14.07.2026.
Слање новца у иностранство у еврима, плаћање робе и услуга, као и пословање домаћих компанија с партнерима из Европе, добили су нови, једноставнији и ефикаснији начин функционисања. Приступањем Републике Србије Јединственом подручју за плаћања у еврима (SEPA), прекогранична плаћања постала су бржа, транспарентнија и усклађена са стандардима који се већ примењују у европским земљама.
Овај корак није представљао само техничку промену у начину обављања платних трансакција већ и значајну новину која се непосредно одразила на грађане, привреду и финансијски сектор, омогућивши једноставније плаћање, већу предвидивост трошкова и лакше пословање са иностранством.
Шта је заправо SEPA, како овај систем функционише, због чега је приступање Србије овом европском платном простору важно и које конкретне користи доноси грађанима и привреди – у рубрици „Корисно је да знате” објашњава Јована Деспенић, самостални стручни сарадник за девизне послове и кредитне односе са иностранством у Сектору за девизне послове и кредитне односе са иностранством.
„Јединствено подручје за плаћање у еврима – SEPA (Single Euro Payments Area) представља резултат иницијативе за хармонизацију начина извршавања безготовинских плаћања у еврима широм Европе. Данас подручје SEPA обухвата 41 државу чланицу, укључујући све државе чланице Европске уније”, истиче Јована Деспенић.
Она објашњава да се функционисање подручја SEPA заснива на примени јединствених техничких стандарда и усклађених правила, чиме се омогућава ефикасно, сигурно и транспарентно извршавање платних трансакција у еврима широм наведеног подручја.
„Основни циљ овог паневропског платног оквира јесте да се плаћања у еврима широм Европе поједноставе, убрзају и уједначе усклађивањем националних платних система држава чланица, како би они функционисали као јединствен систем и како би прекогранична плаћања унутар подручја SEPA била упоредива с домаћим платним прометом.”
Како додаје, SEPA функционише путем пет засебних платних шема које уређују начин извршавања различитих врста плаћања у еврима.
„Свака од тих шема има сопствена правила, стандарде и услове учешћа које прописује Европски платни савет. Посредством ових шема, пружаоци платних услуга, као званични учесници шема, имају могућност да својим корисницима обезбеде реализацију плаћања у стандардизованом и аутоматизованом систему.”
Република Србија је 22. маја 2025. године постала чланица подручја SEPA, чиме су створени услови да домаћи пружаоци платних услуга својим корисницима омогуће спровођење трансакција путем SEPA платних шема.
„Према календару Европског платног савета, мај 2026. године означен је као најранији датум од када пружаоци платних услуга из Србије могу бити оперативно спремни за извршавање плаћања путем SEPA платних шема. Сходно томе, Народна банка Србије и 18 од 19 банака које послују у Републици Србији приступиле су платној шеми SEPA трансфер одобрења (SEPA Credit Transfer – SCT) и започеле њену оперативну примену.”
То практично значи да је од тог датума корисницима финансијских услуга у Србији омогућено да плаћања у еврима у оквиру подручја SEPA обављају ефикасније, брже и по повољнијим условима.
„Већ у првом месецу спровођења трансакција путем наведене платне шеме значајан део прекограничних плаћања у еврима са земљама чланицама SEPA реализован је путем овог канала плаћања. То потврђује да је поменути европски платни оквир успешно уведен у домаћи платни систем, уз брзо прихватање од стране корисника финансијских услуга.”
Према њеним речима, напредак и приступање домаћих пружалаца платних услуга SCT платној шеми остварени су уз стручну подршку Народне банке Србије.
„Народна банка Србије је током читавог процеса имала улогу институционалног координатора и носиоца активности усмерених ка благовременој и усклађеној интеграцији домаћег банкарског сектора у SEPA оквир”, истиче Јована Деспенић.
Шта SEPA доноси грађанима у привреди?
Приступање Републике Србије подручју SEPA доноси бројне практичне користи и грађанима и привреди. Према речима Јоване Деспенић, једна од највећих предности јесте то што ће се плаћања у еврима обављати по јединственим правилима која важе широм подручја SEPA, што цео поступак чини једноставнијим и предвидивијим.
„За грађане Србије приступање подручју SEPA доноси бројне практичне користи. Могућност да се трансакције реализују по јединственим правилима која важе широм наведеног подручја доприноси већој једноставности и предвидивости целокупног поступка.”
Она наглашава да се посебна предност SCT платне шеме огледа у јасно дефинисаним правилима извршења трансакција која важе за све учеснике у систему.
