09.09.2024.
У протеклих дванаест година примене Закона о заштити корисника финансијских услуга („Службени гласник РС”, бр. 36/2011 и 139/2014) Народна банка Србије је активно користила све његове одредбе и механизме како би унапредила положај корисника финансијских услуга. Показало се и у случају овог закона да је много важније адекватним тумачењима, која су шира од пуког језичког тумачења, развити добру и садржајну праксу у примени закона, уместо његових учесталих измена и допуна. Ипак, после више од дванаест година примене, након што су у пракси примењени и исцрпљени сви инструменти заштите права и интереса корисника финансијских услуга и са огромним искуством које је током тих година стечено, Народна банка Србије је припремила Нацрт новог Закона о заштити корисника финансијских услуга, који треба да ниво заштите тих корисника који је у пракси достигнут сачува и унапреди, између осталог, и прописивањем тих достигнућа у Закону, стварајући тако основ и подстицај за даљи напредак у овој области. Народна банка Србије је активно пратила рад Европске комисије на припреми нове директиве о потрошачким кредитима, те је спремно дочекала њено усвајање (Директива (ЕУ) 2023/2225 од 18. октобра) и највећи део одредаба те директиве је имплементирала у овај нацрт.
Нацрт новог закона доноси много новина, од којих јавност свакако показује највеће интересовање за ограничење каматних стопа. Након скоро деценије историјски незабележених ниских вредности каматних стопа (које су у неким случајевима биле и негативне), њихов нагли раст у другој половини 2022. године, пре свега као последица борбе централних банака са инфлацијом, довео је пре свега кориснике стамбених кредита у ситуацију да им рате кредита знатно оптерете месечни приход, што је могло да угрози редовну отплату ових кредита. Народна банка Србије је реаговала Одлуком о привременим мерама за банке које се односе на стамбене кредите физичким лицима („Службени гласник РС”, бр. 78/2023) из септембра 2023. године и привремено ограничила каматну стопу и за постојеће (с променљивом каматном стопом) и за новоодобрене кредите.
Ипак, како би се ово питање системски и свеобухватно решило, Народна банка Србије сматра да је потребно то питање уредити законом и истовремено обухватити и друге кредитне производе. Одређивање максималне вредности каматних стопа биће уз уважавање тренутних тржишних услова, јер ће та максимална вредност зависити управо од вредности референтних каматних стопа Народне банке Србије и других централних банака, као и просечних тржишних каматних стопа. Уосталом, на тај начин ће се без ремећења тржишне утакмице остварити захтев из Директиве 2023/2225, која у члану 31. предвиђа: да државе чланице предузму мере, као што су ограничења, да ефикасно спрече злоупотребе и да обезбеде да корисницима не могу бити наплаћене превисоке каматне стопе, односно ефективне каматне стопе или укупна цена кредита. Поред спречавања наплаћивања високих каматних стопа, ограничења каматних стопа предвиђена чланом 12. Нацрта закона треба да обезбеде и да се у случају наглог раста каматних стопа на тржишту, тај раст успори, односно да се евентуални нагли тржишни поремећаји не рефлектују исто тако нагло и на кориснике.
Поред ограничења каматних стопа за све кредитне производе, Народна банка Србије предлаже овим нацртом да се уведе и посебна, нижа стопа законске затезне камате која би се примењивала на новчане обавезе у доцњи корисника – физичких лица, из уговора који су регулисани овом законом (и Законом о платним услугама). Поред тога, та стопа би се користила за ограничење ефективне каматне стопе код новоодобрених кредита. Предлог Народне банке Србије јесте да то буде стопа која је за два процентна поена нижа од опште стопе законске затезне камате која је прописана Законом о затезној камати, односно да одговара збиру референтне каматне стопе Народне банке Србије, односно референтне каматне стопе других централних банака за њихове валуте и шест процентних поена. То значи да би се код уговора из овог закона на новчане обавезе у доцњи, према тренутним подацима, примењивала стопа затезне камате од 12% на обавезе у динарима, односно од 10,25% на обавезе с валутном клаузулом у еврима, док је важећа општа стопа законске затезне камате 14% односно 12,25%.
