10.01.2025.
Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је на данашњој седници да референтну каматну стопу задржи на нивоу од 5,75%, као и да на непромењеним нивоима задржи каматне стопе на депозитне (4,5%) и кредитне олакшице (7,0%).
Приликом доношења овакве одлуке, Извршни одбор је истакао да је референтна каматна стопа од јуна 2024. године смањена за укупно 75 базних поена и да се ефекти досадашњег ублажавања монетарне политике могу очекивати и у наредном периоду. Такође, Извршни одбор је нагласио да је, и поред повратка инфлације у границе циља и наставка њеног кретања у оквиру ових граница, неопходно наставити са спровођењем опрезне монетарне политике имајући у виду неизвесност у међународном окружењу, пре свега услед изражених геополитичких тензија и фрагментације светског тржишта. Оваква кретања би могла да утичу на глобално макроекономско окружење, трговинске токове и ланце снабдевања, с последицама на инфлацију и економску активност, а тиме и на монетарне политике централних банака. Опрезност монетарне политике је потребна и с обзиром на то да непредвидивост макроекономских дешавања у међународном окружењу може утицати на светске цене енергената и других примарних производа. Иако се светска цена сирове нафте стабилизовала од средине октобра, захваљујући пре свега очекиваној слабој тражњи за нафтом из Кине и доброј снабдевености светског тржишта, неизвесност у погледу њеног кретања у наредном периоду и даље је присутна. Неизвесност је присутна и у погледу кретања светске цене гаса, с обзиром на то да је Украјина забранила проток гаса преко њене територије из Русије ка Европској унији, након истека претходног споразума. Рекордне цене које су поједине прехрамбене сировине достигле на светским берзама због суше у земљама које су водећи произвођачи (какаоа због суше у западној Африци и кафе због суше у Бразилу) такође изазивају забринутост у погледу светских цена хране, као и смањена понуда пољопривредних производа на домаћем тржишту услед суше током летњих месеци.
Захваљујући ефектима монетарних мера Народне банке Србије, нижој увозној инфлацији, смањењу инфлационих очекивања и постепеном ишчезавању ефеката екстерних шокова, инфлација у Србији се од маја 2024. налази у границама циља (3 ± 1,5%) и у новембру је успорила на 4,3% међугодишње, где се, према процени Републичког завода за статистику, задржала и у децембру. Опадајућа путања инфлације у 2024. години постигнута је пре свега нижим ценама енергената и успоравањем прехрамбене инфлације, али и смањењем базне инфлације. Ипак, слично као у земљама региона, базна инфлација је тренутно виша и постојанија од укупне инфлације и креће се нешто изнад 5%. У наредном периоду инфлација би требало да настави да се креће у границама циља, чему ће пре свега допринети и даље рестриктивни монетарни услови и нижа увозна инфлација. Очекује се да ће и базна инфлација успорити у наредном периоду и постепено се приближити укупној инфлацији.
Одлучујући о монетарној политици Извршни одбор је имао у виду да је смањење инфлације у Србији остварено уз позитивна кретања показатеља у реалном сектору. Према процени Републичког завода за статистику, реални раст бруто домаћег производа у 2024. години износио је 3,9%. Тиме је бруто домаћи производ за преко 18% био већи од претпандемијског нивоа. Привредни раст у претходној години резултат је раста активности у индустрији, грађевинарству и услужним секторима. У оквиру индустрије важан је раст прерађивачке индустрије од 4,4% у 2024. години, који је остварен упркос ниској екстерној тражњи, пре свега из зоне евра. У складу с кретањима у реалном сектору, настављена су повољна кретања на тржишту рада, где се бележи даљи раст запослености, смањење незапослености и реални раст зарада од 9,2% у 2024, чиме је очувана куповна моћ становништва. Рекордан прилив страних директних инвестиција од преко 5 милијарди евра у 2024. години и високи капитални издаци државе подржавају повољне изгледе за раст економске активности у наредном периоду. Подршку домаћим приватним улагањима дају и повољнији услови финансирања захваљујући ублажавању монетарне политике Народне банке Србије и Европске централне банке и по том основу убрзање кредитне активности на 8,0% међугодишње у новембру. Повољнији услови финансирања резултат су и ниже премије ризика земље услед повећања кредитног рејтинга Србије на ниво инвестиционог ранга од стране агенције Standard & Poor’s, што ће се одразити на даљи раст расположивог дохотка за инвестиције и потрошњу, а тиме и на привредни раст. С друге стране, опоравак тражње наших водећих трговинских партнера још увек је спор, с тим да се постепено убрзање очекује у наредном периоду, што ће, заједно с реализацијом инвестиција планираних програмом „Скок у будућност – Србија Експо 2027” и осталих инфраструктурних пројеката, допринети убрзању раста економске активности на распон 4–5% у овој години и наредне две године.
Извршни одбор Народне банке Србије наставиће да прати и анализира трендове на домаћем и међународном тржишту и да одлуке о будућој монетарној политици доноси од састанка до састанка у зависности од података који буду пристизали, изгледа у кретању инфлације и њених кључних фактора, као и процене ефеката донетих мера монетарне политике. Истовремено, приликом доношења одлука Извршни одбор ће водити рачуна да се очувају финансијска стабилност и повољни изгледи привредног раста.
Наредна седница Извршног одбора на којој ће се разматрати нова пројекција инфлације и економске активности и донети одлука о референтној каматној стопи одржаће се 13. фебруара 2025. године.
Кабинет гувернера
