12.02.2024.
На основу података за прва три тромесечја, можемо рећи да је, и поред бројних изазова, иза нас успешна пословна година када је у питању тржиште осиграња, за EURACTIV говори гувернер НБС Јоргованка Табаковић.
Раст премије осигурања у прва три тромесечја 2023. године у односу на исти период претходне године од 16,3% (115,6 млрд динара), билансне суме сектора од 12% (384,2 млрд динара), техничких резерви од 14,7% (268,8 млрд динара), док привремени резултат укупног сектора бележи раст од 13% (6,6 млрд динара), открива у ексклузивном интервјуу за EURACTIV гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић. Како истиче, то значи да све наведене категорије које су битне за оцену стабилности сектора осигурања бележе реалан раст.
Читајте шта одговара Табаковић на питања о изазовним временима и вези коју она имају са тржиштем осигурања, али и да ли је становништво Србије коначно развило културу осигурања…
На последњем скупу Српских дана осигурања упоредили сте систем осигурања и банкарство, наглашавајући да је осигурање у том дуелу систем који захтева много више поверења од банкарског. Зашто тако мислите?
Банкарство и осигурање су две нераскидиво везане целине сектора финансијских услуга. Али, свака од ових услуга има своје посебности, које се тичу и задовољења потреба њихових корисника. Специфичност услуге осигурања у односу на банкарске услуге, али и на скоро све друге услуге, огледа се првенствено у томе што у моменту одлива средстава, односно плаћања премије осигурања, корисник добија само обећање да ће у случају настанка негативних последица на уговорени начин доћи до њиховог отклањања, односно до исплате одређене врсте накнаде. Међутим, управо због присутне неизвесности од настанка будућег негативног догађаја и начина на који је он одређен уговором о осигурању, велики је изазов како објаснити потенцијалном клијенту шта у моменту закључења уговора о осигурању, односно плаћања премије осигурања стварно и добија. Додатно, будући да је могући негативни догађај одређен условима осигурања који су некада тешко разумљиви, често их је тешко објаснити просечном потрошачу, тако да се тражња за услугама осигурања веома често ослања на претходно искуство са осигуравачем или препоруку пријатеља, односно окружења. Препознајући значај питања грађења поверења корисника ми смо предузели и предузимамо низ конкретних активности на грађењу тог поверења. Ту бих издвојила обавезу презентовања предуговорне информације, која треба да на једноставан и прихватљив начин осигуранику представи суштину уговора о осигурању који закључује, што редовно проверавамо у надзорним активностима које спроводимо. Знајући да је човек кључна карика у поверењу које желимо да изградимо између корисника осигурања и оних који те услуге пружају, увели смо обавезу континуиране едукације оних који у име друштава за осигурање представљају услуге осигурања.
Како бисте оценили 2023. годину када је у питању тржиште осигурања у Србији?
Коначним подацима за 2023. годину још увек не располажемо, тек се своде рачуни, али на основу података за прва три тромесечја, можемо рећи да је, и поред бројних изазова, иза нас успешна пословна година. На то указује раст премије осигурања у прва три тромесечја 2023. године у односу на исти период претходне године од 16,3% (115,6 млрд динара), билансне суме сектора од 12% (384,2 млрд динара), техничких резерви од 14,7% (268,8 млрд динара), док привремени резултат укупног сектора бележи раст од 13% (6,6 млрд динара). То значи да све наведене категорије које су битне за оцену стабилности сектора осигурања бележе реалан раст. Такође, средства техничких резерви су у потпуности инвестирана у прописане облике улагања, што је од изузетног значаја. О томе да живимо и радимо у свету пуном изазова сведочи и приметан раст броја и износа великих штета услед ризика поплава, пожара, олуја, удара грома, града и слично, затим пад адекватности капитала делом као последица раста каматних стопа, као и пад профитабилности мерено односом збира штета и трошкова пословања, и остварене премије. Такође, присутна је и незнатна промена структуре животних и неживотних осигурања у корист неживотних врста осигурања. Међутим, треба истаћи да је адекватност капитала на задовољавајућем укупном нивоу и поред поменутог пада, с обзиром на то да је расположива маргина солвентности (53,3 млрд динара) више него двоструко већа од захтеване маргине солвентности (25,2 млрд динара).
Да ли је становништво Србије развило културу осигурања и на који начин би се могло поправити стање поводом овог питања?