Предложена решења ограничења каматних стопа заснована су на два механизама. Номиналне каматне стопе по свим кредитима с променљивом каматном стопом, као и приликом уговарања стамбених кредита с фиксном каматном стопом, ограничене су на основу просечене пондерисане каматне стопе, која се израчунава на основу каматних стопа код већ одобрених кредита, док су ефективне каматне стопе свих кредита ограничене упућивањем на законску затезну камату (из овог нацрта закона). Два (у неким случајевима паралелна) механизма за ограничење каматних стопа потребна су да би се спречило да се ограничење номиналне каматне стопе заобиђе увођењем одређених накнада, као и због тога што су код појединих кредитних производа, попут дозвољеног/недозвољеног прекорачења и кредитних картица, тренутне просечне пондерисане стопе прилично високе, па се везивањем ограничења за ту стопу не би остварио циљ из Директиве – да се спречи наплата превисоких каматних стопа.
Када је реч о стамбеним кредитима на новоодобрене кредите с фиксном и променљивом каматном стопом, примењивало би се ограничење које одговара просечној пондерисаној каматној стопи за те кредите увећаној за једну петину (20%). Будући да је захваљујући привременој мери Народне банке Србије просечна пондерисaна камата стопа на евро индексиране стамбене кредите оборена на 4,53% (стање у јулу ове године), приликом одобравања нових стамбених кредита номинална каматна стопа не би могла да буде већа од 5,44%. Када је реч о постојећим кредитима с променљивом каматном стопом, на које се односи привремена мера која истиче у децембру ове године, предложено је да за њих важи ограничење каматне стопе од 5% све до 31. децембра 2026. године (прелазна одредба Нацрта закона), након чега би и за ове кредите важило ограничење које важи и за новоoдобрене – просечна пондерисана стопа увећана за 20%. Разлог за то прелазно решење јесте да се престанком примене привремене мере спречи већи, нагли раст каматне стопе код постојећих стамбених кредита.
Поред ограничења номиналне каматне стопе, за новоодобрене стамбене кредите важиће и ограничења ефективне каматне стопе, чиме су, поред камате, ограничени и сви додатни трошкови у вези са закључењем уговора о стамбеном кредиту који падају на терет корисника. Максимална вредност ефективне каматне стопе која притом приказује укупну цену кредита за корисника ограничена је на вредност законске затезне камате (како је предвиђена овим нацртом закона) умањену за 2,5 процентних поена. Према тренутно важећим подацима, максимална вредност ефективне каматне стопе за новоодобрене стамбене кредите износила би 7,75%.
Када је реч о готовинским и потрошачким кредитима (који се углавном одобравају у динарима), за постојеће и новоодобрене кредите с променљивом каматном стопом предвиђено је ограничење номиналне каматне стопе које одговара просечној пондерисаној каматној стопи увећаној за једну четвртину (25%). Према тренутној просечној пондерисаној стопи за динарске готовинске кредите, то значи да би максимална номинална каматна стопа за кредите ове врсте износила 15,67%. Истовремено, за све новоодобрене динарске готовинске и потрошачке кредите (с фиксном и варијабилном стопом) важиће ограничење ефективне каматне стопе засновано на збиру стопе затезне камате (из овог нацрта закона) и четири процентна поена, што је тренутно 16%.
Ограничењем каматних стопа обухваћене су и кредитне картице и дозвољено прекорачење и недозвољено прекорачење. С обзиром на то да ови производи не прате довољно кретање каматних стопа на тржишту, оцењено је да се управо ове стопе могу оквалификовати као превисоке. Нацртом су ограничене ефективне каматне стопе за све новоодобрене минусе и кредитне картице, али за све постојеће минусе и картице када се они продужавају. Поред тога, овим нацртом је предвиђено да за кориснике дозвољеног/недозвољеног прекорачења и кредитних картица и пре њиховог продужења важи ограничење, тако да њихова номинална каматна стопа не може бити већа од максималне вредности ефективне стопе која важи за ове новоодобрене производе. Ограничење ефективне стопе за кредитне картице једнако је збиру затезне камате (из овог нацрта закона) и шест процентних поена, а код дозвољеног и недозвољеног прекорачења збиру затезне камате и осам процентних поена. То значи да би максимална ефективна каматна стопа код кредитних картица износила 18%, а код дозвољеног и недозвољеног прекорачења 20%, док су тренутне просечне вредности номиналних стопа (које не укључују све трошкове) код кредитних картица 22,13%, а код дозвољеног 28,41%.
