06.10.2023.
Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је на данашњој седници да референтну каматну стопу задржи на нивоу од 6,50%. На непромењеним нивоима задржане су и каматне стопе на депозитне (5,25%) и кредитне олакшице (7,75%).
Одлуку Извршног одбора о задржавању референтне каматне стопе на непромењеном нивоу определиo је наставак попуштања глобалних инфлаторних притисака, као и успостављена опадајућа путања домаће инфлације и њен очекиван повратак у границе циља у хоризонту монетарне политике. Приликом доношења одлуке уважена је и чињеница да су у претходном периоду пооштравани монетарни услови путем основног инструмента – каматне стопе, а у септембру и повећањем стопе обавезне резерве, као и да је сада потребно да се сагледају пуни ефекти донетих мера. Преношење досадашњег пооштравања монетарне политике на каматне стопе на тржишту новца, кредита и штедње указује на ефикасност трансмисионог механизма монетарне политике.
Приликом доношења одлуке, Извршни одбор је имао у виду да се укупна инфлација смањује у међународном окружењу, мада скорашњи раст цена енергената и повишени трошкови зарада и даље захтевају опрезност централних банака у многим земљама. У зони евра, нашем најзначајнијем трговинском партнеру, укупна инфлација на међугодишњем нивоу у септембру је додатно смањена, при чему је опала и базна инфлација. Даље смањење глобалних инфлаторних притисака очекује се у остатку ове године и у 2024, али ће инфлација остати изнад циља централних банака у многим земљама. Због тога је Европска централна банка одлучила да у септембру додатно заоштри монетарне услове повећањем својих основних каматних стопа за по 25 базних поена, уз оцену да ће њене будуће одлуке и даље зависити од података који буду пристизали. Сличан став у погледу монетарне политике има и Систем федералних резерви, који је у септембру ипак задржао своје каматне стопе на непромењеном нивоу.
Када је реч о светским ценама енергената, на опрезност упућују и даље присутне геополитичке тензије и недавни раст цене сирове нафте, који је пре свега последица одлуке земаља OPEC+ да се продужи ограничење понуде до краја године, али и растуће тражње за нафтом. Расту и цене природног гаса, с обзиром на то да се приближава зимска грејна сезона и да је смањена производња у Аустралији и Норвешкој. Ипак, процењује се да остварени раст светских цена енергената неће имати већи негативан ефекат на инфлацију у Србији и неће угрозити њену опадајућу путању.
Путања међугодишње инфлације у Србији је опадајућа од априла, при чему је у августу била и нешто нижа од актуелне средњорочне пројекције и износила је 11,5%. Успоравање инфлације је резултат успоравања раста цена хране и цена у оквиру базне инфлације (индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета), чији се међугодишњи раст од јуна креће на једноцифреном нивоу и у августу је износио 9,1%. Извршни одбор очекује да ће међугодишња инфлација наставити да се креће опадајућом путањoм, смањујући се просечно месечно за око 1 процентни поен, тако да би крајем године требало да износи око 8%. На овакво кретање инфлације утицаће и слабљење глобалних трошковних притисака, као и излазак из међугодишњег обрачуна инфлације поскупљења хране и енергената из друге половине 2022. године. Опадајућој путањи инфлације у наредном периоду и њеном повратку у границе циља у другом тромесечју 2024. допринеће и ефекти заоштравања монетарних услова, успоравање увозне инфлације, као и очекивани даљи пад инфлационих очекивања.
Кретање показатеља доступних на месечном нивоу указује на то да се динамика привредног раста у трећем тромесечју додатно убрзава и да је повољнија од очекивања изнетих у августовској пројекцији Народне банке Србије, према којој се у 2023. очекивао раст бруто домаћег производа у распону од 2% до 3%, али највероватније ближе доњој граници. Упркос смањеној екстерној тражњи, пре свега из зоне евра, повољнија кретања од очекиваних остварују се пре свега у прерађивачкој индустрији, чему доприносе инвестиције из претходног периода и раст домаће тражње. Поред тога, подаци о процењеној производњи главних пољопривредних култура указују на то да ће овогодишња сезона највероватније бити изнад просечне, тј. изнад очекивања Народне банке Србије. У наставку године очекује се позитиван допринос од грађевинарства, као резултат наставка реализације инфраструктурних пројеката, и од услужних сектора, чему треба да допринесе даљи раст запослености и зарада, пре свега у приватном сектору. Ипак, према проценама Народне банке Србије, домаћа тражња ће расти спорије од укупног бруто домаћег производа и по том основу не очекују се већи инфлаторни притисци.
Народна банка Србије ће наставити да прати и анализира кретање кључних фактора инфлације из домаћег и међународног окружења и да доноси одлуке у зависности од пројектованог кретања инфлације. Истовремено, водиће рачуна и о одржавању финансијске стабилности и обезбеђењу подршке континуираном привредном расту, даљем расту запослености и повољном инвестиционом амбијенту.
Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 9. новембра 2023. године.
Кабинет гувернера
