Палата Народне банке, изграђена у стилу неоренесансног академизма, представља једно од највећих и најлепших остварења у Београду у 19. веку, због чега је сврстана у споменике културе под заштитом државе...
Бивша Социјалистичка Федеративна Република Југославија била је једна од земаља учесница Бретонвудске конференције (1944. године) и оснивача Међународног монетарног фонда (ММФ) и Светске банке. Одлуком Одбора извршних директора ММФ-а од 14. децембра 1992. године, констатовано је да је СФРЈ престала да постоји, чиме је престало и њено чланство у ММФ-у, а истовремено су утврђени услови под којима земље сукцесори могу да наследе чланство СФРЈ у ММФ-у. Од активе и пасиве СФРЈ у ММФ-у, СР Југославији је припало 36,52%.
Одбор извршних директора ММФ-а је 20. децембра 2000. године донео одлуку, с ретроактивним дејством од 14. децембра 1992. године (Press Release No. 00/75), да је СР Југославија испунила услове за чланство у тој институцији.
Након осамостаљивања Републике Црне Горе, Република Србија је наследила међународно-правни субјективитет државне заједнице Србија и Црна Гора и наставила њено чланство у међународним финансијским организацијама.
ММФ је 21. јула 2006. године потврдио континуитет Републике Србије у односу на државну заједницу Србија и Црна Гора (Press Release No. 06/161), као и да Република Србија наставља чланство с постојећом квотом од 467,7 милиона специјалних права вучења и свим правима и обавезама које проистичу из тог чланства.
Гувернер Народне банке Србије обавља функцију гувернера Републике Србије у Међународном монетарном фонду, а вицегувернер Народне банке Србије функцију заменика гувернера Републике Србије у ММФ-у.
Република Србија чланица је конституенце Швајцарске, изборне групације преко које остварује своје право гласа у ММФ-у и Светској банци од децембра 2000. године. Земље чланице које чине конституенцу у ММФ-у су: Швајцарска, Пољска, Србија, Туркменистан, Казахстан, Азербејџан, Киргизија, Таџикистан и Узбекистан. Београд је 2009. године био домаћин састанка конституенце Швајцарске.
Редовна сарадња Републике Србије с ММФ-ом одвија се у оквиру годишњих консултација по члану IV Статута ове институције. Овакве консултације представљају статутарну обавезу земаља чланица, на основу којих ММФ доноси оцену о економској ситуацији у земљи и адекватности мера економске политике.
Свеобухватна реформа квота и управљања ММФ-а ступила је на снагу 26. јануара 2016, чиме је омогућено повећање укупних квота ММФ-а за 100% у оквиру 14. опште ревизија квота, уз прилагођавање релативног учешћа земаља чланица (Press Release No.16/25).
Република Србија измирила је обавезе по основу повећања своје квоте код ММФ-а, са 467,7 на 654,8 милиона специјалних права вучења, 10. фебруара 2016. На овај начин, сразмерно је повећан обим могуће финансијске подршке у оквиру будућих аранжмана са ММФ-ом.
У периоду од 2000. године, сарадња Републике Србије са ММФ-ом одвијала се у оквиру следећих аранжмана:
Одбор извршних директора Међународног монетарног фонда одобрио је 19. децембра 2022. године Републици Србији 24-месечни стендбај аранжман у износу од 290% квоте наше земље у овој међународној финансијској институцији (око 1,89 милијарди специјалних права вучења), као подршку договореном економском програму. Истовремено, позитивно је оцењено спровођење економског програма у оквиру трећег разматрања Инструмента за координацију политика (Press Release No. 22/447, Саопштење НБС од 20. 12. 2023).
