Врсте трансакција којима Нaродна банка Србије спроводи операције на отвореном тржишту

Народна банка Србије, у складу са прописима којима се регулише спровођење операција на отвореном тржишту, обавља репо и трајне трансакције куповине и продаје хартија од вредности.

Репо трансакције

Под репо трансакцијом хартијама од вредности подразумевају се куповина и продаја хартија од вредности у којој су се уговорне стране споразумеле да на датум куповине продавац прода купцу хартије од вредности, који плаћа продавцу куповну цену за те хартије, уз истовремену обавезу купца да на уговорени датум реоткупа те исте хартије од вредности прода продавцу, који је у обавези да купцу плати уговорену реоткупну цену.

Репо трансакције могу се поделити на:

1. реверзне репо трансакције – репо продаја хартија од вредности,
2. репо трансакције – репо куповина хартија од вредности.

У реверзној репо трансакцији Народна банка Србије банкама репо продаје хартије од вредности – датум продаје, са обавезом да те хартије од вредности откупи на уговорени датум – датум реоткупа. На датум продаје хартија од вредности Народна банка Србије наплаћује од банака куповну цену за те хартије, док на датум реоткупа плаћа банкама куповну цену увећану за камату – реоткупна цена. Ефекат трансакције је привремено повлачење вишкова ликвидности из банкарског сектора.

У репо трансакцији Народна банка Србије од банака репо купује хартије од вредности – датум куповине, при чему су банке у обавези да те хартије од вредности откупе на уговорени датум – датум реоткупа. На датум куповине хартија од вредности Народна банка Србије плаћа банкама куповну цену за те хартије, док на датум реоткупа наплаћује од банака куповну цену увећану за камату – реоткупна цена. Ефекат трансакције је привремено обезбеђење недостајуће ликвидности банкарског сектора.

Основне карактеристике концепта репо трансакција које спроводи Народна банка Србије су:

• промена власништва купљених хартија од вредности за време трајања репо трансакције;
• приход по основу камате из купљених хартија од вредности које су предмет репо трансакције, а који се исплаћује за време трајања репо трансакције, као и све исплате дела номиналне вредности за време трајања те трансакције, припадају продавцу и купац је дужан да целокупан износ тог прихода, односно  целокупан износ који исплаћује издавалац хартија од вредности за време трајања репо трансакција – уплати на новчани рачун продавца;
• куповна цена у репо трансакцијама утврђује се применом процента умањења номиналне вредности хартија од вредности које су предмет репо трансакције у којој Народна банка Србије купује хартије од вредности, односно применом процента увећања номиналне вредности хартија од вредности које су предмет реверзне репо трансакције у којој Народна банка Србије продаје хартије од вредности;
• реоткупна цена у репо трансакцијама представља износ који је на датум реоткупа продавац дужан да плати купцу за купљене хартије од вредности. Реоткупна цена утврђује се применом репо стопе на куповну цену за број дана у периоду од датума куповине до датума реоткупа.

Трајне трансакције

Под трајном трансакцијом хартијама од вредности подразумева се куповина и продаја хартија од вредности без обавезе њихове поновне продаје, односно куповине.

Ради повлачења вишкова ликвидних средстава банака, Народна банка Србије је почев од 2000. године па до јануара 2005. године, као основни облик интервенције на новчаном тржишту, аукцијски трајно продавала сопствене краткорочне хартије од вредности – благајничке записе различитих рокова доспећа. У периоду од јануара 2005. године до фебруара 2009. године, Народна банка Србије је трајне трансакције хартијама од вредности користила као помоћни инструмент монетарне политике.