04.02.2026.
Савет Европе је данас на својој интернет презентацији објавио извештај Манивала (Комитет експерата за процену мера за спречавање прања новца и финансирања тероризма) о узајамном евалуацији Србије, који је усвојен на пленарном заседању тог тела у децембру 2025. године. У овом најповољнијем извештају до сада за Србију, процењена је усклађеност законодавног и институционалног оквира Републике Србије с међународним стандардима ФАТФ-а (техничка усклађеност), као и делотворност система за спречавање прања новца, финансирања тероризма и финансирања ширења оружја за масовно уништење у пракси (ефикасност система).
На основу наведеног извештаја, Република Србија је оцењена значајним (супстанцијалним) нивоом ефикасности за седам од 11 области, док је за преостале четири области оцењена умереним нивоом делотворности (није било области које су оцењене ниским степеном делотворности). Када је реч о техничкој усклађености, оцењено је да је Република Србија у потпуности усклађена са 13 препорука, да је у великој мери усклађена са 23 препоруке, док је делимично усклађена с четири препоруке (нема препорука с којима је Република Србија неусклађена).
На основу ових резултата, Република Србија је стављена у процедуру редовног праћења, што је најбољи могући исход који нека држава може имати након узајамне процене Манивала. Истичемо да је тренутно само шест од 33 државе и јурисдикције Манивала у процедури редовног праћења, док се све остале јурисдикције налазе у режиму појачаног праћења због повећаних ризика у тој јурисдикцији, укључујући и све државе у региону.
Посебно издвајамо делове извештаја Манивала који се односе на оцену српског система за борбу против прања новца: „Укупно гледано, систем функционише на значајном нивоу делотворности, чему доприносе снажан оквир за координацију система и континуиране реформе усмерене на јачање надзора над управљањем ризицима, као и пракси које се односе на примену репресивних мера”. Исто тако, признаје се значајан напредак Србије у протеклим годинама: „Од последње евалуације, Србија је остваривала сталан напредак у јачању свог оквира за спречавање прања новца и финансирања тероризма и отклањању раније утврђених недостатака. Највећи број елемената једног делотворног система већ постоји у Србији, а земља показује значајан ниво делотворности у погледу већине непосредних исхода”.
Врло повољне оцене дате су и у делу надлежности Народне банке Србије – и у погледу делотворности, где је систем оцењен са значајним нивоом делотворности, и у погледу техничке усклађености, где је за 12 од 15 препорука које се односе на финансијски систем Србије оцењено да је у потпуности усклађен, а за преостале три да је у великој мери усклађен, што је резултат какав нема готово ниједна држава чланица Манивала. Позитивне оцене посебно се односе на финансијски систем под надзором Народне банке Србије: „Укупно гледано, систем надзора у Србији показује значајан ниво делотворности, посебно када је реч о банкарском сектору и другим областима означеним вишим степеном ризика, где је поступање надзорних органа довело до осетних побољшања у усклађености пословања”. Оцењено је и да је „Србија развила снажан правни и институционални оквир за лиценцирање и надзор финансијских институција и пружалаца услуга у вези с дигиталном имовином”. Допринос Народне банке Србије изричито је препознат на више места у извештају: „Сви надзорни органи у стању су да артикулишу секторске ризике од прања новца и финансирања тероризма, при чему Народна банка Србије показује посебно напредно разумевање, нарочито у оквиру банкарског сектора”.
Када је реч о појединим областима где се очекује већи напредак у наредном периоду, констатовано да није остварен ефективан надзор над адвокатима, будући да их Адвокатска комора Србије, као надзорни орган, готово уопште није надзирала у делу испуњења обавеза прописаних Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма. Због тога су дате препоруке у вези са успостављањем делотворног двостепеног надзора, заснованог на процени ризика над овом професијом. То је, пре свега, допринело томе да област надзора над нефинансијским сектором буде оцењена умереним, а не значајним нивоом ефективности, као што је случај с финансијским сектором.
Важност овог извештаја огледа се у учвршћивању међународне позиције Републике Србије, њеног кредибилитета и интегритета финансијског система, што доприноси њеној даљој атрактивности као пожељне дестинације за улагање и сигурност финансијског пословања.
На крају, треба констатовати да је овај извештај последица координираног деловања свих делова система – од регулаторних и надзорних органа, преко репресивних органа до делова правосудног система – при чему је врло позитивно оцењена и међународна сарадња с надлежним органима других држава. Све наведено заједно допринело је изузетним резултатима који су потврђени овим извештајем.
Кабинет гувернера