Наведени аранжман заменио је Инструмент за координацију политика, надовезујући се на постигнуте резултате и реформску агенду, уз одговарајућа прилагођавања макроекономске политике којима се уважавају актуелни глобални изазови. Циљеви економског програма Републике Србије који су подржани стендбај аранжманом односе се на очување макроекономске и финансијске стабилности прилагођавањем карактера политике текућим економским потресима, јачање отпорности привреде на енергетску кризу спровођењем одговарајуће енергетске политике и реформи како би се решили изазови у домаћем енергетском сектору и истовремено заштитиле најрањивије категорије, и подстицање високог, еколошког, инклузивног и одрживог раста у средњем року спровођењем свеобухватних структурних реформи.
Приликом доношења одлуке о одобравању аранжмана, оцењено је да се Србија у дужем периоду доказала као земља добрих макроекономских перформанси, подржаних Инструментом за координацију политике Међународног монетарног фонда. Истакнуто је да се привреда Србије брзо опоравила од пандемије вируса корона, а да су носиоци политика правовремено започели консолидацију како би се поново изградили одбрамбени механизми. Такође, као кључни ризици истакнути су глобални инфлаторни притисци, слаби изгледи раста наших кључних трговинских партнера, као и високе светске цене енергената, али је наведено да Србија и даље има снажне макроекономске политике. Наведено је да су у Србији већ спроведене мере ради ублажавања наведених ризика, али да актуелни услови захтевају додатне одбрамбене механизме, на чему носиоци политика и раде, а што ће и стендбај аранжман подржати. Оцењено је да је пооштравање монетарне политике Народне банке Србије у условима преноса глобалних инфлаторних притисака било правовремено и адекватно, као и да су рестриктивна монетарна и фискална политика неопходне ради држања инфлације под контролом и очувања релативне стабилности девизног курса динара.
У оквиру закљученог стендбај аранжмана планирано је да део од укупног износа средстава буде повучен током 2022. и 2023. године, док ће се преостали део третирати као средства из предострожности. С тим у вези, Народна скупштина донела је 9. фебруара 2023. године Закон о регулисању обавеза Републике Србије према Међународном монетарном фонду на основу коришћења средстава стендбај аранжмана (Stand-by Arrangement) одобрених Републици Србији одлуком Одбора извршних директора Међународног монетарног фонда од 19. децембра 2022. године (Закон). Сагласно одредбама овог закона, средства се могу користити за директно финансирање буџета, ради рефинансирања обавеза Републике Србије и/или за финансирање текућих буџетских потреба и за ту намену су искоришћена средства прве транше, у износу од 785,76 милиона специјалних права вучења (120% квоте).
Одбор извршних директора Међународног монетарног фонда 18. јуна 2021. одобрио је Републици Србији нови тридесетомесечни програм сарадње, уз подршку Инструмента за координацију политике (Policy Coordination Instrument – PCI), и истовремено закључио редовне консултације с Републиком Србијом за 2021. по члану IV Статута ове међународне финансијске организације (IMF Press Release No. 21/189, Саопштење НБС од 18. 6. 2021).
Нови PCI надовезује се на претходни, који је успешно окончан у јануару 2021. године, и представља наставак успешне сарадње кроз партнерски однос који је изграђен с Међународним монетарним фондом, као и додатну потврду да Република Србија води успешну и кредибилну економску политику. Као и претходни, PCI је саветодавног карактера и не предвиђа коришћење финансијских средстава Међународног монетарног фонда.
Сврха новог програма је да се пружи подршка привредном опоравку Републике Србије од негативних ефеката пандемије, а конкретни циљеви дефинисани договореним макроекономским програмом подржавају економску политику и реформску агенду Републике Србије. Надовезују се на до сада спроведене реформе и остварене резултате и предвиђају:
Приликом доношења одлуке о одобравању новог програма сарадње, извршни директори су похвалили снажан одговор власти у Србији који је ограничио утицај пандемије и поставио основе за економски опоравак. Оценили су да су релаксирајућа монетарна политика и политика у области финансијског сектора и даље одговарајуће, као и да је централна банка ванредним мерама подржала економску активност током пандемије. Констатовано је да је инфлација ниска, са стабилним девизним курсом и добро усидреним инфлационим очекивањима. Такође, извршни директори су оценили да је банкарски систем остао стабилан, ликвидан и добро капитализован, а посебно су поздравили планове за даљу подршку динаризације, као и за унапређење тржишта капитала.
