Палата Народне банке, изграђена у стилу неоренесансног академизма, представља једно од највећих и најлепших остварења у Београду у 19. веку, због чега је сврстана у споменике културе под заштитом државе...
Народна банка Србије користи макропруденцијалне стрес-тестове за процену отпорности и рањивости целокупног финансијског система и утицаја макроекономских променљивих на стабилност система, као и на појединачне финансијске институције.
Резултати макропруденцијалних стрес-тестова објављују се као део Годишњег извештаја о стабилности финансијског система.
У зависности од врсте анализе, коначног циља и начина извођења стрес-тестова разликујемо:
Макропруденцијални стрес-тест не обезбеђује одговор на питање како ће банкарски сектор функционисати у условима кризе, већ осветљава кључне ризике и њихов утицај на капитал и ликвидност. Такође, анализира се утицај ризика на банкарски систем, узимајући у обзир повратне спреге – трансмисију ризика унутар финансијског система у земљи, али и прекогранично, и трансмисију ризика између финансијског сектора и реалне економије. Резултати стрес-тестова могу бити извор информација за системе раног упозорења, као и основа за управљање и решавање кризе појединачних институција.
Макропруденцијални стрес-тестови обично не предлажу специфичне мере за појединачну банку, већ служе као основа за макропруденцијалне препоруке централних банака.
У процесу стрес-тестирања морају се узети у обзир две значајне димензије:
Билансне позиције које могу бити погођене шоком налазе се и на страни активе (готовина и готовински еквиваленти, дати кредити и купљене хартије од вредности) и на страни пасиве (депозити клијената, добијене кредитне линије и емитоване хартије од вредности). Имајући у виду структуру ризика којима су изложене банке у свом пословању, кредитни ризик и ризик ликвидности заузимају најзначајнија места.
Макропруденцијални стрес-тестови који се користе у Народној банци Србије тренутно омогућавају: