primer, tokom grčke krize iz 2015. godine). O atraktivnosti domaćeg bankarskog tržišta govori i činjenica da je Narodna banka Srbije u ovom periodu dala 31 prethodnu saglasnost za sticanje vlasništva u bankama i deset saglasnosti za pripajanje jedne banke drugoj. Broj banaka smanjen je sa 33 na 20, pri čemu su kvalitet i obim pruženih usluga građanima i privredi kontinuirano unapređivani.
Kontinuirano unapređenje supervizorske prakse i propisa, kao i adekvatna kontrola njihove primene, dali su izuzetne rezultate. Naime, zahvaljujući uloženim institucionalnim naporima na rešavanju problematičnih kredita, učešće problematičnih kredita u odnosu na ukupne kredite na nivou bankarskog sektora spušteno je na istorijski minimum i na kraju juna 2024. godine nalazi se na nivou od 2,94%.
U proteklih 12 godina postigli smo i značajan stepen usklađenosti domaćeg regulatornog i supervizorskog okvira u oblasti finansijskih usluga s pravnim okvirom Evropske unije, pri čemu je saglasno Odluci o ekvivalentnosti, koju je Evropska komisija donela u decembru 2019. godine, Republika Srbija uključena na listu država čiji se supervizorski i regulatorni zahtevi za banke smatraju ekvivalentnim zahtevima u Evropskoj uniji i time je postala prva zemlja u regionu van Evropske unije koja je uvrštena na ovu listu. Ova odluka usledila je nakon sistemske reforme regulatornog i supervizorskog okvira za banke, koju je sprovela Narodna banka Srbije u pomenutom periodu.
U uslovima pandemije i izraženih negativnih efekata globalnih šokova, preduzimane su sve neophodne aktivnosti i mere sa aspekta delokruga Narodne banke Srbije, kako bi se olakšala pozicija građana i privrede, očuvala stabilnost i predupredila dalja neizvesnost.
Dva dana nakon proglašenja vanrednog stanja u zemlji, u martu 2020. godine, doneli smo propise kojima je omogućen moratorijum građanima i privredi od 90 dana u otplati obaveza po osnovu kredita i finansijskog lizinga, a u julu 2020. godine i dodatni moratorijum. Preko 90% dužnika u slučaju prvog odnosno preko 80% dužnika u slučaju drugog moratorijuma iskoristilo je tu mogućnost, što potvrđuje da su ove mere usvojene s razlogom i u pravom trenutku.
U decembru 2020. godine propisali smo i dodatne mere reprograma i refinansiranja obaveza dužnika banaka i davalaca lizinga koji su posebno pogođeni pandemijom. Olakšice su realizovane kod preko 50 hiljada dužnika, u ukupnom iznosu od 111 milijardi dinara.
Reagovali smo i na ekonomsku situaciju u kojoj su se našli pojedini poljoprivredni proizvođači. S obzirom na strateški značaj poljoprivredne proizvodnje za građane i privredu, poljoprivrednicima je u oktobru 2022. godine omogućen reprogram obaveza kod banaka i davalaca lizinga. Ovom merom je omogućen reprogram za 6.238 kreditnih partija poljoprivrednih kredita, uključujući i kredite odobrene licima koja se bave otkupom i skladištenjem voća u hladnjačama (24,2 milijarde dinara, zaključno s junom 2023. godine).
Data je i dodatna podrška građanima u finansijskim teškoćama, tako da banke mogu da im produže rok za otplatu gotovinskih, potrošačkih i drugih sličnih kredita i tako im pomognu da lakše izmire svoja dugovanja i prevaziđu izazove s kojima se suočavaju. Zaključno s junom 2024. godine, skoro 4.500 dužnika, u ukupnom iznosu od skoro 4 milijarde dinara, iskoristilo je ustupak restrukturiranja gotovinskih, potrošačkih i drugih sličnih kredita.
U uslovima naglog i značajnog rasta stopa EURIBOR, a imajući u vidu da je 99% stambenih kredita evroindeksirano i da je skoro 85% tih kredita ugovoreno s promenljivom kamatnom stopom, u septembru 2023. privremeno smo ograničili kamatne stope na stambene kredite u evrima. Po tom osnovu kamatne stope na stambene kredite su u proseku spuštene za 2 procentna poena u odnosu na nivo na koji su povećane, a rate kredita su smanjene od 10% do više od 25%.
Od juna 2024. godine uvedena je obaveza bankama da izračunavaju i održavaju pokazatelj neto stabilnih izvora finansiranja usklađen s Bazel III standardima, čime se jača strukturna likvidnost banaka i dodatno jača stabilnost bankarskog sektora. Time smo uspostavili sveobuhvatan i moderan regulatorni okvir za upravljanje rizikom likvidnosti banke, usaglašen s međunarodnim standardima i evropskom regulativom, na način koji uvažava i lokalne specifičnosti.

