11.09.2025.
Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је на данашњој седници да референтну каматну стопу задржи на нивоу од 5,75%, као и да на непромењеним нивоима задржи каматне стопе на депозитне (4,5%) и кредитне олакшице (7,0%).
Приликом доношења овакве одлуке, Извршни одбор је пре свега имао у виду остварену и очекивану инфлацију и факторе из домаћег и међународног окружења који утичу на њено кретање. Укупна међугодишња инфлација у Србији је, након успоравања на 3,8% у мају, убрзала на 4,6% у јуну и 4,9% у јулу, највише због утицаја неповољних временских прилика на раст цена хране (посебно непрерађене хране), који је био изражен почетком овогодишње пољопривредне сезоне. Тако је међугодишњи раст цена хране и безалкохолних пића у јулу од 8,1% определио нешто више од половине укупне инфлације. Ако се посматра базна инфлација (по искључењу цена хране, енергије, алкохола и цигарета из индекса потрошачких цена), она је у јулу остала непромењена у односу на јун и износила је 4,7% међугодишње, чиме се први пут након априла 2024. године нашла на нижем нивоу у односу на укупну инфлацију.
Када је реч о кретању инфлације у наредном периоду, Извршни одбор очекује да Уредба о посебним условима за обављање трговине за одређену врсту робе Владе Републике Србије, којом су на шест месеци ограничене марже у трговини на велико и мало на 20%, утиче на ниже потрошачке цене, нарочито хране. У складу с тим, Извршни одбор очекује знатније успоравање међугодишње инфлације у септембру, а након тога њено релативно стабилно кретање у границама циља до краја године. Током наредне године очекује се даље попуштање инфлаторних притисака по основу нижих трошковних притисака из међународног окружења и ефекта слабљења долара према евру, као и још увек рестриктивног карактера монетарне политике Народне банке Србије. Такође, на слабљење инфлаторних притисака у наредној години требало би да утиче и долазак нове пољопривредне сезоне, док ће у супротном смеру деловати ниска база из септембра ове године услед доношења поменуте Уредбе.
Образлажући одлуку, Извршни одбор је истакао да је неопходна опрезност у вођењу монетарне политике и због тога што је неизвесност у међународном окружењу, иако нешто мања него пре неколико месеци, и даље изражена, пре свега због и даље неизвесних будућих трговинских политика водећих светских економија, као и геополитичких тензија. Споразум о царинама који су Сједињене Америчке Државе постигле са Европском унијом уклања део ризика, док је рок за преговоре с Кином продужен за додатних 90 дана. Поред тога, геополитичке тензије и даље представљају знатан ризик за раст светске цене нафте и природног гаса, иако су оне смањене након проглашења примирја на Блиском истоку и почетка преговора Русије и Украјине. Када су у питању одлуке о монетарној политици водећих централних банака, тржишни учесници оцењују да се процес ублажавања монетарне политике Европске централне банке приближио крају, док се за Систем федералних резерви (ФЕД) после дуже паузе очекује наставак циклуса смањења каматних стопа.
Према подацима Републичког завода за статистику, потврђено је да је међугодишњи раст бруто домаћег производа у првој половини године у просеку износио 2%. Према истом извору, индустријска производња у јулу убрзала је међугодишњи раст на 5,5%, а од почетка године на 3,0%, вођена растом сектора прерађивачке индустрије и рударства, док је у сектору енергетике пад успорен. То је у складу са очекивањима Извршног одбора да ће привредна активност убрзати у другој половини године и да ће томе пре свега допринети претходне инвестиције у аутомобилску индустрију. Уз очекивано убрзање реализације државних инфраструктурних пројеката у оквиру програма „Скок у будућност – Србија Експо 2027”, Извршни одбор очекује раст бруто домаћег производа на нивоу ове године од 2,75%, а затим његово убрзање на распон 4–5% у наредне две године. Поред тога, Извршни одбор оцењује да се мерама монетарне политике – одржаном релативном стабилношћу девизног курса и обезбеђеним повољнијим условима кредитног финансирања, што је резултирало двоцифреним међугодишњим растом кредитне активности према сектору привреде и становништва и њеним убрзањем у јулу на 11,4%, подржава убрзање привредног раста. Додатна подршка кредитној, а тиме и економској активности требало би да дође и од омогућавања повољнијег задуживања младих за куповину прве непокретности, као и грађана с нижим примањима и пензионера.
Извршни одбор ће наставити да прати и анализира трендове на домаћем и међународном тржишту и да одлуке о будућој монетарној политици доноси од састанка до састанка у зависности од података који буду пристизали, изгледа у кретању инфлације и њених кључних фактора, као и процене ефеката донетих мера монетарне политике. Истовремено, приликом доношења одлука Извршни одбор ће водити рачуна да се обезбеди очување финансијске стабилности и повољних изгледа привредног раста.
Наредна седница Извршног одбора на којој ће се разматрати економска кретања и донети одлука о референтној каматној стопи одржаће се 9. октобра 2025. године.
Кабинет гувернера