Прво разматрање резултата успешно је окончано 20. децембра 2021. године (IMF Press Release No. 21/392, Саопштење НБС од 20.12.2021).
Друго разматрање резултата успешно је окончано 27. јуна 2022. године (IMF Press Release No. 22/230, Саопштење НБС од 27.06.2022).
Треће разматрање резултата успешно је окончано 19. децембра 2022. године, када је PCI замењен стендбај аранжманом.
Инструмент за координацију политике (Policy Coordination Instrument – PCI), који је Међународни монетарни фонд одобрио Републици Србији у јулу 2018, успешно је окончан у јануару 2021. године.
Програм је представљао континуитет у односу на стендбај аранжман из предострожности, који је Србија успешно завршила у фебруару 2018. године. Одобрен je на период од 30 месеци, био је саветодавног карактера и није предвиђао коришћење финансијских средстава.
Циљ програма био је одржавање макроекономске и финансијске стабилности и наставак структурних и институционалних реформи за подстицање бржег и свеобухватног раста, стварање нових радних места и побољшање животног стандарда. Иако су била неопходна извесна прилагођавања програма услед пандемије, са усмеравањем фокуса на очување грађана, привреде и финансијског сектора, кључни циљеви програма успешно су остварени.
Србија је кризу дочекала у знатно повољнијој макроекономској позицији у односу на претходне кризе, с динамичним привредним растом, ниском и стабилном инфлацијом, елиминисаном фискалном неравнотежом и знатно смањеном екстерном неравнотежом, као и девизним резервама земље на највишем нивоу до сада.
Захваљујући снажним економским основама и значајним мерама носилаца економске политике, као и повољној структури економије, која се у мањој мери ослања на секторе са интензивним контактима, и релативно великом уделу пољопривреде и прехрамбене индустрије, пад економске активности у 2020. износио је свега 0,9%.
Такође, током програма остварен је знатан напредак у погледу модернизације Пореске управе, јачања оквира за јавне инвестиције и праћења и управљања фискалним ризицима.
Током трајања програма, у условима незапамћеног шока у новијој историји, Међународни монетарни фонд је оценио да је одговоран приступ у вођењу земље и дефинисању и спровођењу политика омогућио снажан и адекватан одговор у виду свеобухватних и правовремених мера подршкe привреди и грађанима, без угрожавања ценовне и финансијске стабилности. Такође, оцењено је да је одговор Народне банке Србије био правовремен и снажан, усмерен на очување ликвидности банкарског и финансијског сектора и решености да се осигура да финансијски услови буду стимулативни за привреду и грађане, с циљем брзог и снажног економског опоравка земље.
Напредак у спровођењу договореног економског програма праћен је путем пет полугодишњих разматрања резултата. Одбор извршних директора Међународног монетарног фонда оценио је да је током целог трајања програма његово спровођење било успешно, што је потврђено и чињеницом да су одлуке о успешном завршетку разматрања доношене и без одржавања формалног састанка Одбора извршних директора, што је могућност која се користи када се процени да формална дискусија није неопходна с обзиром да добре макроекономске резултате и добро спровођење мера економске политике.
Одбор извршних директора Међународног монетарног фонда оценио је да је у наредном периоду за Србију важно да убрза спровођење структурних и институционалних реформи ради бржег приближавања нивоа дохотка оном у Европској унији. Приоритети реформи у средњорочном периоду треба да буду даљи развој тржишта капитала и унапређење управљања.