Usluge osiguranja su dostupnije i bolje prilagođene potrebama korisnika.

Digitalizacijom usluga osiguranja, uz istovremeno unapređenje nadzora tržišnog ponašanja učesnika, doprineli smo rastu dostupnosti i jačanju poverenja u uslugu osiguranja, insistirajući na boljoj informisanosti klijenata, sprečavanjem širenja nepoštene poslovne prakse i zahtevanjem brzog i efikasnog otklanjanja svih radnji i aktivnosti koje potencijalno mogu imati štetne posledice na prava i interese korisnika usluga osiguranja. Podržavamo inovacije i primenu novih tehnologija, uz istovremeno unapređenje kvaliteta usluge osiguranja.

U proteklih 12 godina zabeležen je pozitivan trend po svim relevantnim parametrima na tržištu osiguranja, pri čemu su kapital, ukupna imovina, tehničke rezerve, premije životnih i neživotnih osiguranja više nego udvostručene. Premija po glavi stanovnika je porasla sa 75 evra u 2012. godini na 199 evra krajem 2023. godine, a učešće premije u bruto domaćem proizvodu sa 1,6% na 1,9%.

Rast u životnom osiguranju naročito je važan jer jasno pokazuje spremnost sve većeg broja ljudi da se dugoročno opredeljuju za ove finansijske usluge – premija je povećana sa 11,9 na 30,5 milijardi dinara.

U istom periodu naknada osiguranicima (građanima i pravnim licima) beleži veći rast od rasta premije osiguranja – rešene štete za 3 puta, a premija za 2,5 puta.

Podignuta je funkcija zaštite korisnika finansijskih usluga uz značajne pozitivne materijalne efekte

Preduzeli smo veliki broj aktivnosti u okviru nove funkcije zaštite korisnika finansijskih usluga, što je dovelo do značajnih, direktnih pozitivnih materijalnih efekata po korisnike.

Izmenama i dopunama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga iz 2014. godine:

unapređen je postupak zaštite prava korisnika pred Narodnom bankom Srbije;
dato je ovlašćenje Narodnoj banci Srbije da utvrđuje i sledstveno zabranjuje nepoštenu poslovnu praksu i nepravične ugovorne odredbe, pa smo na osnovu tih ovlašćenja doneli sedam rešenja kojima smo utvrdili i zabranili nepoštenu poslovnu praksu banaka, odnosno nepravične ugovorne odredbe;
predviđena je primena istog tipa kursa prilikom isplate i otplate kredita, čime je korisnicima do sada sačuvano oko 51,9 miliona evra.

Odlukom o merama za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema u vezi s kreditima indeksiranim u stranoj valuti iz februara 2015. godine:

propisana su četiri modela za pomoć korisnicima kredita indeksiranim u švajcarskim francima;
korisnicima kredita vraćena je neosnovano naplaćena kamata u iznosu od 2,92 milijarde dinara koju su banke jednostrano menjale, što, uz povraćaj neosnovano naplaćene kamate na osnovu naše preporuke iz 2013. godine, dostiže ukupno 5,12 milijardi dinara.

