13.02.2025.
Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је на данашњој седници да референтну каматну стопу задржи на нивоу од 5,75%, као и да на непромењеним нивоима задржи каматне стопе на депозитне (4,5%) и кредитне олакшице (7,0%).
Приликом доношења овакве одлуке, Извршни одбор је истакао да се референтна каматна стопа налази на нивоу од 5,75% од септембра 2024. године, када је у текућем циклусу ублажавања монетарне политике смањена за 25 базних поена по трећи пут, након смањења у јуну и јулу исте године. Ефекти наведених смањења каматне стопе могу се очекивати и у наредном периоду. Извршни одбор је навео да је, и поред кретања инфлације у границама циља, неопходно наставити са спровођењем опрезне монетарне политике, имајући у виду услове у међународном окружењу. О комплексности тих услова говори чињеница да је глобална инфлација још увек генерално висока, док је истовремено привредни раст у многим земљама и регионима релативно спор. Ипак, највише забринутости и даље изазива непредвидивост макроекономских дешавања у међународном окружењу, пре свега раст геополитичких тензија, јачање протекционизма и фрагментације глобалног тржишта. У складу са оценама водећих релевантних институција, Извршни одбор је имао у виду да би нове протекционистичке мере могле да утичу на међународно макроекономско окружење, трговинске токове и ланце снабдевања, с последицама на инфлацију и економску активност, због чега је потребна опрезност у вођењу монетарне политике. Опрезност је такође потребна и због неизвесности у погледу кретања светских цена енергената и других примарних производа, као и појединих прехрамбених сировина, које су недавно достигле рекордне цене на светским берзама услед суше у земљама које су водећи произвођачи.
У складу с најавама Извршног одбора, међугодишња инфлација је наставила да се креће унутар граница дозвољеног одступања од циља и у децембру је износила 4,3%, што је и ниво око кога се стабилизовала током друге половине 2024. године. Опадајућа путања међугодишње инфлације током 2024. постигнута је пре свега успоравањем раста цена хране и енергената. Смањењу базне инфлације (индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета) допринели су мере монетарне политике Народне банке Србије, нижа увозна инфлација и инфлациона очекивања, као и постепено ишчезавање ефеката екстерних шокова. Ипак, као и у другим земљама региона, укључујући зону евра, базна инфлација се у другој половини године кретала изнад укупне инфлације и у децембру је износила 5,3% међугодишње. У наредном периоду инфлација би требало да настави да се креће у границама циља, с тим што ће се почетком ове године кретати на сличном нивоу као крајем 2024, а затим ће средином године успорити, чему ће допринети пре свега и даље рестриктивни монетарни услови и нижа увозна инфлација, као и долазак нове пољопривредне сезоне под претпоставком да ће бити просечна. Очекује се да ће и базна инфлација успорити у наредном периоду и постепено се приближити укупној инфлацији.
Разматрајући актуелна економска кретања, Извршни одбор је посебно истакао чињеницу да је смањење инфлације у Србији остварено уз задржана позитивна кретања у реалном сектору. Према процени Републичког завода за статистику, раст бруто домаћег производа у последњем тромесечју 2024. износио је 3,3%, а на нивоу целе године 3,9%. Посматрано на нивоу године, боља остварења у индустрији, пре свега прерађивачкој, као и у услужним секторима, више су него компензовала негативне ефекте суше на пољопривредну производњу. Позитиван допринос потекао је и од грађевинарства, захваљујући пре свега реализацији инфраструктурних пројеката планираних програмом „Србија – Експо 2027”. Убрзање раста економске активности очекује се и у овој години, подстакнуто растом домаће тражње, али не у мери у којој би то нарушило средњорочну ценовну стабилност. При томе, раст приватне потрошње засниваће се на већем расположивом дохотку и позитивним трендовима на тржишту рада, а раст инвестиција на повећаној профитабилности привреде у претходним годинама, очекиваном наставку високих прилива страних директних инвестиција, планираним капиталним издацима државе у области саобраћајне, енергетске и комуналне инфраструктуре, као и повољнијим финансијским условима захваљујући досадашњем ублажавању монетарне политике Народне банке Србије и Европске централне банке.
Извршни одбор Народне банке Србије наставиће да прати и анализира трендове на домаћем и међународном тржишту и да одлуке о будућој монетарној политици доноси од састанка до састанка у зависности од података који буду пристизали, изгледа у кретању инфлације и њених кључних фактора, као и процене ефеката донетих мера монетарне политике. Истовремено, приликом доношења одлука Извршни одбор ће водити рачуна да се обезбеди очување финансијске стабилности и повољних изгледа привредног раста.
На данашњој седници Извршни одбор је усвојио фебруарски Извештај о инфлацији с новим макроекономским пројекцијама, које ће детаљније бити представљене јавности на конференцији за новинаре 19. фебруара, када ће бити додатно образложене и донете одлуке монетарне политике.
Наредна седница Извршног одбора на којој ће се разматрати економска кретања и донети одлука о референтној каматној стопи одржаће се 13. марта.
Кабинет гувернера