****
Инструмент за координацију политике представља нови механизам подршке Међународног монетарног фонда земљама чланицама, саветодавног је карактера и не предвиђа коришћење финансијских средстава. Намењен је земљама посвећеним реформама, а договара се с циљем добијања подршке одговарајућем економском програму, када земља нема текућих ни потенцијалних платнобилансних проблема.
Трогодишњи стендбај аранжман који је Међународни монетарни фонд одобрио Републици Србији 23. фебруара 2015, у износу од 935,4 милиона специјалних права вучења (око 1,2 милијарде евра), успешно је окончан 22. фебруара 2018. године. Спровођењем договореног економског програма остварени су циљеви у погледу постизања макроекономске равнотеже, пре свега успостављањем одрживости јавних финансија, унапређењем отпорности финансијског сектора и јачањем конкурентности и привредног раста. Аранжман је закључен из предострожности, што значи без намере да се одобрена средства користе, осим у случају платнобилансних потреба земље. Током трајања стендбај аранжмана, обављено је осам разматрања резултата у спровођењу договореног економског програма о којима је Одбор извршних директора Међународног монетарног фонда дао позитивне оцене, а средства која су била на располагању нису коришћена. Остварени резултати економског програма у великој мери превазишли су очекивања. Економска активност бележила је континуирани раст, а реални бруто домаћи производ већи је него пре избијања светске економске кризе, услед раста инвестиција, извоза и запослености. Спроведена је одлучна фискална консолидација, с резултатима знатно бољим од очекиваних, услед чврсте контроле текућих расхода и добре наплате прихода. Дефицит опште државе је у року од три године прерастао у суфицит, чиме је обезбеђена стабилна фискална позиција и створен основ за макроекономску стабилност. Остварен је и значајан напредак у спровођењу структурних реформи, чиме је ојачан потенцијал раста српске привреде, уз отварање нових радних места и смањење фискалних ризика. Сарадња с Међународним монетарним фондом на овом аранжману повећала је обим страних директних инвестиција и побољшала кредитни рејтинг земље. Током трајања аранжмана, Народна банка Србије водила је опрезну релаксирајућу монетарну политику у режиму циљања инфлације, ослушкујући притом сигнале из међународног окружења и с домаћег тржишта, чиме је кључно допринела економском опоравку земље. Постигнута је ниска и стабилна инфлација и стабилност финансијског система, а обезбеђена је и релативна стабилност девизног курса, што је утицало на знатан раст поверења на домаћем тржишту. Смањене су каматне стопе на динарско задуживање, што је утицало на раст кредитне активности и инвестиција. Реформе финансијског сектора повећале су отпорност банака и довеле их у много бољу позицију да подрже реални сектор. Мере за смањење учешћа проблематичних кредита у укупним кредитима, које је Народна банка Србије спровела у сарадњи с Владом, дале су одличне резултате, тако да је износ проблeматичних кредита више него преполовљен у односу на ниво из 2015. године. Реформе финансијских институција у државном власништву су у току, а Народна банка Србије почела је да примењује стандарде банкарске супервизије Базел III, чиме је додатно ојачана контролна функција централне банке, у складу са стандардима Европског система централних банака.