Postupak zaštite individualnih prava korisnika finansijskih usluga je efikasniji:

Doneta su 53 rešenja kojima su izrečene novčane kazne i/ili naloženo otklanjanje nepravilnosti, pri čemu je ukupan iznos novčanih kazni po ovim rešenjima 5,4 miliona dinara;
Direktan materijalni efekat za korisnike od 2020. (od kada se meri) zaključno sa 2023. godinom iznosi 124,8 miliona dinara.

Od 2019. godine kroz reorganizaciju supervizije u oblasti zaštite korisnika unapređena je kolektivna zaštita prava korisnika finansijskih usluga:

Bankama je upućeno 13 pismenih opomena i izrečeno je devet novčanih kazni, čiji je ukupan iznos 11,9 miliona dinara;
U 11 slučajeva bankama je, bez formalnog vođenja postupka, dostavljanjem obaveštenja sugerisano preduzimanje određenih mera;
Direktan materijalni efekat ovih supervizorskih mera veći je od milijardu dinara.

Donete su i dodatne supervizorske mere s direktnim materijalnim efektima:

Na osnovu obaveze srazmernog umanjenja jednokratne naknade kod prevremene otplate, korisnicima se vraća oko 5 miliona evra godišnje;
U slučaju jedne banke zabranjeno je naplaćivanje naknade za koju je utvrđeno da po svojoj prirodi predstavlja negativnu kamatnu stopu, čime je ostvarena ukupna ušteda za korisnike od oko 1,8 milina evra godišnje;
Otpisana su zastarela potraživanja čiju je naplatu sud inače dozvoljavao, čime je korisnicima otpisan dug (oprost duga) u ukupnom iznosu od 2,2 milijarde dinara.

Siguran kartični sistem, inovativni servisi i lakše, brže i jeftinije usluge

Uveli smo savremeni pravni okvir za platne usluge koji podstiče inovacije, u ravni je s najboljom evropskom i svetskom praksom i omogućava veću konkurenciju na tržištu platnih usluga, odnosno da pored banaka platne usluge mogu da pružaju i drugi nebankarski pružaoci platnih usluga. U Srbiji trenutno posluje devet platnih institucija i šest institucija elektronskog novca i javni poštanski operator. Takođe, obezbeđen je i efikasan mehanizam zaštite prava i interesa korisnika platnih usluga.

Narodna banka Srbije obezbeđuje siguran i stabilan rad šest platnih sistema čiji smo operator i sprovodimo aktivnosti kojima se obezbeđuje sigurnost i efikasnost upotrebe platnih instrumenata.