„Средства се примаоцу плаћања преносе у року од једног радног дана од тренутка када банка прими од платиоца уредан налог за плаћање и, када је то предвиђено важећим прописима, потребну документацију и додатне податке.”
Према њеним речима, једна од значајних предности за кориснике јесте и то што прималац плаћања добија пун износ трансакције.
„Прималац плаћања добија пун износ трансакције, односно без умањења за трошкове посредничких банака, док свака страна сноси трошкове своје банке, у складу с њеном важећом тарифом. То корисницима финансијских услуга обезбеђује већу транспарентност и извесност приликом планирања плаћања.”
Значај приступања подручју SEPA посебно долази до изражаја када је реч о домаћој привреди.
„Европска унија је један од најзначајнијих спољнотрговинских партнера Републике Србије, а велики део пословних трансакција домаћих правних лица обавља се управо са партнерима из европских земаља”, наводи Деспенићева.
Управо зато, како додаје, могућност извршавања трансакција са Европском унијом и осталим европским земљама чланицама подручја SEPA путем стандардизованих платних шема има вишеструке предности за пословање.
„То омогућава ефикасније управљање новчаним токовима, лакше планирање пословања и смањене трошкове прекограничних плаћања.”
Како објашњава, ове погодности су од посебног значаја за мала и средња предузећа, која чине значајан део домаће привреде.
„Бржа и предвидивија плаћања путем SEPA платних шема, као и једноставније пословање с партнерима из иностранства, могу допринети њиховој већој конкурентности и лакшој интеграцији са европским тржиштем. На тај начин SEPA доноси корист привреди у целини, подстичући економску сарадњу и јачање пословних веза домаће привреде са европским тржиштем”, закључује Јована Деспенић.
SEPA – важан корак ка европским интеграцијама
Чланством Републике Србије у подручју SEPA и омогућавањем корисницима финансијских услуга да спроводе трансакције путем SEPA платних шема остварен је важан корак у процесу интеграције домаћег тржишта с тржиштем Европске уније. Како истиче Јована Деспенић, приступање овом систему није само техничко питање платног промета већ и потврда усклађености Србије са европским стандардима.
„Процес приступања подручју SEPA, између осталог, обухватио је испуњавање захтевних критеријума и усклађивање домаћег законодавног и институционалног оквира с релевантним прописима Европске уније из области платних услуга, као и области спречавања прања новца и финансирања тероризма.”
Она наглашава да чланство у подручју SEPA представља потврду високог степена усклађености Републике Србије са стандардима Европске уније.
„Чланство у подручју SEPA представља потврду високог степена усклађености Републике Србије са стандардима Европске уније, као и показатељ способности домаћих институција да те стандарде доследно примењују у пракси.”
Према њеним речима, приступање систему SEPA представља важан сегмент ширег процеса европских интеграција.
„Приступање систему SEPA представља важан део свеобухватног процеса европских интеграција Републике Србије и даљег усклађивања домаћег финансијског система с правним и институционалним оквиром Европске уније.”
Приступање подручју SEPA само је један од корака у процесу даље интеграције домаћег платног система са европским платним инфраструктурама, али и један од важних корака у целокупном приступном процесу Републике Србије Европској унији.
„Омогућавање плаћања путем SCT платне шеме створило је предуслове да грађани и привреда већ протекла два месеца користе предности јединствених европских стандарда у платном промету са иностранством, док ће даљи развој и наредне фазе имплементације SEPA пројекта у Републици Србији додатно унапредити ефикасност прекограничних плаћања у будућности.”
Деспенићева наглашава да се користи од приступања SEPA подручју не огледају само у бржим и једноставнијим плаћањима већ и у јачању повезаности Републике Србије са земљама чланицама овог подручја, већој конкурентности домаће привреде, подстицању инвестиција и стварању услова за даљи развој савремених финансијских услуга.
Према њеним речима, управо зато приступање подручју SEPA представља значајан искорак у даљој модернизацији платног промета са иностранством и интеграцији Републике Србије у европске економске токове.
„Овим кораком Народна банка Србије додатно потврђује своју улогу одговорне и поуздане институције која обезбеђује несметано функционисање платног система и очување финансијске стабилности, као и јасну опредељеност ка унапређењу ефикасности, транспарентности и сигурности платног промета и даљем јачању интеграције финансијског система Републике Србије у јединствено европско платно подручје”, закључила је Јована Деспенић.
Кабинет гувернера
