Палата Народне банке, изграђена у стилу неоренесансног академизма, представља једно од највећих и најлепших остварења у Београду у 19. веку, због чега је сврстана у споменике културе под заштитом државе...
19.02.2026.
Према подацима Републичког завода за статистику, међугодишња инфлација у јануару успорила је у односу на децембар и износила је 2,4%.
На месечном нивоу, потрошачке цене у јануару су повећане за 0,3%, по основу раста цена услуга (1,3%) и сезонски уобичајеног раста цена поврћа (5,7%), док су у супротном смеру деловале ниже цене нафтних деривата (–2,6%).
Под утицајем поменутог поскупљења поврћа, цене хране и безалкохолних пића забележиле су месечни раст од 0,5%. Цене осталих прехрамбених категорија су, у просеку, остале непромењене или су снижене у односу на децембар. У односу на јануар прошле године, цене хране и безалкохолних пића у просеку су ниже за 1,0%.
Цене енергената су под утицајем појефтињења нафтних деривата на месечном нивоу снижене за 0,7%. Међугодишње посматрано, раст цена енергената у јануару успорио је на 2,9%.
Месечном расту цена у оквиру базне инфлације (0,6%) у потпуности су допринеле цене услуга, по основу корекције цена комуналних услуга, као и сезонског раста цена туристичких пакет-аранжмана. С друге стране, услед сезонског појефтињења обуће и одеће, цене производа у оквиру базне инфлације забележиле су месечни пад. На међугодишњем нивоу, базна инфлација је незнатно виша него у децембру и износила је 4,1%.
Према новој пројекцији, очекујемо да ће међугодишња инфлација наставити да се креће у границама циља од 3 ± 1,5% у овој години, као и у средњем року, при чему ће до септембра ове године бити око централне вредности циља, а затим ће због ефекта ниске базе из претходне године, пре свега код цена хране због ступања на снагу Уредбе о посебним условима за обављање трговине за одређену врсту робе, којом су трговачке марже биле ограничене на 20%, крајем ове године износити око 4%.
Кабинет гувернера