U platnim sistemima čiji je operator NBS i DinaCard sistemu NBS u 2023. godini realizovana su ukupno 386,4 miliona plaćanja, što je porast za 74,4% u odnosu na ukupan broj transakcija izvršen u platnim sistemima 2012. godine.
Razvili smo sistem za instant plaćanja Narodne banke Srbije IPS NBS sistem, kojim je građanima i privredi omogućeno da plaćaju bilo gde i bilo kada uz prenos novca na račun primaoca u jednoj sekundi, a među retkim smo zemljama koje su omogućile i instant plaćanja na fizičkim i internet prodajnim mestima po modelu četvorostrane platne šeme.
Građanima i privredi pružili smo izuzetno jednostavan model plaćanja računa za mesečne obaveze skeniranjem NBS IPS QR kôda (bez ukucavanja podataka) u aplikacijama mobilnog bankarstva, na računima koje izdaju pružaoci komunalnih i drugih usluga.
Omogućili smo da se instant plaćanja na prodajnim mestima obavljaju putem različitih metoda („IPS pokaži”, „IPS skeniraj”), uključujući i putem deep-link tehnologije za jednostavno instant plaćanje na internet prodajnom mestu upotrebom samo jednog uređaja, npr. mobilnog telefona, uz potpunu bezbednost.
Implementirana je usluga „Prenesi”, koja građanima pruža mogućnost da jednostavno, putem aplikacija za mobilno bankarstvo, izvršavaju instant plaćanja unošenjem samo broja mobilnog telefona registrovanog primaoca plaćanja ili odabirom iz imenika, bez potrebe da pamte šablone, zapisuju ili unose broj računa primaoca plaćanja.
U cilju realizacije projekata digitalizacije javne uprave, podržan je projekat „e-Plati”, kojim je građanima Srbije omogućeno da usluge koje pruža Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) u vezi sa izdavanjem ličnih dokumenata mogu da se plate elektronski, instant plaćanjem jednostavnim skeniranjem NBS IPS QR kôda koji se prikazuje na kreiranoj jedinstvenoj uplatnici na portalu „e-Plati”.
Uspostavili smo saradnju s kompanijom Rakuten Vajber s ciljem omogućavanja realizacije instant plaćanja putem aplikacije Vajber, povezivanjem aplikacije i servisa IPS NBS sistema, što će omogućiti građanima jednostavan i brz prenos novca i ovim kanalom.
Omogućili smo zaključivanje ugovora na daljinu i uz pomoć video-identifikacije korisnika u 2018. godini, a od tada broj ugovora raste svake godine. Broj zaključenih ugovora na daljinu u 2023. godini četiri puta je porastao u odnosu na 2019. godinu i iznosi 176.090.
Unapredili smo nacionalni kartični sistem – DinaCard uvođenjem nove tehnologije (sve novoizdate kartice se od 1. juna 2024. godine izdaju s beskontaktnom tehnologijom) i funkcionalnosti kartice – plaćanje na rate debitnom karticom kao zamena za ček i podizanje gotovog novca uz kupovinu.
Svakodnevno se povećava broj trgovaca koji su omogućili plaćanje Dina karticom na svojim internet prodajnim mestima (trenutno oko 2500 trgovaca), a svakog meseca broj korisnika koji obavljaju plaćanja domaćom karticom na internetu raste. Ostvarili smo uspešnu saradnju s međunarodnim kartičnim sistemima UnionPay i Discover i na taj način nastavili da unapređujemo prekograničnu upotrebu nacionalne platne kartice.
Uvođenjem brojnih novih servisa kao konkurencije skupim inostranim brendovima, promet Dina karticama raste, čime smo prosečno naplaćenu trgovačku naknadu prepolovili sa 2,10% na 1,05%. Samo na osnovu toga, za period od pet godina (od 2019. do 2023. godine) ostvarene su uštede u sistemu trgovine od 300 miliona evra, a to je ujedno i trošak koji bi kroz cene roba i usluga bio prenet na kupce.
Pokrenuta je inicijativa za pridruživanje Srbije Jedinstvenom području za plaćanja u evrima (SEPA – Single Euro Payments Area) i priključenje na Sistem za instant plaćanja Evropske centralne banke (TIPS – TARGET Instant Payment Settlement), kako bi se privredi i građanima omogućilo da izvršavaju međunarodne platne transakcije u evrima sa svim državama i teritorijama područja SEPA na efikasan način – sigurno, jednostavno, brzo i po nižim troškovima.
S ciljem razvoja prekograničnih plaćanja između zemalja u regionu, u decembru 2023. godine uspostavljen je direktan platni promet između Republike Srbije i Crne Gore. U Međubankarskom i Međunarodnom kliring sistemu u devizama Narodne banke Srbije trenutno učestvuje 13 banaka sa sedištem u Srbiji, NBS, sedam banaka iz Bosne i Hercegovine i jedna banka iz Crne Gore.

Predvidiv privredni ambijent važna je poluga za jačanje investicione, spoljnotrgovinske i ekonomske aktivnosti.

Predvidiv privredni ambijent stvorio je povoljne uslove za jačanje investicione, spoljnotrgovinske i ekonomske aktivnosti.
U odnosu na 2012. godinu izvoz robe i usluga povećan je gotovo četiri puta – sa 11,5 milijardi evra u 2012. godini na 41,0 milijardi evra u 2023. godini.
Od 2016. godine više od polovine svoje proizvodnje plasiramo na inostrana tržišta – udeo izvoza robe i usluga u bruto domaćem proizvodu je sa 35,8% u 2012. godini dostigao gotovo 60% u 2023. godini.
Ambijent makroekonomske stabilnosti i povoljnih izgleda podsticajan je i za strane direktne investicije, čiji je priliv tokom poslednjih 12 godina iznosio 34 milijarde evra, uz njihov rekordan priliv od 4,5 milijardi evra u 2023. godini.
Priliv stranih direktnih investicija u prethodnih deset godina pretežno je usmeren u izvozno orijentisane sektore, što je rezultiralo širenjem izvozne baze Srbije i relativnom otpornošću našeg izvoza na pad eksterne tražnje tokom pandemije, ali i tokom izraženih geopolitičkih tenzija. Visok neto priliv stranih direktnih investicija doprineo je i jačanju eksterne pozicije Srbije, s obzirom na to da od 2015. u kontinuitetu pokriva deficit tekućeg računa platnog bilansa, a u 2023. godini ta pokrivenost iznosila je 233%.

