21.06.2013.
Слабљење домаће валуте с краја маја није само карактеристика, нити особеност Србије. Слабљење валута присутно је у готово свим земљама у региону које спроводе режим руковођено флуктуирајућег курса, при чему се очекује да се овај тренд испољи у готово свим земљама тзв. растућег тржишта. У последњих месец дана, тачније 20. јуна у односу на 20. мај, динар је ослабио за 2,9%, мађарска форинта за 2,4%, пољски злот за 2,8%, румунски леј за 4,1%, турска лира за 6,3%. У истом периоду, од земаља у региону са истим режимом девизног курса ојачала је само чешка круна, и то за 1,2%. У истом периоду, слично реакцији Народне банке Србије, и друге централне банке су интервенисале на девизном тржишту како би ублажиле депрецијацијске притиске, те ни по том основу Народна банка Србије није изолован случај, нити се понашала различито од праксе других централних банака (на пример централне банке Турске или Пољске).
Слабљење валута земаља региона и/или растућих тржишта иницирано је очекивањима да ће ФЕД од септембра започети с постепеним смањењем обима куповине хартија од вредности и по том основу смањити износе додатног убризгавања ликвидности, на шта су међународни инвеститори реаговали смањењем улагања у имовину у локалним валутама, повлачењем из домаћих валута и повећаном тражњом за девизама, што је генерисало депрецијацијске притиске на локалне валуте. Присутни глобални фактори додатно су интензивирани специфичностима сваке земље. Код неких земаља, као што су Србија или Турска, иницијални притисци на слабљење домаће валуте додатно су интензивирани економским и политичким специфичностима појединих земаља. У случају Србије, додатни притисци на динар потичу по основу забринутости домаће и међународне јавности поводом стања јавних финансија и њихове дугорочне одрживости. Слабљење турске валуте интензивирано је актуелним превирањима и дешавањима у тој земљи. Такође, поред очекиваних мера ФЕД-а, очекује се да ће успорени опоравак светске привреде додатно деловати у правцу слабљења валута земаља тзв. растућих тржишта, који су значајни извозници примарних производа (пре свих земље Латинске Америке), услед смањене тражње и нижих цена њихових главних извозних производа.
Додатни депрецијацијски притисци присутни су и након саопштења ФЕД-а средином недеље и готово недвосмислене најаве да ће умањити обиме куповине хартија од вредности и потпуно окончати тзв. квантитативно лабављење у току следеће године. Наредног дана, од обраћања јавности званичника ФЕД-а готово све валуте у региону су изгубиле још по 0,3% своје вредности. Утицај мера ФЕД-а, поред присутних депрецијацијских притисака, очекује се и у погледу раста дугорочних каматних стопа и виших приноса на обвезнице како развијених земаља, тако и земаља у развоју, сразмерно перцепцији преузетог ризика од стране инвеститора.
Услед интегрисаности наше привреде у светске финансијске токове и њене релативно високе осетљивости због још увек довољно неразвијеног и плитког домаћег тржишта, релативно мали износи повећане тражње (понуде) за девизама изазивају снажне депрецијацијске (апрецијацијске) притиске. У таквим околностима, а у условима крхког економског опоравка и неизвесности која се односи на мере економске политике које је нужно предузети како би се ниво дефицита и јавног дуга учинио дугорочно одрживим, повећана нервоза и смањени апетит инвеститора за преузимање ризика улагањем у динарске инструменте изазвали су повлачење из динара и депрецијацијске притиске. Да би ублажила прекомерне дневне осцилације и обезбедила несметано функцонисање девизног тржишта, Народна банка Србије је у претходном делу године интервенисала и на страни куповине и на страни продаје девиза, али без намере да утиче на тренд курса или да брани неки зацртани ниво курса.
У наредном краткорочном периоду, стабилизација на девизном тржишту обезбедиће се отклањањем неизвесности у вези с будућом економском политиком, која подразумева кредибилан програм фискалне консолидације и доследно спровођење неопходних реформи у јавном сектору, а који би у крајњој инстанци резултирали знатно унапређеним привредним амбијентом и атрактивним за прилив страног капитала, било у форми страних директних инвестиција било у форми портфолио инвестиција. У дугом року, стабилизација на девизном тржишту требало би да се обезбеди промовисањем раста привреде базираном на нето извозу, који би требало да допринесе прилагођавању дефицита текућег рачуна дугорочно одрживом нивоу.
Кабинет гувернера