Нацртом је предвиђено да просечне пондерисане стопе објављује Народна банка Србије 1. јуна и 1. децембра. И податке о стопи затезне камате из овог закона, које се користе за утврђивање ограничења ефективне каматне стопе, објављиваће Народна банка Србије, како то и тренутно чини у складу са Законом о затезној камати.
Ипак, не треба доношење новог Закона о заштити корисника финансијских услуга искључиво везати за ограничавање каматних стопа. Суштина прописа о заштити корисника кредита и других банкарских производа јесте да се створе услови да просечан корисник може да разуме економске последице своје одлуке да користи одређену услугу банке. Зато је и даље нагласак и у овом нацрту, а у складу с новом Директивом 2023/2225, на предуговором обавештавању и уопште информисању, које на захтев корисника мора да буде праћено објашњењима на начин да се с што мање документације, уз избегавање бирократског језика, на јасан и разумљив начин објасни кориснику да задуживање кошта, да са собом носи ризике, односно економске последице, као и да му се одређеним саветима датим у доброј вери помогне да пронађе услугу која ће најбоље задовољити његове потребе. Да би банке могле да пруже таква објашњења, неопходно је подићи ниво знања и вештина њихових запослених који раде с клијентима, па је питање квалификација и способности тих запослених, те њиховог стручног усавршавања додатно регулисано. С тим у вези, први пут се на финансијском тржишту регулишу саветодавне услуге које банка може да пружа свом клијенту.
Детаљније је регулисана процена кредитне способности корисника ради спречавања његове презадужености, али и ради његовог благовременог информисања о постојању неког дуга или других разлога који по оцени банке умањују његову кредитну способност.
Закон иде у корак с дигитализацијом, која је свеприсутна, на начин што јасно прописује да се уговор о финансијским услугама може закључити у писаној форми и електронској форми, а да се, поред својеручног потписа односно квалификованог електронског потписа, може користити и двофакторска аутентификација до одређене вредности уговора. Поред тога, уговор се својеручно не мора потписати само на папиру, већ се то може учинити и на таблету или неком другом сличном уређају, као трајном носачу података. Лимит за закључење уговора на даљину коришћењем двају фактора за проверу идентитета корисника повећани су са 600.000 динара на 1.200.000 динара за кредите односно 2.400.000 динара за депозите.
Први пут се регулише пракса везивања и обједињавања услуга на начин да се банци забрањује да давање кредита услови обавезом коришћења неке друге услуге осим изузетно, док се, с друге стране, банци даје право да обједињава услуге, примера ради да понуди одређени пакет који је као такав повољнији него куповина услуга одвојено, с тим да сваки корисник мора имати могућност да услуге користи и одвојено, односно само неку од услуга из пакета.
Овим законом је јасно одређено шта чини укупну цену кредита за корисника, при чему је дозвољено да та цена буде исказана и кроз више компонената. С тим у вези, допуњена је листа обавезних елемената уговора и прецизирана његова садржина. Регулисан је и начин поступања давалаца кредита у случају када се каматна стопа измени по сили закона, као што је то био случај са одлуком Народне банке Србије из септембра прошле године када је ограничена односно смањена каматна стопа на стамбене кредите.
Одређена питања у вези с превременом отплатом додатно су регулисана, при чему је озакоњена и одређена пракса досадашње примене тог института у корист корисника.
Уграђени су одређени механизми који треба да спрече импулсивно узимање кредита.
У случају немогућности отплате стамбеног кредита, банка је обавезана да кориснику понуди да у одређеном року, који не може бити мањи од два месеца, сам прода некретнину и из продајне цене врати дуг банци. На тај начин се даје могућност кориснику да прода некретнину по већој цени у односу на цену која се постиже у извршном поступку, односно у вансудском поступку намирења.