Narodna banka Srbije značajno doprinosi kredibilitetu Srbije u međunarodnoj zajednici.

Rejting agencije, prilikom podizanja kreditnog rejtinga Srbije na korak do investicionog, kao važne faktore njegovog povećanja navode i rezultate Narodne banke Srbije. Tako agencija Standard and Poor’s, koja je podigla kreditni rejting Srbije na pola koraka do investicionog duži niz godina navodi da je NBS kontinuitetom rezultata zaradila kredibilitet i dokazala operativnu nezavisnost. Ocenjuju i da režim deviznog kursa doprinosi uspešnom prilagođavanju ekonomije na kretanja u međunarodnom okruženju, kao i da intervencije NBS na deviznom tržištu doprinose očuvanju cenovne i finansijske stabilnosti, rastu deviznih rezervi zemlje na rekordni nivo, kao i znatnom produženju ročnosti dinarskih državnih hartija od vrednosti.

Proteklih 12 godina obeležene su i uspešnom saradnjom s Međunarodnim monetarnim fondom. U tom periodu, guverner Jorgovanka Tabaković, koja je i guverner Republike Srbije u Međunarodnom monetarnom fondu, usmerila je saradnju u pravcu izgradnje partnerskog odnosa, koji je danas glavna karakteristika odnosa naše zemlje i ove međunarodne institucije. Od 2015. godine dogovoreni ekonomski programi konstantno premašuju inicijalno dogovorene parametre i po brzini, i po obimu. U svojim izveštajima Međunarodni monetarni fond ocenjuje da je Srbija tokom poslednje decenije, uprkos spoljnim šokovima, postigla impresivne ekonomske rezultate, koji odražavaju njenu snažnu ekonomsku politiku.

Ključni ljudi u Međunarodnom monetarnom fondu u aprilu 2024. godine izneli su sledeće ocene:

Srbija je svetla tačka u Evropi!
Srbija sprovodi odlične politike!
Poverenje se zaslužuje radom i rezultatima, novim radnim mestima i boljim standardom. Kredibilitet dolazi s delima.
Ljudi koje vode Srbiju rade odličan posao, što se vidi i po visokom rastu i brojnim rekordnim pokazateljima – rekordne devizne rezerve, najveća zaposlenost, odličan izvoz!

Zajednička ocena svih investitora jeste da su makroekonomski fundamenti Srbije odlični i da Srbija odavno zaslužuje investicioni rang kreditnog rejtinga. Srbija je zemlja koja je mnogo postigla u prethodnim godinama i koja je dokazala da zna kako da održi stabilnost i ostane na putanji rasta u svim uslovima, zahvaljujući kredibilnim politikama. Najznačajniji međunarodni investitori danas ocenjuju:

Srbija je jedno od tri ključna tržišta koja trenutno pratimo.
Srbiju već smatramo zemljom investicionog ranga!
Investicioni rang samo je pitanje vremena, odavno je zaslužen.

U okviru procesa evropskih integracija imamo značajno učešće u radu osam pregovaračkih grupa, pri čemu vodimo proces u najvažnijim ekonomskim oblastima – Finansijske usluge i Ekonomska i monetarna politika, gde smo prvonadležna institucija, a u oblasti Slobodno kretanje kapitala smo drugonadležna institucija. Sva tri poglavlja su otvorena.

