22.05.2026.
Ради потпуног усаглашавања са прописима Европске уније (ЕУ) Народна банка Србије је сачинила Нацрт измена и допуна Закона о заштити корисника финансијских услуга.
Закон о заштити корисника финансијских услуга који је донет пре нешто више од годину дана, великим делом је већ усклађен са директивама Европске уније о хипотекарним и потрошачким кредитима, и тај закон је донео велики број новина као што су ограничење каматних стопа, примена олакшица у отплати кредита, квалитетније предуговорно информисање, додатна права корисника код превремене отплате кредита, а по први пут је регулисана унакрсна продаја финансијских услуга, политика зарада запослених у банкама, саветодавне услуге и још много тога.
Ипак, како би се обезбедила потпуна усклађеност, било је потребно извршити одређене допуне које се пре свега тичу кредитних посредника, услуга саветовања о дугу, као и улоге трговаца када кредитирају купце кроз одложено плаћање. Осим што се могу применити општа правила уговорног права, кредитно посредовање тренутно није уређено. Овим предлогом се на основу искустава у упоредној европској пракси, а у оквирима директива ЕУ, детаљно регулишу врсте кредитног посредовања и који субјекти и под којим условима могу пружати те услуге, поступак лиценцирања, надзора, начин наплате накнаде, итд. Поред тога, све обавезе у погледу предуговорног информисања проширене су и на трговце када купцима одобравају одложено плаћање, зајам или сличне финансијске аранжмане. Разлог за то је што у ЕУ велики број трговаца који робу продају на интернету нуде различите облике финансирања куповине, најчешће у облику „купи сад, плати касније“ (Buy Now Pay Later). Иако у Србији овај облик још увек није значајније заступљен, сва је прилика да ће се и на нашем тржишту све више појављивати овакви и слични кредитни производи које је потребно регулисати, јер могу довести до импулсивне куповине и презадужености корисника. У сваком случају, трговци који намеравају да својим купцима одобравају било који облик финансирања из својих средстава, изузев одложеног плаћања чековима, мораће да буду лиценцирани и биће под надзором Народне банке Србије. Овде треба подвући да то лиценцирано финансирање купаца од стране трговаца не обухвата плаћање платним картицама банака на рате, или повезаним потрошачким кредитима, јер су то кредитни производи банака и трговци ће у тој ситуацији бити углавном у улози кредитних посредника.
Поред претходно наведених допуна, по први пут се препознаје и регулише услуга саветовања о дугу. Иако ова услуга није значајније заступљена у земљама ЕУ, Европска комисија сматра ове услуге изузетно значајним у контексту заштите корисника финансијских услуга, па је Директивом о потрошачким кредитима предвидела у неколико случајева обавезу давалаца кредита да кориснике упућују на ове услуге. Услуге саветовања о дугу ће моћи да пружају лиценцирана правна лица (укључујући и удружења) и предузетници, и биће под надзором Народне банке Србије. Ипак, примена одредби које уређују ове услуге биће додатно одложена, будући да се очекује да у међувремену Европска комисија изађе са прецизнијим упутствима у погледу начина пружања тих услуга.
На крају, ова прилика је искоришћена да се искуства из досадашње примене Закона преточе кроз прецизирање и побољшање постојећих правила.
Нацрт се објављује кроз преглед измена и допуна, како би свим заинтересованим лицима било једноставније да уоче све измене и допуне, и имају увид у будућу пречишћену верзију закона. Позивамо сва заинтересована лица да своје предлоге, коментаре и мишљења доставе Народној банци Србије до 2. јуна 2026. године, на адресу zastita.korisnika@nbs.rs
Преглед нацрта измена и допуна Закона о заштити корисника финансијских услуга
Кабинет гувернера