Ситуација је данас далеко боља, и свест грађана и компанија о потребама за осигурањем је далеко већа него раније када је осигурање куповао само онај ко мора. Томе су допринели измењени услови живота и рада, раст животног стандарда, али и развој поверења, о чему је већ било речи. Такође, млађа генерација, која је све више финансијски самостална услед развоја добро плаћених занимања, боље се сналази у дигиталном свету и услуге осигурања им постају доступније. У претходном периоду је и пандемија променила свест грађана о потреби за одговарајућим покрићем имовине, значају улагања у финансијску сигурност, као и важности нашег здравља и здравља наше породице. Нажалост, некада је потребно да се деси нешто лоше да бисмо схватили колико је осигурање важно, тако да су бројне елементарне непогоде - поплаве, олује и пожари, накнадно утицале на повећану потражњу за осигурањем. Заједнички циљ свих учесника на тржишту осигурања треба да буде креирање квалитетних и иновативних производа осигурања, њихова адекватна дистрибуција и свеобухватно извршавање преузетих обавеза. Само тако ћемо постићи задовољство корисника услуге осигурања.
Какве су иновације неопходне индустрији осигурања у овом тренутку? Да ли видите простор за технолошки напредак?
Продаја осигурања преко интернета у Србији има потенцијала - друштва за осигурање развијају софтверска решења за дигитално пословање, и то је један од начина да се изгради интензивнији однос са осигураницима. Све више друштава за осигурање је у своје пословање увело и поступак видео-идентификације странке, што може додатно да олакша и убрза поступак закључења уговора. Један од изазова индустрије осигурања, који би вештачка интелигенција могла да реши, јесте интензивнија комуникација са клијентима. Такође, блоцкцхаин технологија може да игра пресудну улогу када је реч о безбедности јер, како се наводи, укључивање блоцкцхаин система у методе шифровања значи да ćе медицинске евиденције и друге осетљиве информације бити много заштиćеније од сваког покушаја сајбер крађе.
Како су се, по вашем виђењу, на тржиште осигурања у Србији одразиле кризе изазване ратовима најпре у Украјини, а онда на Блиском истоку?
Сукоби у Украјини и на Блиском истоку, тренутно, немају непосредне последице на тржиште осигурања у нашој земљи. Међутим, укупна кретања на међународном тржишту - геополитичке тензије, енергетска криза, успорен глобални раст, посредно утичу и на прилике код нас. Пре свега, мислим на увезену инфлацију и последично раст каматних стопа. Инфлација је имала значајан утицај како на висину одштетних захтева, тако и на друге трошкове пословања, док је раст каматних стопа утицао и на пад тржишне вредности постојећих улагања у хартије од вредности, што је код значајног броја друштава за осигурање/реосигурање имало за резултат појаву нереализованих капиталних губитака који су умањили расположиву маргину солвентности. Све то је указало на потребу адекватног управљања овим ризиком, као и јачање капитала, који је у односу на крај трећег тромесечја 2022. године заиста и увећан по стопи од 3,3%.
Строга монетарна политика на нивоу Европе, али и на нивоу Србије, утицала је на приходе комплетног привредног сектора. Како је раст каматних стопа утицао на приносе осигуравајућих друштава?
Сектор осигурања један је од најзначајнијих инвеститора и тај део пословања је посебно уређен прописима, док сама друштва својим инвестиоционим стратегијама и политикама додатно уређују ову материју, у циљу очувања реалне вредности средстава. То је од посебног значаја у случају осигурања која у свом саставу имају штедну компоненту и дугорочног су карактера. Раст каматних стопа свакако утиче на раст прихода, али, као што је већ поменуто, на известан начин одражава се и на тржишну вредност портфеља хартија од вредности, посебно обвезница, а тиме посредно и на адекватност капитала.
Шта очекујете да ће се на тржишту осигурања у Србији дешавати у 2024. години?
Осигурање има посебну улогу у пружању подршке осигураницима и друштву, нарочито током криза, тако да се од овог сектора очекује наставак одговорног управљања свим ризицима са циљем одржавања адекватности капитала, ликвидности и профитабилности, обезбеђења инвестирања пуног износа средстава техничких резерви у прописане облике имовине, у циљу заштите капитала и испуњења свих преузетих обавеза из уговора о осигурању. Очекујемо да ће развој тржишта осигурања пратити кретања у реалном окружењу и да ће адекватно одговорити захтевима тржишта, као и да ће правовремено идентификовати и управљати растућим ризицима. НБС ће и даље своје активности усмеравати ка омогућавању несметаног функционисања нашег финансијског система, што подразумева стабилно и здраво тржиште осигурања, уз истовремену заштиту наших грађана у коришћењу услуга осигурања.
Аутор: портал „EURACTIV“
Кабинет гувернера