S Narodnom bankom Kine 2016. godine zaključili smo bilateralni valutni svop aranžman kojim je omogućena razmena nacionalnih valuta Srbije i Kine putem pojedinačnih svop transakcija između dve centralne banke. Krajem 2023. s Narodnom bankom Kine potpisali smo Memorandum o razumevanju o uspostavljanju klirinškog aranžmana i određivanju klirinške banke u Srbiji za kineske juane, što je još jedna potvrda pune podrške strategiji države da diversifikuje tržišta s kojima sarađujemo.

Savremeni reformski zakoni i regulatorna rešenja u korist su građana i privrede.

Narodna banka Srbije prepoznata je i kao institucija koja i putem zakonodavnih inicijativa i brojnih predloga zakona, kao i donošenja brojnih podzakonskih akata i učešća u drugim regulatornim reformama, doprinosi unapređenju poslovnog ambijenta u zemlji, lakšim i jeftinijim finansijskim uslugama i većoj zaštiti korisnika finansijskih usluga u svim segmentima.

Brojnim regulatornim aktivnostima omogućili smo:

postavljanje savremenog pravnog okvira koji Narodnoj banci Srbije daje adekvatne instrumente radi sprovođenja monetarne i devizne politike i garantuje joj nezavisnost (izmene i dopune Zakona o Narodnoj banci Srbije iz 2012, 2015. i 2018. godine);
promenu okvira za restrukturiranje banaka koji obezbeđuje kontinuitet kritičnih funkcija banke, uz potpunu zaštitu deponenata i najmanji trošak za državu, što se pokazalo i praktično na delu u slučaju Sberbanke (izmene i dopune Zakona o bankama iz 2015. godine);
stvaranje ekosistema za inovativna rešenja na tržištu digitalne imovine i njegov pravilni razvoj (Zakon o digitalnoj imovini i kompletni podzakonski akti za primenu tog zakona), uz pojavljivanje prvih subjekata koji imaju dozvolu Narodne banke Srbije za poslovanje s virtuelnim valutama na domaćem tržištu u skladu s međunarodnim standardima;
modernizaciju u pružanju platnih usluga u zemlji i sa inostranstvom i veću konkurenciju na tržištu platnih usluga (Zakon o platnim uslugama i njegove izmene i dopune u 2018. i 2024. godini);
ujednačavanje, snižavanje i veću transparentnost troškova u vezi sa obavljanjem plaćanja građana i privrede (Zakon o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica, Odluka o platnom računu sa osnovnim uslugama);
veću zaštitu i poboljšanje položaja korisnika finansijskih usluga (izmene i dopune Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga), posebno u uslovima sve većeg korišćenja informaciono-komunikacionih tehnologija (Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu);
uvođenje finansijskih kolaterala po međunarodnim standardima na domaćem finansijskom tržištu, kojima se unapređuje pravna sigurnost i efikasnost u izvršavanju obaveza na finansijskom tržištu, smanjuje kreditni i sistemski rizik (Zakon o finansijskom obezbeđenju) i doprinosi razvoju finansijskog tržišta;
unapređenje pravnog okvira kojima se uređuje tržište kapitala, aktivnim učešćem u pripremi novog Zakona o tržištu kapitala, kao i strategijama za razvoj tržišta kapitala;
unapređenje i šire korišćenje bezgotovinskih plaćanja u kontekstu programa i strategije za suzbijanje sive ekonomije, a u saradnji s Vladom i nadležnim ministarstvima.

Postignut je ogroman napredak u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma.

Značajne zakonodavne aktivnosti Narodne banke Srbije koje u oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma realizujemo s drugim nadležnim organima omogućile su unapređenje pravnog okvira kojim se uređuje ova oblast, a uz uvažavanje upotrebe savremenih tehnoloških sredstava u finansijskom sektoru, npr. uređenje postupka video-identifikacije klijenata među prvima u Evropi, što je usluga koja je naišla na veliku praktičnu primenu.