Одбор извршних директора ММФ-а одобрио је СР Југославији, 13. маја 2002. године, трогодишњи финансијски аранжман, тзв. аранжман за продужено финансирање (Extended fund facility), у износу од 650 милиона специјалних права вучења (око 829 милиона долара), као подршку економском програму стабилизације и реформи за период 2002-2005. године (Press Release No. 02/25). Коришћење прве транше новог финансијског аранжмана у износу од 50 милиона специјалних права вучења (око 64 милиона долара) стављено је на располагање Југославији одмах након активирања новог аранжмана 14. маја 2002. године. Финансијска средства Фонда у оквиру новог аранжмана користиће се у 13 транши (рата) од по 50 милиона специјалних права вучења и биће условљена остваривањем задовољавајућих резултата утврђеног економског програма и структурних реформи. Оцена спровођења програма и остварених резултата вршиће се полугодишње. Нови финансијски аранжман одобрен је захваљујући добрим резултатима спровођења економског програма и структурних реформи утврђених stand-by аранжманом од 11. јуна 2001. године, као и задовољавајућим економским програмом стабилизације и реформи СР Југославије за период 2002-2005. године. Основу средњорочног економског програма чине постизање одрживог привредног раста, побољшање животног стандарда становништва, ниска стопа инфлације и даљи раст девизних резерви земље. С тим у вези, кључне реформе извршиће се на плану либерализације девизног тржишта, побољшања домаћег система платног промета, јачања контроле пословања банака, побољшања пореске администрације и убрзавања процеса приватизације. Закључивање новог финансијског аранжмана са Фондом омогућиће реализацију прве фазе смањења дуга СР Југославије према повериоцима Париског клуба у износу од 51%, тј. за око 2 милијарде долара, у складу са Усаглашеним записником о консолидацији дуга СР Југославије, потписаним 28. децембра 2001. године. На Одбору извршних директора Фонда, истакнути су «импресивни резултати које су југословенске власти оствариле у процесу стабилизације и спровођења реформи од краја 2000. године, од када је СР Југославија наследила чланство у Фонду». Оцењено је да средњорочни економски програм СР Југославије, подржан аранжманом за продужено финансирање, предвиђа даљи напредак у стабилизацији, уз обезбеђење услова неопходних за реструктурирање и инвестиционе потребе земље. Југословенским властима је препоручено доследно спровођење програма, ради остваривања трајног привредног раста и одрживе спољне позиције земље. Истовремено, похваљено је досадашње спровођење макроекономске, монетарне и фискалне политике и истакнута је "импресивна брзина којом власти спроводе кључне структурне реформе". Оцењено је да је средњорочни оквир фискалне политике у складу са постизањем ниске стопе инфлације и фискалне одрживости, с тим да се побољша пореска администрација усклађивањем расхода путем ефикаснијег вршења услуга и бољим усмеравањем бенефиција. Поздрављена је даља либерализација девизног система, која омогућава СР Југославији прихватање обавеза по члану 8. Статута Фонда, као и намера Народне банке Југославије да на адекватан начин прати кретања на девизном тржишту и води одговарајућу политику курса.
Одбор извршних директора ММФ-а је 11. јуна 2001. године СР Југославији одобрио stand-by кредит у износу од 200 милиона специјалних права вучења (око 249 милиона САД долара) као подршку економском програму Савезне владе (Press Release No. 01/31). Том приликом г. Стенли Фишер, први заменик извршног директора истакао је следеће: “Власти у СРЈ укључиле су се импресивно брзо и одговорно у изузетно тежак задатак обнове њене уништене привреде. Подршка том замаху биће кључна за грађење широке политичке подршке реформама и осигурање њихове оправданости.” Фишер је рекао да су важне структурне реформе, као што су либерализација девизног и трговинског система, као и радикалне реформе фискалног система већ започете. Штавише, нагласио је он, југословенске власти су формулисале и почеле примену реструктурирања банака у сарадњи са ММФ-ом и Светском банком, а предстоји и усвајање новог транспарентног оквира за приватизацију. Р Југославији је одмах стављено на располагање 50 милиона специјалних права вучења (око 62 милиона САД долара). Према одлуци Извршног одбора ММФ-а, Југославији ће преостале три транше зајма бити одобраване после састављања кварталних прегледа извршења програма. Резултати спровођења програма stand-by аранжмана оцењују се на основу договорених квантитативних критеријума извршења (нето девизних резерви Народне банке Југославије, нето домаће активе, задужења консолидоване јавне управе код банкарског сектора, закључивања нових неконцесионалних иностраних зајмова од стране јавног сектора, преузимања дугова привреде према банкама од стране јавног сектора и спречавања акумулирања нових доцњи по основу сервисирања спољног дуга), као и структурних мера у фискалном, финансијском и приватном сектору.