Регулисано је и питање евентуалног престанка објављивања односно коришћења референтне каматне стопе. Будући да већина банака није у своје уговоре унела заменску стопу за постојеће референтне стопе, у случају евентуалних неочекиваних дешавања, те привремене немогућности коришћења референтне стопе, да би уговор о кредиту остао на снази, неопходно је применити одређену каматну стопу. Зато је Народној банци Србије дато овлашћење да може да пропише заменску стопу, која би се користила привремено или трајно уместо уговорене референтне стопе.
Прецизиране су обавезе давалаца кредита у погледу повраћаја средстава обезбеђења, а пре свега обавезе банака у вези с брисањем хипотеке.
Иако је тржиште финансијских услуга банкоцентрично, платне услуге, које чине све већи удео банкарских услуга, истовремено стварају конкуренцију банкама у краткорочном кредитирању потрошње. Након десет година од доношења Закона о платним услугама, који је дао могућност платним институцијама и институцијама електронског новца да кредитирају потрошњу својих корисника на рок до годину дана, било је потребно јасно предвидети и у одређеним смислу прецизирати обавезе и ових давалаца кредита.
Посебно поглавље је посвећено поступку по приговору и притужби, као поступку у којем је у претходних дванаест година Народна банка Србије обештетила огроман број корисника, чиме је избегнуто да судови буду затрпани новим споровима, а да корисници чекају годинама на заштиту својих права. Колико се овај поступак ефикасно користи, показују подаци за прошлу годину, када су банке саме решиле 48.115 приговора, од чега је основаних приговора било чак 23.163, или 48%. Другим речима, у скоро 50% случајева банке су признале да је корисник у праву, чиме је спорни однос решен, без потребе да се корисник обраћа Народној банци Србије и даље судовима. Корисници који су били незадовољни одговором и поднели притужбу, у 35% случајева нашли су задовољење у овом поступку пред Народном банком Србије, која је у тим случајевима налагала банкама да отклоне неправилности.
Поред поступка по притужби, Народна банка Србије је једно од најуспешнијих тела за посредовање у решавању спорова, с великим бројем закључених споразума, и то не само код бакарских услуга већ и код услуга осигурања. Ипак, посредовање, како је уређено у општем закону о посредовању, није у потпуности прилагођено функцији заштите корисника коју врши Народна банка Србије. Зато је овим законом посредовање по садржини овлашћења посредника претворено у мирење (conciliation). За разлику од посредовања, код мирења, у складу са својим најбољим знањем, медијатор даје одређене предлоге за решење спорног односа и активно подстиче стране да прихвате то решење или да дају одређену алтернативу том предлогу.
Иако још увек у домаћем правном систему не постоји институт колективне тужбе, колективна заштита корисника финансијских услуга и те како постоји и без тог института. Разлог томе је у чињеници да Народна банка Србије интензивно спроводи контролне поступке, и то пре свега према банкама, кад год на основу појединачне притужбе корисника нађе да је извесно да се ради о системској неправилности.
У претходном периоду Народна банка Србије је спровела више поступака у којима је утврдила да су банке уговарале неправичне уговорне одредбе или примењивале непоштену пословну праксу. На основу искустава из тих поступака, овим нацртом су ближе уређена ова два института, која су иначе прописана Законом о заштити потрошача.
Као и важећи закон, и овај нацрт предвиђа новчане казне у случају непоштовања његових одредаба, с тим да је сада, будући да се ради о новчаној казни као административној мери, изостављено непотребно набрајање одредаба чије кршење води новчаној казни, већ повреда било које одредбе закона са собом повлачи могућност изрицања те казне. Осим тога, за разлику од постојећег закона, овим нацртом је новчаном казном санкционисан давалац услуга ако не поштује уговорне обавезе.
***
Народна банка Србије позива сва заинтересована лица да доставе своје коментаре, примедбе и предлоге до 20. септембра 2024. године, на имејл-адресе: kabinetguvernera@nbs.rs и zastita.korisnika@nbs.rs.
Кабинет гувернера