Značajna uloga Narodne banke Srbije u ovoj oblasti prepoznata je i u najvišim ocenama usklađenosti s međunarodnim standardima koje su relevantne međunarodne institucije (FATF i Manival) dale ne samo propisima kojima se uređuje poslovanje finansijskih institucija koje nadzire Narodna banka Srbije već i efikasnosti njihove primene. Zahvaljujući tome, povećanjem rejtinga na decembarskom zasedanju Manivala u 2023. godini za Preporuku br. 15 FATF-a (Savremene tehnologije i virtuelna imovina), Republika Srbija je postigla usaglašenost sa svih 40 preporuka FATF-a. Time smo ušli u grupu jedne od desetak jurisdikcija u svetu koje imaju taj stepen usaglašenosti.

Veštačka inteligencija i metod mašinskog učenja uključeni su u brojne oblasti centralnog bankarstva.

Kontinuirano razvijamo naše modele za makroekonomske projekcije uključivanjem i veštačke inteligencije i metoda mašinskog učenja.
Konkretna primena prikupljanja i obrade masovnih podataka posebno nam je važna u oceni inflacije u realnom vremenu (nowcast), gde je koristimo u prikupljanju velikog broja cena proizvoda i usluga sa interneta (oko 30.000) sa preko 130 sajtova. Tako dobijamo ocenu inflacije u realnom vremenu, što nam je važno za izradu kratkoročnih, ali i srednjoročnih projekcija inflacije. Dosadašnji rezultati su odlični, pošto naši podaci o ostvarenoj inflaciji gotovo u potpunosti odgovaraju podacima koje objavljuje Republički zavod za statistiku.

Jačamo Narodnu banku Srbije jačanjem ključnog resursa – ljudi, jer ljudi čine institucije.

U prethodnih 12 godina izvršena su brojna organizaciona jačanja, unapređena je i kvalifikaciona struktura zaposlenih, a ljudski kadar je podmlađen najtalentovanijim mladim ljudima.

Narodna banka Srbije je 1. januara 2019. godine od Poreske uprave Ministarstva finansija preuzela 62 zaposlena radi obavljanja kontrole menjačkog i deviznog poslovanja.
Broj zaposlenih s prvim stepenom visokog obrazovanja povećan je za 39%, a broj zaposlenih s drugim stepenom visokog obrazovanja za 11%.

Zaključili smo 16 memoranduma o poslovnoj saradnji s visokoobrazovnim institucijama u Republici Srbiji, kao i šest memoranduma s fakultetima iz Republike Srpske. Time je omogućeno da se blizu 800 studenata putem stručne prakse upozna s ključnim poslovnim procesima centralne banke, dok su najbolji studenti ostali na radu u Narodnoj banci Srbije.
Uprkos sve većoj potražnji za talentima na tržištu zasnovanom na znanju, uspeli smo da se izborimo za najbolje i da budemo njihov prvi izbor. Narodna banka Srbije je postala atraktivan poslodavac za mlade ljude koji žele da unaprede teorijska znanja stečena na univerzitetu – broj zaposlenih starosti između 20 i 30 godina povećan je za 36,06%.

„Naši ciljevi su definisani zakonom – cenovna i finansijska stabilnost, uz podršku ekonomskoj politici. Stabilnost kojoj 12 godina u kontinuitetu doprinosimo donosi korist za sve – građane i privredu, izvoznike i uvoznike, investitore i potrošače. I ponoviću ono što često ističem: U Srbiji je stabilnost postala nova realnost. U Srbiji više niko ne mora sa strepnjom da gleda u kursnu listu. Ipak, stabilnost nije datost. Ne podrazumeva se sama po sebi, već je rezultat dobro odmerenih mera, budnosti, pa i hrabrosti u ovim uslovima koje nameće globalna politička scena. I često se u krugovima ekonomista neosnovano vrši odvajanje ekonomije od politike. Odgovorno tvrdim da su samo zajedno celina i da bez političke stabilnosti ne bismo imali ovakve rezultate. Mi smo dokazali da za nas stabilnost nema alternativu, svesni da u našem poslu nema konačnih pobeda. Poverenje koje vidimo i kroz rekordnu dinarsku štednju i u narednom periodu ćemo opravdati rezultatima u korist naših građana. Reči su početak, a samo dela i rezultati govore o svima nama”, zaključila je guverner Jorgovanka Tabaković.

Foto-galerija