21.11.2015.

Блиц – поводом количине новчаница у промету

Питања:

• Када се даје налог за штампање новца, на основу чега се доноси одлука колико ће новчаница различитих апоена бити одштампано за наредну годину?
• Када се штампају нове новчанице?(разлози)
• У пракси (у продавницама,трговинама, трафикама...) се показало да некако стално недостаје ситан новац (ту мислим на апоене од 10, 20, 100, 200 и 500 динара). Зашто је то тако?
• Да ли их заиста има мање у оптицају?
• У којим апоенима има највише новчаница у оптицају а у којима најмање?
• Зашто је то тако? 

Одговор Народне банке Србије: Законом о Народној банци Србије утврђена је и једна од основних функција Народне банке Србије – издавање новчаница и кованог новца и управљање токовима готовине и у том смислу одржавање обима, квалитета и апоенске структуре новчаница на оптималном нивоу.

Народна банка Србије:

• прати стање и кретање новчаница у оптицају, по обиму и апоенској структури, на дневном, месечном, тромесечном, полугодишњем и годишњем нивоу и прати тенденцију у дужем временском периоду;
• прати уплате и исплате новчаница које врше банке, по обиму и апоенској структури, на дневном, месечном, тромесечном, полугодишњем и годишњем нивоу и прати тенденцију уплата и исплата у току године и у дужем временском периоду;
• прати обим и апоенску структуру уништених новчаница на годишњем нивоу и тенденцију уништаја новчаница у дужем временском периоду;
• прати обим и апоенску структуру обрађених новчаница и по том основу могућност задовољавања потреба готовинског платног промета из новчаница које су обрадом издвојене као подобне за оптицај;
• сагледава потребу и могућност супституције одређених апоена новчаница и по том основу повлачење из оптицаја одређених апоена и/или пуштање у оптицај нових апоена новчаница.

На основу тих сагледавања, предлаже се Програм израде новчаница, кованог новца и других производа у наредној години. Програм, између осталог, садржи количину и апоенску структуру новчаница које је потребно израдити ради задовољавања редовних потреба готовинског платног промета, замене новчаница неподобних за оптицај (похабане и оштећене новчанице), као и за резерву у трезорима до наредног циклуса израде новчаница.

Од укупне количине новчаница у оптицају, највише су заступљене новчанице апоена од 1000 динара, затим апоена од 10 и 20 динара, док су најмање заступљене новчанице апоена од 5000 динара. Пуштањем у оптицај новчаница апоена од 2000 динара, о чему је одлука донета 22. децембра 2011. године, смањено је учешће новчаница апоена од 1000 динара у оптицају, односно постигнут је њихов оптимални ниво.

Основни аргументи за израду и увођење у оптицај новчанице апоена од 2000 динара били су употпуњење апоенске структуре новчаница у оптицају, лакше пословање готовим новцем у платном промету, смањење укупне количине новчаница у оптицају, лакша и једноставнија манипулација новцем (бројање, обрада, транспорт, смештај у трезоре и сл.), мањи трошкови израде и др.

Из наведеног проистиче да је таква апоенска структура готовог новца у оптицају резултат свеобухватне анализе и планирања у Народној банци Србије како би се обезбедио одговарајући обим, апоенска структура и квалитет новчаница у оптицају, а све ради задовољавања потреба готовинског платног промета. Имајући у виду да је Народна банка Србије у потпуности обезбедила довољну количину и квалитет новчаница свих апоена, констатације да у готовинском платном промету нема довољно новчаница одређених апоена не могу бити основане.

Кабинет гувернера